Kako napuniti EU kasu: Šef Evrogrupe ima inventivnu ideju
Može li se novac pojaviti iz etra? Grčki ministar finansija Kirijakos Pjerakakis kaže da može.
Pjerakakis, koji predsedava Evrogrupom, neformalnim okupljanjem ministara finansija zemalja koje koriste evro, nudi potencijalno novi način prikupljanja novca za EU: preusmeravanje unosnih prihoda od nacionalnih aukcija spektra u Brisel, baš u trenutku kada se debata zahuktala oko sedmogodišnjeg budžeta bloka.
"To je telekom politika a la Dragi", rekao je on u intervjuu za "Politiko", pozivajući se na plan bivšeg italijanskog premijera za preokretanje ekonomskog pada Evrope, koji je tražio veću koordinaciju i harmonizaciju u načinu na koji nacionalne vlade licenciraju frekvencije koje napajaju mobilne mreže. Takav aranžman bi takođe imao koristi od podsticanja veće evropske izgradnje ključne tehnologije za čitav blok.
Evropski telekom operateri se trenutno suočavaju sa mnoštvom nacionalnih procedura za obezbeđivanje pristupa ovoj željenoj imovini, uključujući aukcije čiji se prihodi ulivaju u nacionalne budžete. Od 2020. godine, operateri su potrošili više od 50 milijardi evra na licence za spektar, prema podacima udruženja "Konekt Jurop". Proces je dugo bio kritikovan da od operatera uzima novac, umesto da ih ohrabri na investicije, a bivši komesar EU Tijeri Breton svojevremeno je omalovažavao spektar kao vladinu "kravu muzaru".
Pjerakakis – takođe grčki ministar finansija – pozvao je Evropu da gradi na onome što je opisao kao svoju "najinovativniju aukciju", pozivajući se na plan Grčke 2020. da rezerviše 25 odsto prihoda od aukcija spektra za novi fond rizičnog kapitala koji investira u rastući 5G ekosistem.
Šef Evrogrupe predviđa da se 75 odsto prihoda od aukcije dodeli Višegodišnjem finansijskom okviru, dugoročnom planu potrošnje EU, a 25 odsto bude kanalisano preko fonda Evropske investicione banke. Sa takvim fondom, tvrdio je on, "završili biste sa mnogo većim iznosom u rukama Evrope".
Predlog bi mogao pregovaračima da pruži novi izvor prihoda na nivou EU – poznat u briselskom žargonu kao "sopstveni resurs" – pošto je Evropa i dalje podeljena oko budžeta bloka od 2 biliona evra između takozvanih štedljivih zemalja koje žele da ograniče potrošnju i onih koje žele da održe trenutni nivo.
Pjerakakis je rekao da je takođe želeo da poveže ovu ideju "ne-nulte sume" sa nastojanjem da se podstaknu evropski industrijski šampioni i smanji zavisnost bloka od američke tehnologije.
Ali predlog bi mogao naići na zid među prestonicama EU, koje su se dugo odupirale reformama u ovoj oblasti i kritikovale Brisel da zadire u nacionalnu nadležnost – i izvor budžetskih prihoda.
