Napoleon i Adolf Hitler, koji su vodili velike ratove protiv Rusije, bili su pošteniji prema Moskvi nego današnje zapadne zemlje, smatra Miroslav Španović, pukovnik u penziji.
Španović je u emisiji "Danas na RT" analizirao trenutnu situaciju u Evropi, posebno na severu "starog kontinenta", gde baltičke zemlje pojačavaju ne samo ratnu retoriku, nego i delovanje.
Finska je uklonila zabranu skladištenja nuklearnog oružja, uskoro bi to mogla da učini i Litvanija, dok se neprijateljstva svakodnevno čuju iz Nemačke, Finske, Estonije, Švedske…
"Očigledno je da je odnos prema Rusiji i uopšte poslednjih 200 godina pa naovamo, još od Napoleona, uvek isti. Naime, Evropa ne može nikako da zaboravi i želi da prigrabi sebi ruske energente i rusku pitku vodu", počeo je Španović.
Poručio je da zapadne zemlje vuku korene iz kolonijalnog sistema starog više od 300 godina.
"Ruski energenti – nafta i gas, kao i Bajkalsko jezero, koji je najveći rezervoar sa jednom petinom pitke vode, najveći su ciljevi Zapada", dodao je.
Naglasio je da je takav odnos prema Ruskoj Federaciji deo državne politike severnih zemalja već više od pola veka.
"Karl Bilt je izjavio da je rusko pravoslavlje opasnije od bilo kog islamskog fundamentalizma. Takav odnos Evrope se očigledno menjao, samo što su Napoleon i Hitler bili daleko pošteniji prema Rusiji i oni su krenuli, došli do Moskve, zapalili Moskvu, ratovali sa Rusijom i izgubili, i završili kako su završili", objasnio je pukovnik u penziji.
Prema njegovim 4. aprila 2008. godine, održan je samit NATO pakta u Bukureštu i tada je počeo rat protiv Rusije.
"Ovo čime se bavi Evropa je nešto što može vrlo, vrlo, vrlo ozbiljno dovesti do ogromnog sukoba. Ovo čime se bavi Zelenski koji pokušava da bude portparol čitave Zapadne Evrope i da preuzme neku vrstu politike – to je jedini način da Ukrajina preživi kako-tako kao država", navodi sagovornik RT Balkan.
Iako se intenzivna militarizacija sprovodi i u južnom krilu Alijanse, Španović tvrdi da ponašanje u Rumuniji, Bugarskoj, pa i Mađarskoj posle odlaska Viktora Orbana, pokazuje da oni nisu previše raspoloženi da ulaze u ozbiljniji sukob sa Rusijom.
"Opasnost od Rumunije, koja posle Ramštajna, gradi najveću NATO bazu u Evropi, a posebno Bugarske, postaje sve manja. Jasno je da, osim Roberta Fica, koji je ostao tvrdi pobornik mira, novi predsednik Bugarske neće više da šalje naoružanje u Ukrajinu… Promene se u Evropi dešavaju, ekonomski interesi su ti koji pobeđuju. Sve koje sam naveo su vrlo, vrlo vezani za ruske energente", tvrdi Španović.
Sa baltičkim zemljama je, ipak, situacija dosta drugačija.
"Sve što rade baltičke zemlje pravi od njih metu koja im uopšte nije bila potrebna. Poznato je da smo s Nemcima ratovali i mi, a izjava Karla Bilta koju sam spomenuo, stav je čitave Nemačke, sa vrlo malim izuzecima koji se nalaze u istočnoj Nemačkoj, gde se sada pojavljuju snage koje žele dobre odnose sa Rusijom."
Govoreći o evropskim fabrikama koje će proizvoditi rakete za Oružane snage Ukrajine, podsetio se 1999. godine i NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Taj napad okarakterisao je kao državni terorizam i naglasio da je tada NATO "jasno i glasno rekao da on nije odbrambeni savez i da služi za osvajanje i sprovođenje državne politike tih 19 zemalja".
"Ako je naša televizija za NATO pakt bila legitima meta, onda bi ove fabrike mogle biti gađane jer su legitimni, vojni cilj. Pod uslovima da se dokaže, a to je vrlo moguće sa današnjom tehnologijom. Dokazivo je satelitima da te rakete izlaze iz fabrika i šalju se Ukrajini. Činjenica je da su sve te fabrike koje se nalaze u Evropskoj uniji u dometu ruske raketne tehnike i vrlo brzo mogu postati legitimni cilj, što bi dovelo do proširenja rata na čitavu Evropu, a onda to ne bi bilo nikako dobro. Evropa se upravo to trudi, ogromna su sredstva uložili, a pošto je Ukrajina posle Rusije najveća zemlja u Evropi, pokušavaju da ta sredstva izvuku da li kroz žito, da li kroz minerale ili nešto drugo…", objasnio je Španović.
Za kraj, prokomentarisao je i mogućnost da se 2030. godine dogodi eskalacija sukoba u Evropi.
"Evropa srlja u jednu budućnost koja joj nikako ne odgovara. Te priče o 2030. godini – Evropa neće biti spremna ni 2040. godine za veliki rat, a ne tada", zaključio je Miroslav Španović.