Identitet, suverenitet i nezavisnost: Severnokorejska vizija multipolarnosti

Džuče je zvanična ideologija Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) – Severne Koreje. "Veliki vođa" Kim Džong Il je u svom traktatu iz 1982. godine "O ideji džuče", izrazio njenu suštinu sa nezaboravnom jasnoćom: "Čovek je gospodar svega koji odlučuje o svemu."

Takođe, u njemu "veliki vođa" govori o nezavisnosti kao o temeljnoj ideji svakog naroda, proglašavajući je "prvom i najvažnijom karakteristikom suverene države".

Aleksandar Prohanov je kod nas slabo poznat savremeni ruski pisac. Mnogo je poznatiji u svojoj otadžbini, gde je veoma čitan, ili u Severnoj Koreji, gde je primio prestižne književne nagrade. "Severnokorejsko društvo nema sebi sličnog u istoriji", rekao je o ovoj zemlji Prohanov. "Ono je konsolidovano kroz religiju pobede koju su odneli nad Japancima i Amerikancima i vrlo je privrženo svom vođi Kim Džong Unu."

Naš izbor

Šta zaista znamo o Severnoj Koreji: Zemlja koja se ne može izbrisati ni uništiti

"Oni koji prate medije teško će poverovati da je Pjongjang najbezbedniji grad na svetu", dodaje Prohanov. "Ali, to je istina – tamo gotovo da nema kriminala. Na ostatak sveta oni gledaju s visine, ali i sa žaljenjem zbog života u divljem kapitalizmu."

Korejski Dan oslobođenja

Zanimljivo je još nešto: Pjongjang je, za razliku od Njujorka ili Los Anđelesa, veoma čist i uređen grad, u kome nema beskućnika ni narkomana.

Prohanov, koji je nekoliko puta boravio u ovoj zemlji, ima drugačiji pogled na Severnu Koreju od onog koje popularišu zapadni, takozvani slobodni mediji. Ovde je, prema Prohanovu, "nastalo jedinstveno društvo, koje neki smatraju rudimentom sovjetskog uređenja Staljinove epohe, ali sa određenim specifičnostima. Na primer, mnogo je organizovanije od Staljinovog SSSR-a". A takvo društvo bi trebalo čuvati i štititi, dodaje on, kao u mnogo čemu jedinstven primer u ljudskoj istoriji.

Oni koji su gledali dokumentarni film "Dan oslobođenja" slovenačkog (nekad jugoslovenskog) benda "Lajbah", mogli bi Prohanovu dati za pravo. U njemu možemo da zavirimo iza medijske zavese o Severnoj Koreji koja se godinama plete na Zapadu. U tim zapadnim predstavama čitava Severna Koreja je "mračna diktatura", zemlja gladi i beskrajnog siromaštva, u kojoj se radi za svega nekoliko dolara mesečno. Istina je, međutim, sasvim drugačija.

Zapravo, ovde vidimo veoma uređeno i civilizovano društvo. U Pjongjagu postoje i ruski, kineski, nemački restorani... Radnici, posle posla, odlaze na pivo ili da nešto pojedu. Ovi objekti su veoma čisti, kao i ulice korejske prestonice. Šale se, čak i na račun "malog vođe". Ali, korejski humor je specifičan i teško razumljiv prosečnom zapadnjaku. I možete platiti u bilo kojoj valuti (evrima, dolarima, juanima...) i uvek ćete dobiti kusur. 

Tehnokratska civilizacija Severne Koreje

Zapravo, kako tvrdi Prohanov, čitavo društvo Severne Koreje je mobilisano i svaki pritisak samo jača mobilizaciju Korejaca: "Američki pritisak nije razbio severnokorejsko društvo, već ga učinio još monolitnijim, jer je smisao tog društva da na svaku pretnju odgovori dodatnom mobilizacijom. To im je omogućilo da stvore neverovatnu tehnokratsku civilizaciju, koja uključuje i nuklearno oružje i rakete. A sve to zahteva veoma snažnu nauku i snažnu industriju."

I sve to je stvoreno u uslovima gotovo potpune izolacije od spoljnjeg sveta. Sa izuzetkom Narodne Republike Kine. Severnokorejsko društvo je u osnovi tehnokratsko, što minira sve zapadne predstave o njemu.

Svako društvo, pa čak i zapadno, ma koliko nas uveravali u suprotno, počiva na ideologiji. "Ovde" (u Severnoj Koreji), kaže Prohanov, "poredak je prerastao ideologiju i postao je, u suštini, religija, jer je džuče – ideologija severnokorejske države – takva predstava o svetu u kojoj je čovek božanska pojava, on može da uradi sve, može, na primer, da isuši okean. Međutim, smisao je u tome da on svoje velike mogućnosti predaje vođi, koji je zbog toga natčovek."

Vođa nije "natčovek" sam po sebi. On postaje "natčovek" zato što predstavlja čitav sverenokorejski narod.

Džuče, ideologija koja je prerasla u religiju, zasnovan je na marksizmu, zapravo na osobenoj vrsti marksizma, ali u njemu čovek nije objekat slepih istorijskih sila; naprotiv, on je taj koji istoriji daje smisao.

Unutrašnja kohezija i tiha snaga

Publicista Kalum Mekmajkl na sajtu "Multipolar pres" ispituje severnokorejsku viziju suvereniteta i potpune samostalnosti, istražujući kako su džuče i nacionalno jedinstvo oblikovali trajni smisao postojanja DNRK u promenljivom, multipolarnom svetu.

