Svet
NATO.zip: Tramp ostavlja Alijansu bez američkih dronova, bombardera i nosača aviona
Tajni dokument otkriva koje vojne kapacitete Vašington namerava da povuče iz planiranja Alijanse – najveći teret mogao bi da padne na Nemačku i evropske saveznike
Administracija Donalda Trampa planira veliko smanjenje američkog vojnog doprinosa NATO-u, a prema dokumentu sa oznakom tajnosti u koji je imao uvid "Bild", na udaru bi mogli da se nađu neki od najvažnijih kapaciteta Alijanse – od dronova i lovačkih aviona do bombardera i nosača aviona.
Dokument prvi put konkretno pokazuje koje bi vojne kapacitete SAD mogle da povuku iz NATO planiranja, što bi evropske članice dovelo pred ozbiljan bezbednosni izazov.
Prema navodima nemačkog lista, Vašington planira da smanji broj aviona za dopunu goriva u vazduhu, prepolovi deo lovačke avijacije, iz NATO planova ukloni sve izviđačke dronove velikog dometa, značajno smanji broj naoružanih bespilotnih letelica MQ-9, povuče jednu od dve udarne grupe nosača aviona i gotovo polovinu krstarica i razarača.
Na listi su i podmornički kapaciteti za lansiranje krstarećih raketa, dok bi broj pomorskih izviđačkih aviona "posejdon" bio smanjen sa 26 na 15. Predviđeno je i povlačenje jedne od dve bombarderske grupe koje SAD trenutno stavljaju na raspolaganje NATO-u.
Američki predstavnici su, prema pisanju "Bilda", prošlog petka na zatvorenom sastanku već upozorili NATO saveznike na planirane promene.
U fokusu rezova nalazi se takozvani NATO model snaga, sistem koji definiše koliko vojnika, brodova i aviona Alijansa može da prebaci na potencijalno ratište u roku od deset dana, mesec dana ili šest meseci.
Planovi potvrđuju procene da Vašington sve više preusmerava pažnju sa Evrope na Indo-Pacifik i rivalstvo sa Kinom. Upravo su pomorske snage, bombarderi, izviđački sistemi i vazdušna nadmoć među ključnim elementima američke strategije u tom regionu.
Za evropske saveznike, a posebno za Nemačku, otvara se pitanje da li uopšte raspolažu kapacitetima koji bi mogli da nadomeste američko povlačenje. Bundesver, na primer, poseduje pomorske izviđačke avione, ali u znatno manjem broju od onog koji NATO smatra potrebnim. Slična situacija je i sa borbenim dronovima, čiji razvoj evropske zemlje tek pokušavaju da ubrzaju.
Portparolka NATO-a Alison Hart nije želela da komentariše konkretne brojke, ali je priznala da je Alijansa godinama bila previše oslonjena na američke vojne kapacitete.
"Evropa i Kanada povećavaju ulaganja u odbranu i razvijaju nove sposobnosti, što omogućava drugačiju raspodelu odgovornosti unutar NATO-a", poručila je Hart.
Ukoliko planovi budu sprovedeni, reč je o jednom od najvećih američkih smanjenja vojnih obaveza prema NATO-u u poslednjim decenijama i još jednom signalu da Trampova administracija očekuje da Evropljani sami preuzmu mnogo veći deo troškova i odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Live
