Evropljani, razoružani i goli: Ko će pojesti evropsku ovcu

Francuski mislilac Emanuel Tod, autor knjige "Poraz Zapada", s pravom je predvideo: "Trampov posao će biti da upravlja porazom Amerike protiv Rusa". Sada mu je, doduše njegovom (Trampovom) greškom, zapao još jedan težak posao: da upravlja porazom SAD protiv Irana.

Svi ozbiljni stručnjaci znaju da je primarni uzrok sukoba u Ukrajini bilo nastojanje Amerikanaca da instaliraju NATO trupe na ruskim granicama, kaže francuski mislilac Alan de Benoa u intervju za sajt "Brejzinfo".

Putin je na to reagovao onako kao što bi svaki američki predsednik reagovao, dodaje De Benoa, kada bi mu zapretile ruske rakete raspoređene na njegovoj granici sa Meksikom ili Kanadom. Kao u Kubanskoj krizi.

Ovaj sukob je započeo mnogo pre 2022. godine, i mogao se, naravno, izbeći, smatra francuski mislilac. Ali, za to nije bilo volje, najpre sa evropske strane. Filozof Monteskje je pravio razliku između onih koji započinju ratove i onih koji ih čine neizbežnim.

Kao što je primetio Fransoa Fijon, premijer Francuske od 2007. do 2012. godine: "Oduvek sam govorio da se ovaj rat mogao izbeći da su zapadni lideri nastojali da razumeju njegove uzroke, umesto da se zatvaraju u tabor dobra".

U prevodu: da su analizirali situaciju u političkom, a ne u (lažno) moralnom smislu. I sada prisustvujemo događajima koji su mnogo značajniji od pada Berlinskog zida, tvrdi francuski filozof.

Greška Evropljana

Sve zapadne priče o "ničim izazvanoj ruskoj agresiji" na susednu zemlju, Ukrajinu, možete zato baciti u vodu.

Ruska vojska potpuno oslobodila Konstantinovku: Putin otkrio koliko je teritorije slobodno (VIDEO)

Zaista, ništa nije obavezivalo Evropljane da podrže jedan tabor – navodni "tabor dobra", protiv "tabora zla" – bilo da je u pitanju Ukrajina ili Rusija, niti da svi reaguju na način na koji je reagovao Kolektivni zapad.

Najmanje što su mogli da urade, tvrdi De Benoa, jeste da odrede svoj stav na osnovu sopstvenih interesa. Ponašanje evropskih lidera u ukrajinskoj krizi bilo je prilično detinjasto, što je već nekoliko puta viđeno u istoriji.

Ipak, iz čisto ideoloških razloga, oni su više voleli da sukob u Ukrajini vide kao "pravedni rat", gde neprijatelj mora biti kriminalizovan i po svaku cenu proglašen krivim.

Zauzimajući stranu od samog početka, smatra francuski politikolog, oni su sami sebe doveli u situaciju u kojoj više nisu mogli da ponude posredovanje, čime su izgubili mogućnost da sebe predstavljaju kao treću, neutralnu silu.

"Duh Enkoridža" je samo verbalna figura

Otvorimo, na ovom mestu, jednu zagradu. Tramp je pokušao da se sporazume sa Rusima na Aljasci u Enkoridžu, na sastanku sa Vladimirom Putinom. Ali taj "duh Enkoridža" je danas mrtav, tvrdi ruski geopolitičar Aleksandar Dugin u razgovoru na Radiju Sputnjik.

Zašto je "duh Aljaske" izbledeo?

"Duh Enkoridža je samo verbalna figura, kao što je nedavno rekao i predsednik Putin", kaže ruski filozof. Kako dodaje Dugin: "U tim razgovorima nije ponuđeno ništa konkretno, jednostavno se razgovaralo o potrebi deeskalacije kako se kriza u Ukrajini ne bi pretvorila u nuklearni rat".

"Ostatak" smo videli na primeru Irana, kaže Dugin, jer se Zapadu jednostavno ne može verovati.

SAD su, tvrdi ruski ministar Sergej Lavrov, jednostavno nesposobne za sporazum.

Tramp je "ratni huškač", ali komercijalni ratni huškač

Pa ipak, kaže De Benoa, Tramp je realista, jer je, nakon tri godine, tokom kojih je skori kolaps Rusije stalno najavljivan na televiziji, izjavio da je Ukrajina izgubila ovaj "rat", uprkos vojnoj pomoći i stotinama milijardi koje je dobio Kijev, i da Evropljani nikada nisu bili u stanju, tokom te iste tri godine, da postave realan ratni cilj.