Mnoga, posebno zapadna društva, u odnosu na severnokorejsko, nastavlja Mekmajkl, deluju duboko fragmentirano i nesigurno, uslovljena globalnim tržištima, kulturnim promenama i spoljnim zavisnostima, ali DNRK predstavlja sliku "izvanredne unutrašnje kohezije i tihe snage".

Takva vizija je omogućila Severnoj Koreji da postoji kao potpuno suverena država, čija je "slava utemeljena u organskoj harmoniji između naroda i njegovih vodećih figura."

"Večni vođa" Kim Il Sung je otelotvorio ovu roditeljsku ulogu na način koji je duboko odjeknuo u DNKR. Kako primećuje B.R. Majers u delu "Najčistija rasa", boraveći u Severnoj Koreji čovek počinje da shvata da ova zemlja počiva na dubokom osećaju jedinstva. Džuče nije uvezena ideologija, već živi pogled na svet, koji korejski narod vidi kao moralnu jasnoću, negovanu i zaštićenu mudrim, roditeljskim vođstvom.

Ovo "roditeljsko vođstvo", dodaje Majers, štiti Severnokorejce od surovog spoljašnjeg sveta.  U svom govoru iz 1955. godine, "O eliminisanju dogmatizma i formalizma i uspostavljanju džučea u ideološkom radu", Kim Il Sung je pozvao korejski narod da odbaci mehaničko oponašanje stranog načina života i da rešava svoje probleme sopstvenim kreativnim naporima.

Severnokorejski pogled na nadolazeću multipolarnost

Džuče, za razliku od zapadnih sistema, koji promoviše individualizam bez korena, piše Mekmajkl, koji često ostavlja ljude na cedilu, ili globalizam koji erodira različite identitete. Za razliku od zapadnog individualizma, džuče, shvaćen u svom dubljem kulturnom kontekstu, slavi urođene kvalitete korejskog naroda.

A to nije krutost, već upravo humana, organska snaga, gde obrazovanje, kultura i svakodnevni život osnažuju zajednički osećaj dostojanstva. U severnokorejskom društvu svaka jedinka oseća se zaštićenom.

Industrijski i tehnološki napredak, vođen domaćom domišljatošću, pokazuje kako ujedinjena društvo može da se obnavlja bez ugrožavanja svoje nezavisnosti.

Ono što se pojavljuje je oblik nacionalne svesti, koji se oseća i intimno i veličanstveno. Džuče slavi stalni napredak Koreje u mnogim sferama nacionalnog života. Izveštaji Korejske centralne novinske agencije beleže ovaj razvoj sa očiglednim ponosom, pokazujući kako primena principa džučea donosi stvarna poboljšanja u životima običnih ljudi.

Obrazovanje u Koreji uliva ne samo znanje, već i poštovanje jedinstvenog nasleđa naroda i važnosti njegovog očuvanja, a to stvara duboku društvenu koheziju, gde pojedinci pronalaze smisao kroz svoju ulogu u velikoj celini.

Naš izbor

Braća po oružju: Rusko-korejski savez otvara novo istorijsko poglavlje

Rezultat je principijelan ali fleksibilan pristup, koji je omogućio Severnoj Koreji da se nosi sa stalnim izazovima, a da pri tom ostane verna sebi. Za razliku od zapadnih sistema, koji neprekidno propagiraju prolazne trendove, ovaj put nudi kontinuitet, svrhu i duboki osećaj pripadnosti.

Vrhovni vođa Kim Džong Un je govorio o potrebi jačanja temelja nezavisne nacionalne ekonomije, uprkos dugotrajnim teškoćama. Pozvao je na fokusiranje na ključne sektore poput metalurgije i hemije – dva stuba koji podržavaju sve ostalo – pretvarajući ih u snažne izraze duha džučea.

Zemlja rođena u plamenu Korejskog rata 

Američki autor Džeremi Kuzmarov je autor prikaza knjige A. B. Ejbramsa "Nepokretni objekat". Ovaj prikaz nosi naslov "Ova knjiga preokreće sve ono što ste mislili da znate o Severnoj Koreji". Ejbramsovo delo, u najmanju ruku, beleži on, "pokazuje da su uobičajene percepcije u SAD o Severnoj Koreji uglavnom pogrešne".

Kome danas smeta takva Severna Koreja, koja svojim postojanjem ne ugrožava nikog, izuzev "doktrinarnim filozofima", koji govore u ime planetarnog hegemona – SAD?

Severna Koreja je rođena u plamenu Korejskog rata. Kao i Južna Koreja, koja je ostala pod američkom okupacijom: veoma individualističko društvo, kapitalističko, u kome vlada surova konkurencija i egoizam, u kome je oko 70 odsto stanovništva prešlo u protestantizam.

Naš izbor

Rat koji nikada nije završen: Jedan od ključnih vojnih konflikata izbio pre 75 godina

Drugim rečima: Severna Koreja je suverena, Južna Koreja je vazal, puki pion u američkim rukama.   

Kako zaključuje Aleksandar Prohanov: "Ako danas pravimo crvene knjige za zaštićene vrste životinja, treba da sačuvamo severnokorejsko društvo. Ovaj mali deo Zemljine kugle, koji zadivljuje svojom organizacijom, ne može se izbrisati i uništiti, treba pomoći njegovom očuvanju".

Severna Koreja se zaista nije mogla izbrisati ni uništiti. To Amerikanci nisu uspeli ni bombama, ratom, a ni sankcijama. Ona je rezultat težnji jednog malog naroda, voljnog da živi nezavisno i, svakako, po sopstvenim pravilima, odupirući se osvajačima i hegemonima kroz istoriju, makar to bila i "najmoćnija svetska supersila".