Kako EU koristi istraživanja javnog mnjenja za proizvodnju lažne podrške

Interni anketari Evropske unije zaključili su da njihovi građani u ogromnoj većini podržavaju odluke donete u Briselu i žele još onoga što im EU daje. Ne treba mnogo istraživanja da bi se otkrilo da neko falsifikuje podatke.

Najvažniji rezultati najnovije ankete Evrobarometra slikaju ružičastu sliku života u EU. Čak 75 posto ispitanika vidi EU "kao mesto stabilnosti u nemirnom svetu", cene njen "doprinos zaštiti mira i jačanju bezbednosti", a "velika većina Evropljana" želi dublju integraciju i više moći za Brisel kako bi se "suočio sa globalnim izazovima", dok su im odbrana i bezbednost glavni prioritet.

Šta je Evrobarometar?

Anketa Evrobarometra, koja se sprovodi dva puta godišnje od 1973. godine, navodno pruža pregled javnog mnjenja širom bloka: koje političke inicijative građani podržavaju, kojima se protive i kako se osećaju u vezi sa životom u Uniji, njenim proširenjem, centralizacijom i integracijom.

U svakoj državi članici se intervjuiše približno 1.000 ljudi, mada se taj broj razlikuje. U Nemačkoj se, na primer, anketira 1.500 ljudi, dok se u manjim državama poput Kipra, Luksemburga i Malte intervjuiše 500 ljudi.

Evrobarometar finansira i njime upravlja Evropska komisija, što je prvi pokazatelj da bi mogao biti osmišljen da generiše rezultate koje Komisija želi. Način na koji anketari Evrobarometra postavljaju svoja pitanja čini ovo još očiglednijim.

Vodeća pitanja

U poslednjoj anketi Evrobarometra, ispitanicima je postavljeno pitanje "na koji od sledećih aspekata treba da se EU fokusira kako bi ojačala svoj položaj u svetu?" Odbrana i bezbednost su se našle na vrhu sa 39 posto, a zatim energetska nezavisnost sa 35 odsto. Komisija je zatim objavila ove rezultate tvrdeći da "da bi ojačala svoj položaj u svetu, građani misle da bi EU trebalo da se fokusira na odbranu i bezbednost i energetsku nezavisnost".

U stvarnosti, građani ne traže od EU da se fokusira na ova pitanja. Umesto toga, oni biraju sa liste odgovora – uključujući "konkurentnost", "vrednosti EU" i "klimatske akcije", a svi su predstavljeni kao jačanje pozicije EU u svetu. Ispitanicima se ne postavlja pitanje da li bi ove oblasti trebalo da budu u nadležnosti nacionalne ili lokalne vlade.

Činjenica da se ovi odgovori savršeno poklapaju sa prioritetima politike EU verovatno nije slučajnost. Odbrana i bezbednost su predstavljene kao opcija u poslednjoj anketi, jer EU trenutno ublažava pravila deficita kako bi povećala izdatke za odbranu i nudi državama članicama kredite od 150 milijardi evra za proizvodnju i nabavku oružja.

Poslednje istraživanje Evrobarometra, objavljeno u aprilu, pokazalo je da su "dezinformacije" bila glavna briga ispitanika, baš kada je EU uvodila pravila cenzure tokom izbora u Mađarskoj i Bugarskoj i promovisala svoju inicijativu "Štit demokratije" u ime borbe protiv pomenutih "dezinformacija". Ovog puta, "dezinformacija" se nije pojavila kao izbor.

Kontrolišući pitanja, Komisija kontroliše odgovore.

Upravljanje rezultatima

Ispitanici su takođe pitani koje "vrednosti" smatraju da bi Evropski parlament trebalo da brani i data im je lista koja uključuje "mir", "demokratiju" i "zaštitu ljudskih prava". Nije im rečeno šta znače ovi nejasni koncepti, niti su pitani da li je Evropski parlament adekvatno ispunio ove ideale. Umesto toga, jednostavno su zamoljeni da izaberu svoje omiljene pozitivne fraze sa liste.