Joška Fišer objasnio: SAD su na putu izlaska iz NATO-a

Rat je, zapravo, samo sredstvo da se ostvari neki cilj. Jer, kako uči Klauzevic: "Politička svrha je cilj, rat je samo sredstvo, a sredstvo bez cilja je nezamislivo".

Evropljani više čak i ne znaju da je rat čin nasilja, čiji je cilj mir. U ovom slučaju, dodaje francuski filozof, Evropljani nikada nisu imali nikakav politički, diplomatski ili strateški cilj, i više su voleli da guraju Zelenskog da upadne u zamku koju je sam sebi postavio.

Suprotno onome što se govori, tvrdi De Benoa, Tramp nije izolacionista, niti mirotvorac. Kao i mnogi njegovi prethodnici, on veruje da odbrana američkih interesa zahteva stalni intervencionizam. Ipak, velika razlika je u tome što on ne maskira taj intervencionizam iza uzvišenih ideala, kao što su odbrana liberalne demokratije ili vladavine prava.

"On je, naravno, ratni huškač", dodaje De Benoa, "ali je komercijalni ratni huškač". Sve je kod Trampa, zasnovano na starom američkom mitu o granici: i Grenland, Kanada i Panamski kanal. Evropljani ni to ne razumeju. Za Trampa je sve transakcija, sve se može kupiti ili prodati, sve je predmet pregovora, čak i "blistava Bliskoistočna rivijera", sagrađena na kostima pobijenih Palestinaca, a on to čini bez imalo griže savesti.

On veoma dobro zna da "nežna trgovina" ne isključuje agresiju, ucenu, osvajanja... Njegov "pacifizam" je iste prirode, smatra De Benoa: "pacifizam" koji počiva na jednostavnom opažanju da pravi rat košta mnogo više nego što donosi i da su SAD u boljoj poziciji ukoliko pobede u komercijalnom ratu nego na bojnom polju.

Da bi služio svojim centrima moći, Tramp koristi pretnje carinama, dok se zalaže za deregulaciju i slobodnu trgovinu – ali samo onda kada mu to odgovara.

Priče o tome da Putin i Tramp govore istim jezikom su obmane, tvrdi De Benoa: "Njih dvojica su previše različiti: Putin je šahista, Tramp se ograničava na golf i 'monopol'".

I uz to imaju sasvim suprotstavljene geopolitičke interese.

Evropljani su poput zečeva zaslepljenih farovima

Međutim, između Amerike i Rusije nalazi se Evropa. Ali, dodaje francuski mislilac, Evropljani su jednostavno nepopravljivi.

Nisu videli ni dolazak populističkog talasa, kaže De Benoa, kladili su se na izbor Kamale Haris, decenijama su se oslanjali na američki "kišobran" umesto da preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu.

Sada ipak shvataju da Amerikanci napuštaju Ukrajince baš kao što su napustili Vijetnam ili Avganistan. Napustiće i Evropu. Izreka je dobro poznata: biti neprijatelj Amerike je opasno, biti njihov prijatelj je kobno. Tek sada su počeli da shvataju da se Amerikanci, koji se čuvaju za sukob sa Kinom, svetlosnim godinama udaljeni od evropske bezbednosti, ostavljajući ih razoružane i gole.

Evropljani ne razumeju šta im se dešava. Suočeni sa veličinom jaza koji se formirao između dve strane Atlantika, ne mogu da u to poveruju. Paralizovani su poput zečeva zaslepljenih farovima i žale zbog raspada NATO-a.

Isti ljudi koji su 30 godina uništavali sve industrijske i vojne proizvodne kapacitete evropskih zemalja, dodaje De Benoa, sada predlažu, pod vođstvom agenta uticaja, šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (zvane Hijena), da uspostave evropsku "ratnu ekonomiju" za "ponovno naoružavanje kontinenta".

"Oh, kako je rat lep kada ga nikada niste vodili!," kaže De Benoa.

Sve priče o ruskoj pretnji, zaključuje on, samo su groteskna fantazija, čiji je jedini cilj stvaranje straha. Pretnja, kojom se maše poput strašila. Narodom se najlakše vlada kada je u strahu.

Ali, kako kaže gruzijska poslovica: ovca provodi život u strahu od vuka, ali na kraju je pastir taj koji će je pojesti.