Kina troši sve manje nafte: Električna vozila menjaju pravila igre na najvećem tržištu

Kina, najveći svetski uvoznik sirove nafte, pokazuje da može da funkcioniše sa znatno manjom potrošnjom goriva nego što su analitičari donedavno pretpostavljali, što bi moglo da ima velike posledice po globalno tržište energenata.

Najnoviji podaci ukazuju da potražnja za benzinom i dizelom u Kini nastavlja da opada, dok električna vozila i razvoj javnog prevoza ubrzano menjaju navike građana i strukturu kineske ekonomije.

Prema podacima koje prenosi Rojters, prodaja benzina u kompaniji "Sinopek", najvećoj kineskoj rafineriji i distributeru goriva, u aprilu je pala osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je prodaja dizela smanjena za šest procenata. Analitičari "Goldman Saksa" procenjuju da je ukupna potrošnja benzina i srodnih derivata možda opala čak za petinu. Istovremeno, Kina je značajno smanjila uvoz sirove nafte: u maju je uvoz pao za 29 odsto, na 7,8 miliona barela dnevno, što predstavlja najniži nivo u poslednjih osam godina.

Naftni adut budućnosti: Rusija raspolaže triput većim količinama nafte od škriljaca od SAD

Dok su pojedini stručnjaci takav pad objašnjavali velikim strateškim zalihama i visokim cenama nafte na svetskom tržištu, novi pokazatelji ukazuju da se iza svega krije mnogo dublja transformacija kineske privrede. Broj putnika u železničkom i gradskom saobraćaju raste, a električna vozila sve brže osvajaju kineske puteve. Prema podacima Kineskog saveza za infrastrukturu za punjenje vozila, obim punjenja električnih automobila u aprilu je bio za 69 odsto veći nego godinu dana ranije i dostigao je rekordni nivo.

Istovremeno, usporavanje na tržištu nekretnina dodatno utiče na potrošnju dizela, koji je godinama bio jedan od ključnih energenata u građevinskom sektoru. Zastoj velikih projekata i smanjenje investicija doveli su do pada potražnje za gorivom u tom delu privrede. Kineske rafinerije su već počele da prilagođavaju poslovanje novim okolnostima. "Sinopek" je ranije ove godine smanjio preradu nafte usled nestabilnosti u snabdevanju sa Bliskog istoka, dok je Peking ograničio izvoz goriva kako bi obezbedio dovoljne količine za domaće potrebe.

Iako Kina i dalje raspolaže jednim od najvećih strateških rezervi nafte na svetu, analitičari smatraju da će se uvoz u jednom trenutku neminovno povećati. Međutim, sve je više pitanja da li će se potražnja za benzinom vratiti na nivoe koji su decenijama bili simbol kineskog ekonomskog uspona.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je era u kojoj je kineski rast bio glavni pokretač globalne potrošnje nafte počela da se privodi kraju. Za naftno tržište, naviknuto da se oslanja na kinesku potražnju kao siguran oslonac rasta, to bi mogla biti jedna od najvažnijih promena u poslednjih nekoliko decenija.