Svet
Iransko-američki rat 3.0: Muke po Trampu
U nekom trenutku, iransko rukovodstvo je došlo do zaključka da se SAD igraju sa Iranom, da je Memorandum o razumevanju bio obmana i da celokupni događaji od objavljivanja Memoranduma odražavaju strategiju SAD
Sve je počelo kada je predsednik SAD Donald Tramp, u koordinaciji sa Katarom i Omanom, procenio da je nastupio pravi trenutak da pokuša da provuče konvoj od četiri broda kroz Ormuz, mimo rute zvanično odobrene od Teherana, a da Iran, zauzet masovnom sahranom pokojnog verskog vođe, neće reagovati na provokaciju, koja, uzgred, prestavlja očigledno kršenje Memoranduma o razumevanju.
Tramp je procenio, ili su mu tako rekli njegovi savetnici – i pogrešio je. Na konvoj je otvorena iranska vatra. Iran je direktno odgovorio na Trampov izazov iranskoj kontroli nad moreuzom napadom, na dva broda raketama, a na treći naoružanim dronom. Četvrti, katarski tanker, natovaren tečnim prirodnim gasom, zapaljen je, što je primoralo posadu da napusti brod.
Kao odgovor, Iran je lansirao balističke rakete i dronove na američke baze u Kuvajtu, Bahreinu, UAE i vazduhoplovnu bazu Muvafak El-Salti u Jordanu. Tako smo se našli u novoj epizodi američko-iranskog rata – iranskog rata 3.0.
Ormuz je zaista iransko nuklearno oružje, uporedivo ili čak moćnije od nuklearnog odvraćanja, kao što je primetio ruski zvaničnik Vladimir Medvedev, zbog čega ga se Iran nikad neće odreći.
Korpus iranske revolucionarne garde upozorio je da Ormuzom ubuduće neće "proći ni kap nafte i gasa".
Spirala eskalacije
Tramp insistira – u očiglednoj suprotnosti sa uslovima navedenim u petom paragrafu Memoranduma o razumevanju – da Iran nema pravo da zabrani prolaz bilo kojem tankeru kroz Ormuski moreuz.
Iran deluje u skladu sa uslovima dogovorenog okvira za deeskalaciju i nekoliko puta je upozorio da će napasti svaki brod ukoliko pokuša da zaobiđe iranski mehanizam kontrole, piše bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk za sajt "Fondacija strateške kulture".
Tramp je da obnovio američke vazdušne napade na iranske mete, ponovo uveo sankcije na izvoz nafte iz Islamske Republike, i počeo okvirni Memorandum o razumevanju, koji je potpisao sa onim koje je nazvao "iranskim ološem".
Potpredsednik SAD Džej Di Vens je poručio Iranu:"Ako pokušate da zatvorite Ormuski moreuz, američka vojska će odgovoriti. To je tako je jednostavno".
U stvari, nije nimalo jednostavno, mnogo je složenije.
Prema izjavi portparola iranskog parlamentarnog Komiteta za nacionalnu bezbednost, na svaki novi napad SAD na Iran Teheran će odgovoriti sveobuhvatnom i iznenadnom ofanzivom Irana – a potencijalno i drugim opcijama, kojima raspolaže Iran, kao što su iransko povlačenje iz Sporazuma o neširenju oružja, promena nuklearne doktrine zemlje i zatvaranje moreuza Bab el Mandeb.
Potpredsednik Vens je zapretio da će, ukoliko Iran ograniči prolaz kroz Ormuz, SAD eskalirati sukob, nastavlja Kruk. Iran je na ovu pretnju upozorio da će se svaki američki napad suočiti sa dvostruko jačim odgovorom – sa dva udara za svaki američki udar – i da bi se uskoro mogao okrenuti "novim doktrinama ratovanja".
Početak nadolazeće globalne ekonomske krize
U suštini, Tramp je upao u eskalatornu zamku, zaključuje Kruk, delimično zbog besa usled naglog opadanja rejtinga podrške kod kuće. Međutim, on je sam sebe doveo u ovu situaciju.
Nemoguće je reći koliko dugo će trajati nova eskalatorna epizoda. Ali, dodaje bivši britanski obaveštajac, ona svakako neće dovesti do otvaranja moreuza, niti će doneti povratak statusa kvo koji je prethodio ratu.
Naprotiv, verovatnije je da će kriza samo ubrzati početak nadolazeće globalne ekonomske krize, sve dok ekonomski bol ne postane akutan, jer se smanjenje zaliha sirove nafte nastavlja ubrzanim tempom.
Sa nestašicom municije i smanjenjem američkih vojnih resursa na Bliskom istoku, Trampu nedostaju sredstva da u potpunosti pokrene "Iranski rat 3.0".
Vremenski okvir za ovaj novi talas verovatno je diktiran zalihama rafinerija u SAD, ali i "obimom bola" koji Tramp doživljava kod kuće, u kontekstu političkih izgleda na srednjeročnim izborima, posle kojih će Tramp, ukoliko u međuvremenu ne doživi opoziv, ostati samo "hroma patka".
Američka ekonomija, kaže pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa na svom blogu, sada radi na "naftnim isparenjima", jer su zalihe sirove nafte dosegle kritične minimume.
Izjava vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija
Kako je sve pošlo po zlu? Od veličanstvene sahrane bivšeg verskog vođe i izjave novog ajatolaha Sajeda Modžtabe, u kojoj obećava odmazdu za sve "mučenike Irana".