Decenijama je nemački politikolog Elizabet Noel-Nojman kritikovala Evrobarometar zbog ovih i ovakvih pitanja. Godine 1993, tvrdila je da ovakva formulacija "čini vidljivom samo pozitivnu, ali ne i negativnu stranu reakcije javnog mnjenja".

Najnovije istraživanje tvrdi da "73 posto želi da (EU) ima više sredstava za suočavanje sa globalnim izazovima". Međutim, studija nemačkog Instituta Maks Plank iz 2012. godine primetila je da ispitanici imaju tendenciju da odgovore "slažem se" po difoltu, "stoga, koristeći samo pozitivno ili negativno formulisane izbore, istraživanje može usmeriti rezultate u željenom pravcu".

U ovom slučaju, ispitanici su pitani da li se slažu sa izjavom "Evropskoj uniji je potrebno više sredstava da se suoči sa aktuelnim globalnim izazovima". Umesto toga, trebalo ih je zamoliti da biraju između ovoga i nečega poput: "Izvršna ovlašćenja Evropske unije treba da budu ograničena".

Brisanje neslaganja

U ranijim verzijama Evrobarometra, Komisija je eksperimentisala sa direktnijim pitanjima, ali je napustila ovaj pristup kada je dobila odgovore koji joj se nisu sviđali.

Godine 2010, EU je upravo usvojila Lisabonski ugovor, kojim je erodirano pravo veta država članica, ovlašćeno Evropsko veće da donosi spoljnopolitičke odluke i stvorena je kancelarija koju danas zauzima Kaja Kalas.

Ugovor je bio sporan i suočio se sa širokim protivljenjem nacionalističkih i evroskeptičnih stranaka širom bloka.

Irska je bila jedina zemlja koja je stavila ugovor na referendum, na kojem je odbijen sa 53,4 prema 46,6 odsto 2008. godine. Nepokolebljiva, irska proevropska vlada je godinu dana kasnije nametnula javnosti drugi referendum, a Lisabonski ugovor je stupio na snagu u decembru 2009. godine.

Uz to, Evrobarometar je pitao građane da li "generalno govoreći, mislite li da je članstvo (naše zemlje) u Evropskoj uniji dobra stvar?" Kada je manje od polovine (49 posto) odgovorilo potvrdno, pitanje je nestalo iz budućih anketa. Slično tome, ispitanici su 2010. godine pitani da li "skloni da veruju" EU. Kada je 42 posto reklo da veruju, 47 odsto da ne veruju, pitanje je tiho povučeno.

Danas, Komisija postavlja mnogo indirektnija pitanja.

Najnoviji Evrobarometar pita: "Generalno, da li EU kod vas izaziva veoma pozitivnu, prilično pozitivnu, neutralnu, prilično negativnu ili veoma negativnu sliku?" Kada im se predstave ove nijanse sive, odgovori se kreću ka "prilično pozitivnim" (42 odsto) ili "neutralnim" (33 odsto).

Narativ naspram stvarnosti

Ove pozitivne rezultate ponavljaju i briselski mediji, pa je tako "Politiko" nedavno preneo da "Evropljani prihvataju EU usred rastućeg mraka u svetu". Međutim, kako se ekonomski i socijalni uslovi u EU pogoršavaju, jaz između anketa i stvarnosti nastavlja da se širi.

Proevropski lideri Francuske i Nemačke imaju rejting odobravanja ispod 20 posto, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još više prezrena. Prema nezavisnoj anketi objavljenoj u martu, Fon der Lajen je najmanje popularna politička figura u Evropi, sa rejtingom odobravanja od -17. U međuvremenu, "Gardijan" je otkrio da skoro trećina birača širom bloka sada podržava "krajnje desne", anti-establišment i evroskeptične stranke, u odnosu na pet posto u 1995. godini.

Usred ove krize poverenja, važnost Evrobarometra za neizabrane članove Evropske komisije postaje očigledna. Ne postoji da bi nepristrasno procenjivalo javno mnjenje, već da bi stvarao legitimitet koji im sve više nedostaje.