Irak u nemogućoj situaciji: Zemlja zarobljena između Irana i SAD

Nedelju dana nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael ubili ajatolaha Alija Hamneija i započeli regionalni rat, dronovi su počeli da lete iznad Basre na jugu Iraka. Ciljali su iračku naftnu industriju. Pogodili su naftno polje kojim upravlja BP, kao i teretni terminal na aerodromu u Basri i veliki kompleks u kojem su smeštene strane kompanije koje opslužuju naftni sektor. U još jednom napadu 6. marta pogođen je isti kompleks, tačnije kancelarije i skladišta koja su koristili "Haliburton" i KBR, dve američke kompanije koje su u Iraku od invazije 2003. godine. Napad je izazvao masovni požar koji je obasjao noćno nebo.

U širem kontekstu rata na Bliskom istoku, to nije bio posebno značajan dan – ali u Iraku su udari otkrili koliko je država postala slaba i "koliko se lako može narušiti njen suverenitet", kako je "Gardijanu" rekao jedan visoki irački bezbednosni zvaničnik.

Četrdeset godina, SAD, Iran i Izrael su postojali u nelagodnoj ravnoteži ni mira ni rata. Kako je ovo došlo do iznenadnog, dramatičnog kraja, Irak se našao u procepu.

Taker Karlson: SAD odavno predale suverenitet Izraelu, a Evropa je osuđena na propast

Usledili su novi napadi na iračku energetsku infrastrukturu. Tako su 11. marta, iranskim dronom, napadnuta dva tankera za naftu kod luke Basra, zapalivši ih i ubivši najmanje jednog člana posade. U narednim danima i nedeljama, u nizu napada dronovima pogođeno je još naftnih polja kojima upravljaju strane kompanije. Stotine radnika energetskog sektora iz američkih, evropskih i kineskih firmi je napustilo zemlju. Hiljade iračkih radnika je poslato kući.

Niko nije preuzeo odgovornost za ove napade, osim napada na tankere za naftu koje je Iran priznao. Centralna vlada u Bagdadu i lokalne vlasti u Basri bile su izuzetno tihe, nudeći samo prazne izjave o suverenitetu i obećanje istraga.

Istina je da većina ovih napada nije dolazila iz Irana. Izvršili su ih Iračani koji su delovali na iračkom tlu – delo frakcija moćnih šiitskih milicija u zemlji koje podržava Iran. "Ovo je čin izdaje", rekao je neimenovani visoki zvaničnik u ministarstvu nafte u Basri.

Irački zvaničnici veruju da su napade na naftna postrojenja izvršili članovi Islamskog otpora u Iraku (IRI). U pitanju je krovna grupa šiitskih paravojnih organizacija koje je Iran prvobitno obučavao i opremao za borbu protiv Amerikanaca nakon invazije 2003. godine. Frakcije IRI su takođe članovi Jedinica za narodnu mobilizaciju (JPM) – grupa uglavnom šiitskih milicija u Iraku koje podržava Iran, a koje su okupljene 2014. godine da bi se borile protiv Islamske države. JPM je, u teoriji, podređena iračkoj vladi, ali u stvarnosti sledi sopstvenu agendu, a investicije u građevinarstvo i poljoprivredu daju joj izvor ekonomske moći.

Iako Irak, koji je većinski šiitski, naizgled ima jednu, unitarnu vladu kojom upravlja Bagdad, u stvarnosti više grupa sa različitim stepenom nezavisnosti – formiranih nakon invazije 2003. godine – imaju ogroman uticaj. Danas u zemlji postoje dve vrste paravojnih milicija. One koje koriste svoje oružje da bi zaštitile svoje ekonomske interese – državne ugovore i preduzeća koja su negovali godinama. I one koje su prvenstveno vođene ideologijom: duboko posvećene iranskom projektu poraza Izraela i proterivanja SAD sa Bliskog istoka.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku: Da li se nazire veliki rat?

Godine 2026, ova nestabilna ravnoteža je eruptirala u nasilje kakvo nije viđeno godinama. S jedne strane, američko-izraelski rat protiv Irana podstakao je tvrdokorne ideološke paravojne formacije da pomognu Teheranu, napadajući ne samo iračku naftnu infrastrukturu već i američke vojne baze i američku ambasadu u Bagdadu.

S druge strane, novi irački premijer, koga podržavaju SAD, Ali el-Zaidi, podigao je ulog dajući svim milicijskim grupama u zemlji rok do 30. septembra da razoružaju i uključe svoje borbene divizije u iračku državu. Ovo je da bi se zadovoljile dugogodišnje američke ambicije da se smanji uticaj Irana u Iraku.

Dok je El-Zaidi imao izvesnog uspeha, tvrdokorne grupe su uporno odbijale da se odreknu svog oružja. Dokle god postoji američko prisustvo u Iraku, sa izraelskim avionima koji lete iznad njih, IRI će nastaviti da se bori.

Basra je, navodi britanski list, besna zbog napada na njihovu naftnu infrastrukturu. "Instalacije koje su napadnute bile su na iračkom tlu, a platio ih je Irak, kao i svu uništenu opremu", rekao je jedan neimenovani zvaničnik. Nisu američke kompanije oštećene – naplatiće Iraku uništenu imovinu – već iračka ekonomija, naftni sektor i reputacija Iraka kao bezbednog mesta za poslovanje, dodao je. Takođe je napomenuo da su napadači imali veoma tačne obaveštajne podatke, verovatno procurile iznutra o tome gde udariti i koju zgradu ili skladište uništiti.

On i drugi zvaničnici naftnog sektora u Basri smatraju je cilj napada bio da se poremeti proizvodnja nafte, podignu globalne cene i pojača pritisak na američku administraciju da zaustavi rat protiv Irana.

U roku od nekoliko nedelja od početka rata, proizvodnja Basre je pala za dve trećine, a izvoz je u suštini zaustavljen. "Možda žele da isteraju ove zapadne kompanije kako bi ih zamenili kompanijama iz zemalja koje su im više povezane", rekao je zvaničnik.

Ono što je jasno jeste da su posledice rata u Iranu, koji je dramatično eskalirao nakon propasti primirja, ostavile duboke posledice u Iraku – otkrivajući slabost države koja je opasno podeljena između dvoje glavnih antagonista.