Novi verski vođa, ajatolah Modžtaba je izjavio da on ima drugačiji stav o Memorandumu o razumevanju od stava pregovaračkog tima, ali da je pristao da nastavi sa pregovorima nakon što je dobio uveravanje od iranskog predsednika Pezeškijana da će uzeti u obzir sveobuhvatne principe Irana u odnosima sa SAD.
Izjava vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija trebalo je da upozori SAD – ali i iranske pregovarače – da iransko odobrenje Memoranduma o razumevanju nije unapred dat mandat. Modžtaba je pozvao Irance da ne napuštaju ulice. Nova faza Islamske revolucije je upravo u toku.
U nekom trenutku, iransko rukovodstvo je došlo do zaključka da se SAD igraju sa Iranom; da je Memorandum o razumevanju bio obmana i da celokupni događaji od objavljivanja Memoranduma odražavaju strategiju SAD, zasnovanu na stavu da u prethodnoj rundi rata protiv Irana i da SAD i Izrael nisu uspeli da postignu svoje ciljeve – što je zahtevalo prekid konfrontacije (mada privremen), kako bi se pregrupisali i "temeljitije" pripremili za novu rundu rata, dodaje bivši britanski diplomata.
Drugim rečima: Iran je zaključio da se SAD i Izrael pripremaju za sledeću fazu ratnih operacija.
Privremena strategija Amerike ne predstavlja promenu ciljeva, već prilagođavanje operativnih mehanizama kako bi se obezbedili određeni kompromisi koje Vašington smatra neophodnim.
Niko, zapravo, ni SAD ni Iran, ne shvataju Memorandum o razumevanju kao trajni sporazum u miru. To je, za obe strane, bio samo signal da treba da se spreme za nastavak rata.
Trampovi "crni labudovi"
Nije, međutim, sigurno da će nova politika SAD uspeti, piše Kruk: "Svet se brzo menja. Očekivani trijumf Izraela nad Bliskim istokom imao je za posledicu potpuni neuspeh. Trampov plan o otvaranju Ormuza, zajedno sa Memorandumom o razumevanju verovatno će propasti."
Povezani rat protiv Rusije i opsada Kine sada posustaju. Izraelski, do sada neosporni uticaj na SAD, takođe je pod znakom pitanja. Visokopozionirani američki demokrata Ram Emanuel i potencijalni kandidat demokrata za predsednika SAD 2028. godine, govorio je nedavno u Izraelu i upozorio da je Izrael "izgubio podršku sveta, postao 'regionalni izgnanik' i da je njegov savez sa SAD 'na raskrsnici'."
Naravno, osim rata protiv Irana, ima još "crnih labudova" koji se pojavljuju na horizontu. Na primer, Erik Kac na portalu "Notus" upozorava da "nacrt izveštaja Ministarstva finansija SAD treba da upozori na rizike koje predstavlja tržište veštačke inteligencije i poredi sve sa 'dotkom' balonom, koji je prevrnuo američku ekonomiju kada je pukao početkom 2000-ih".
Analitičari američkog Ministarstva finansija su upozorili da su firme za veštačku inteligenciju dublje ukorenjene u američkoj ekonomiji od svojih "dotkom" prethodnika i da predstavljaju "značajan rizik za ceo sistem ako se finansijski uslovi promene, ili razne uske tačke ometaju rast".
A pad na tržištu veštačke inteligencije poslao bi udarne talase kroz ceo ekonomski sistem.
Strah od rata je gori od samog rata
Jednom rečju: Iran je spreman za rat, Amerika nije.
O iranskoj odlučnosti piše doktor Zeinab Mehana, koji se posebno osvrće na govor Sajida Alija Homeinija, unuka osnivača Islamske Republike. To je bio poziv na mobilizaciju naroda Irana, u kome je svaki diplomatski angažman sa SAD nazvao "otvorenom izdajom".
Govoreći usred stotinama hiljada okupljenih, Homeini je izjavio da je "zemlja u ratnom stanju" i zahtevao apsolutnu vojnu odmazdu. Naglasio je da "svaki zvaničnik koji spava i ne razmišlja o osveti za vođu treba da sumnja u svoju savest."
Ovaj govor je, nastavlja Mehana, usledio nakon neviđenih masovnih pogrebnih povorki, koje su privukle milione širom većih gradova i u Iraku i u Iranu, i demonstrirao transnacionalnu mobilizacionu sposobnost regionalnog saveza.
Homeinijev unuk je uporedio stav protiv Vašingtona sa odbijanjem imama Huseina da napravi kompromis sa Jazidom, i podsetio da je iranski "odgovor beskompromisan sa arogantnim silama".
Iranski državni mediji su potom izvestili da su potpuno obustavljene diplomatske veze i indirektni razgovori preko regionalnih posrednika. Homeinijeva retorika, u najmanju ruku, pokazuje konsolidaciju moći od strane "tvrde linije režima" i faktički zatvara vrata pragmatičnim diplomatskim pokušajima.
Ovaj govor pokazuje i da Teheran trenutno strateško okruženje ne posmatra kao lokalizovanu tačku plamena, već kao egzistencijalni sukob, gde je "strah od rata gori od samog rata". Strateški, on usmerava Iran na put eskalacije, što direktno utiče na međunarodne energetske koridore.
Iran ima vremena i treba samo da čeka. Amerika nema vremena, Trampu vreme ubrzano curi. Veoma jednostavna matematika.
Live
