Proglasi pobedu, ne priznaj poraz ili kako je Tramp našao sebi ravnog u Iranu

Doktrina Donalda Trampa – uvek proglasi pobedu, nikada ne priznaj poraz, u Iranu je našla protivnika koji je podjednako tvrdoglav.

Dok Tramp tvrdi da će novi pregovori sa Teheranom početi ove nedelje, Iran je pokazao da takođe može ponovo da rasplamsa sukob gađanjem američkih baza u regionu i kontrolom Ormuza. A vreme je od suštinskog značaja za Trampa dok sat otkucava ka globalnoj energetskoj krizi i novembarskim izborima, piše "Gardijan".

I tako, čim je objavljen njegov poslednji pokušaj da postigne mirovni sporazum, Iran ga je demantovao, a američki predsednik je ponovo besneo. "Iransko rukovodstvo je neverovatno dvolično!", požalio se na društvenim mrežama i onda tvrdio da je Iran molio za sastanak i da su razgovori već počeli. "Ništa ne stiže do Irana, osim ako mi to ne želimo, i ništa neće stići, osim ako se ne postigne sporazum ili potpuna predaja."

Tramp je desetine puta od početka rata sugerisao da je sporazum sa Iranom na dohvat ruke, a njegova najnovija tvrdnja da bi novi pregovori mogli dovesti do mirovnog sporazuma u ​​roku od nekoliko dana pokazala je očaj administracije da ponovo otvori moreuz i pronađe izlaz iz krize.

Između nepobedivog rata i neprihvatljivog mira: Sporazum koji će učvrstiti kontrolu Irana nad Ormuzom

Nakon što je obećao da će "veoma snažno udariti Iran", Tramp je u nedelju napravio zaokret i tvrdio da će se razgovori nastaviti i da su "perimetri sporazuma" za otvaranje Ormuskog moreuza i "denuklearizaciju Irana" dogovoreni.

Na njegovu žalost, Iranci se ne slažu sa tim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova negirao je juče da se vode bilo kakvi mirovni pregovori. "Trenutno ne pregovaramo sa Sjedinjenim Državama. Naši pregovori su sa Omanom kako bi se obezbedio prolaz kroz Ormuski moreuz", rekao je Esmail Bagaei.

Ti pregovori bi mogli da se završe sporazumom, ali ne i vraćanjem Ormuskog moreuza u njegov predratni status, dodao je Bagaei, čime plovni put ostaje političko igralište u doglednoj budućnosti.

Malo se toga promenilo od poslednje runde pregovora. Iran je i dalje u stanju da zatvori Ormuski moreuz i uguši plovidbu – uključujući petinu globalne zalihe nafte – kroz ključni plovni put. SAD su i dalje sposobne da nanesu razorne udare Iranu – uprkos nedostatku ključne municije koja bi mogla biti potrebna za rat protiv glavnih rivala kao što je Kina – ali nemaju značajne ciljeve koji bi mogli da primoraju Iran da promeni svoju politiku.

Trampova administracija signalizira želju da okonča sukob od aprila, i od tada su zaključena i propala tri primirja. Sa nešto više od tri meseca preostala do izbora na sredini mandata u SAD, na kojima se očekuje da će republikanci izgubiti Predstavnički dom, a možda čak i Senat, nova anketa Rojtersa/Ipsosa prošle nedelje pokazala je da manje od trećine Amerikanaca podržava rat u Iranu, a 69 posto veruje da Tramp nije "jasno objasnio ciljeve američkog vojnog učešća u Iranu".

Za Iran, strateška nepredvidivost postala je novo oružje u ratu koji je ojačao njegovu pregovaračku poziciju, dajući režimu nove alate za usporavanje globalne ponude nafte i napad na regionalne američke saveznike u Zalivu.

Iran je zaključio da je njegova najbolja strategija da "maksimizira bol koji mogu da nanesu Sjedinjenim Državama i njihovim partnerima u regionu", rekao je Aleks Vatanka, viši saradnik Instituta za Bliski istok i stručnjak za bezbednosna pitanja Bliskog istoka sa fokusom na Iran.