Ekonomske reforme Kube usled američkih pritisaka

Kuba planira da otvori ključne sektore svoje državno kontrolisane ekonomije za privatni sektor, a u trenutku kada Vašington sprovodi kampanju maksimalnog pritiska sa ciljem da primora Kubu na ekonomsku transformaciju.

Ekonomske promene, koje uključuju ublažavanje ograničenja u korišćenju zemljišta, omogućavanje preduzećima da uvoze gorivo i lekove, kao i davanje dozvola privatnim turističkim kompanijama da posluju na ostrvu, bile su tema razgovora kubanskih poslanika tokom dvodnevnog zasedanja Nacionalne skupštine koje je završeno u četvrtak, prenosi Rojters.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel rekao je da se reforme ne sprovode kako bi se udovoljilo Sjedinjenim Američkim Državama i da ključni sektori ekonomije neće biti privatizovani.

"Nećemo uvoditi grabežljivi kapitalizam niti sprovoditi masovnu privatizaciju nacionalne imovine, kako se neki plaše. Neće biti, i to mora biti potpuno jasno, privatizacije zdravstva, nauke, kulture ili usluga koje su od strateškog značaja za naciju", rekao je kubanski predsednik.

Intervju

Predsednik Kube za RT: Pobedićemo jer verujemo u bolji svet

Prošlog meseca poslanici su jednoglasno odobrili paket od 176 mera koje bi, ako budu sprovedene, predstavljale dramatičnu transformaciju socijalističke ekonomije ostrva u pokušaju da preživi teške sankcije SAD. U prošlosti je Kuba najavljivala ekonomske reforme koje na kraju nije sprovodila ili ih je kasnije povlačila.

Međutim, šest meseci nakon teške blokade uvoza nafte koju su uvele SAD i niza novih američkih sankcija koje su izazvale strah od produbljivanja humanitarne krize, kubanski zvaničnici su saopštili da su već počeli da sprovode bar deo tih reformi.

Kuba je odobrila prvi poduhvat sa stranim ulaganjem koji se bavi uvozom i prodajom goriva, a gotovo 200 kubanskih kompanija već je dobilo dozvolu da se bavi veleprodajom goriva na ostrvu, rekao je premijer Manuel Marero Kruz tokom zasedanja Nacionalne skupštine u sredu.

Oprezno otvaranje kubanskog energetskog sektora, koji je vlada decenijama strogo kontrolisala, dolazi nakon što su SAD uvele oštru blokadu uvoza nafte i odobrile izvoz goriva na Kubu za privatne kompanije — politiku dvostrukog pristupa energetici čiji je cilj slabljenje kubanske države uz istovremeno jačanje privatnog sektora.

Poslanici su u sredu odobrili novi zakon o poljoprivredi kojim se pojednostavljuju procedure za dodelu prava korišćenja državnog zemljišta. Novi okvir bi se odnosio i na Kubance i na strance, kao i na privatne kubanske kompanije. Oko 80 odsto zemljišta na ostrvu je u vlasništvu države, dok preostalih 20 odsto pripada privatnim proizvođačima.

Kubanski turistički sektor pretrpeo je težak udarac zbog odlaska velikih međunarodnih hotelskih kompanija nakon pooštravanja američkih sankcija, kao i zbog otkazivanja avio-linija izazvanog nestašicom goriva. Poslanici su odobrili 10 mera usmerenih na podsticanje privatnih investicija, uključujući ublažavanje ograničenja za privatne turističke agencije, kompanije za iznajmljivanje automobila i preduzeća u oblasti eko-turizma.

Prema navodima kubanskih zvaničnika, trenutno je zatvoreno gotovo tri četvrtine hotela na ostrvu. Kuba je takođe u sredu objavila osnivanje svoje prve posebno regulisane zone ekonomskog razvoja, namenjene osnivanju kompanije u potpunom stranom vlasništvu u sektoru zdravstvenog turizma.

Zasedanje Nacionalne skupštine usledilo je nakon što je u utorak ukinuto više od 40 ograničenja za privatni sektor, sa ciljem da se omogući kompanijama da učestvuju u zdravstvu i obrazovanju, oblastima koje je vlada tradicionalno strogo kontrolisala. Ublažavanje ovih ograničenja omogućilo bi privatnim kompanijama da uvoze lekove u uslovima ozbiljne nestašice u državnim apotekama.

Ipak, poslanici su ponovili da će sprovođenje ovih sveobuhvatnih ekonomskih predloga zahtevati vreme.