Svet
Nemačka želi novu flotu borbenih dronova da bi udovoljila NATO-u, ali ima jedan problem
Interna analiza Ministarstva pokazala je da nijedna od raspoloživih letelica u potpunosti ne ispunjava nemačke zahteve, zbog čega je Bundestag odlučio da sačeka sa nabavkom australijskih dronova
Nemačka želi da formira flotu bespilotnih borbenih letelica kako bi ispunila jedan od ključnih zahteva NATO-a, ali unutrašnje nesuglasice u Ministarstvu odbrane dovele su u pitanje plan da prvi dronovi budu uvedeni u upotrebu do 2029. godine.
Prema pisanju "Politika", Berlin nastoji da nabavi višekratno upotrebljive borbene dronove na mlazni pogon, sposobne da nose naoružanje, senzore i sisteme za elektronsko ratovanje, koji bi u budućnosti delovali zajedno sa lovcima "jurofajter" i F-35.
NATO očekuje da Nemačka ovu sposobnost obezbedi do 2035. godine, ali je nemačka vlada želela da ograničenu flotu uvede već 2029. kako bi Luftvafe stekao operativno iskustvo.
Međutim, poverljivi dokumenti Ministarstva odbrane pokazuju da su zvaničnici podeljeni oko toga da li treba kupiti australijski "MQ-28 goust bet" kompanije "Boing" kao privremeno rešenje ili sačekati da nemački i evropski proizvođači razviju sopstvene sisteme.
Prvobitni plan predviđao je nabavku 12 australijskih dronova, uz istovremeni razvoj evropskih konkurenata. Ministar odbrane Boris Pistorijus javno je podržao tu opciju tokom posete Australiji, a u projekat je trebalo da bude uključen i nemački "Rajnmetal", što bi stvorilo politički problem.
Za velike vojne nabavke neophodno je odobrenje Odbora za budžet Bundestaga, a poslanici sve više insistiraju da veća izdvajanja za odbranu doprinesu jačanju nemačke i evropske industrije. Prema jednom dokumentu Ministarstva, početna flota koštala bi oko 820 miliona evra.
Ipak, interna analiza Ministarstva pokazala je da nijedna od raspoloživih letelica u potpunosti ne ispunjava nemačke zahteve.
Australijski "MQ-28" zahtevao bi dodatne modifikacije za izvršavanje zadataka napada na kopnene ciljeve, dok nemački i evropski projekti još nisu dovoljno tehnološki razvijeni.
Zbog toga najnoviji predlog predviđa da se najpre organizuje konkurs, a tek potom donese odluka o kupovini.
Takav pristup omogućio bi evropskim proizvođačima više vremena za razvoj, ali bi praktično onemogućio da Nemačka dobije prve borbene dronove do 2029. godine.
Kao privremeno rešenje, Ministarstvo razmatra oslanjanje na krstareće rakete od 2027. godine. Međutim, za razliku od višekratno upotrebljivih borbenih dronova, krstareće rakete se uništavaju nakon lansiranja i ne mogu da izvršavaju isti spektar zadataka.
Konačna odluka o nabavci očekuje se nakon što državni sekretar za naoružanje Jens Pletner razmotri oba predloga.
Live
