Pad Kira Starmera: Zašto je britanski premijer postao jedan od najnepopularnijih lidera u istoriji

Britanski premijer Kir Starmer napustiće funkciju kao jedan od najnepopularnijih političara koje je Velika Britanija imala poslednjih decenija.

Rusija: Nećemo upamtiti Starmera ni po čemu značajnom

Čovek koji je 2024. godine doveo Laburističku partiju do ubedljive pobede i okončao 14 godina vladavine konzervativaca, za samo dve godine uspeo je da izgubi veliki deo podrške javnosti i sopstvene stranke.

Starmer je na vlast došao sa ogromnom većinom od 174 poslanička mesta i obećanjem promena nakon dugog perioda konzervativne vladavine. Međutim, period "političkog medenog meseca" trajao je kratko, ističe se u analizi RT internešenela.

Već mesec dana nakon izbora njegova neto popularnost pala je sa plus sedam na nulu, dok je 52 odsto Britanaca u anketi Ipsosa izjavilo da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Prema podacima "Jugova", njegova neto ocena popularnosti iznosila je minus 48, što ga je učinilo najnepopularnijim premijerom u novijoj istoriji zemlje. 

Nakon što su laburisti prošle godine izgubili 187 mesta u lokalnim savetima u Engleskoj, na izborima u maju 2026. izgubili su više od 1.400 mesta, dok je partija Reform UK Najdžela Faraža ostvarila veliki uspon.

Poraz je bio toliko težak da su pozivi na Starmerovu ostavku počeli da stižu ne samo od opozicije već i iz redova njegove stranke.

Jedan od glavnih razloga nezadovoljstva bili su ekonomski potezi vlade.

Nakon preuzimanja vlasti Starmer je saopštio da je u javnim finansijama otkrivena rupa od 22 milijarde funti i najavio niz nepopularnih odluka.

Zaharova se obratila Simonjan: Starmer podnosi ostavku, ima li šanse u RT-u?

U praksi je to značilo povećanje poreza na dohodak i dividende, veće doprinose za poslodavce i rast poreza na imovinu. Kritičari su ukazivali da je vlada u periodu od nešto više od godinu dana uvodila novi porez ili povećavala postojeći gotovo na svakih deset dana.

Istovremeno, Starmer nije uspeo da ublaži posledice ekonomske krize koja je pogodila Britaniju nakon rasta cena energenata i inflacije. Naprotiv, njegova vlada pokušala je da smanji socijalna davanja, uključujući i pomoć za grejanje penzionerima, što je izazvalo snažno negodovanje javnosti i primoralo vladu da deo mera povuče.

Nezadovoljstvo je raslo i zbog pitanja slobode govora i migracija.

Nakon antimigrantskih nereda 2024. godine stotine ljudi uhapšene su zbog objava na društvenim mrežama, dok su pojedini osuđenici puštani iz zatvora kako bi se oslobodio prostor za pritvaranje učesnika nereda i njihovih simpatizera. Kritičari su Starmera zbog toga nazivali "dvostrukim Kirom", tvrdeći da se više bavi kontrolom javnog govora nego ozbiljnim kriminalom.

Posebno osetljivo pitanje postala je politika prema Palestini.

Iako je kasnije podržao prekid vatre u Gazi i rešenje dve države, Starmer je u početku stao uz pravo Izraela da sprovodi stroge mere u Pojasu Gaze.

Dodatne kritike izazvalo je proglašavanje pokreta "Palestinska akcija" terorističkom organizacijom, kao i hapšenja demonstranata koji su ga podržavali. Ovi potezi doveli su do gubitka podrške dela levičarskih i muslimanskih birača.

Ko je Starmerov naslednik: Dva puta bezuspešno pokušao da preuzme stranku, sada preuzima vladu

Starmerovu poziciju dodatno je oslabio i skandal povezan sa Piterom Mandelsonom, njegovim nekadašnjim izaslanikom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Mandelson je smenjen nakon što su u javnost dospele informacije o njegovim vezama sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Afera je pokrenula pitanja o proceni ljudi koje je Starmer postavljao na visoke funkcije i dodatno narušila poverenje javnosti.

U spoljnoj politici Starmer je ostao čvrst saveznik Ukrajine i jedan od najglasnijih kritičara Rusije, ali ta pozicija nije donela političke poene kod birača koji su bili mnogo više zabrinuti zbog životnog standarda, migracija i stanja javnih službi.

Mnogi analitičari smatraju da pad popularnosti nije posledica samo konkretnih političkih poteza već i Starmerovog ličnog imidža.

Često je opisivan kao neharizmatičan, distanciran i nesposoban da inspiriše birače. Upravo zbog toga sve je više laburističkih političara koji veruju da bi promena lidera mogla da omogući stranci da povrati izgubljenu podršku.