"Tajms" zabrinut zbog Rusa na Madagaskaru: Moskva stigla tamo odakle se Pariz povlači

Francuska je poslednjih godina izgubila značajan deo nekadašnjeg uticaja u Africi – od Malija i Burkine Faso do Nigera – a sada se u Parizu sa zabrinutošću gleda i prema Madagaskaru, čije se novo vojno rukovodstvo sve otvorenije okreće Moskvi, piše britanski "Tajms".

Rusija dostavila humanitarnu pomoć stanovništvu Madagaskara (VIDEO)

List priču predstavlja kao već poznati afrički scenario: mladi izlaze na ulice protiv vlasti, predsednik pada, vojska preuzima upravljanje zemljom obećavajući povratak civilnoj vlasti, a zatim "stižu Rusi".

Madagaskar je, prema "Tajmsu", najnoviji primer.

Posle višenedeljnih protesta izazvanih nestašicama vode i električne energije, predsednik Andri Ražolina napustio je zemlju prošlog oktobra, a vlast je preuzeo pukovnik Majkl Randrianirina, uz obećanje da će biti održani izbori. I tu stvari počinju da se komplikuju.

Umesto oslanjanja na Pariz, kako su decenijama činile vlasti ove nekadašnje francuske kolonije, novo rukovodstvo počelo je da razvija odnose sa Moskvom. Randrianirina je primao ruske delegacije, a u februaru je čak otputovao u Moskvu, gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Rusija je, navodi britanski list, potom poslala savetnike i oružje i podržala novu političku stranku naklonjenu saradnji sa Moskvom.

"Postojala je potreba za bezbednošću i Rusija je na nju odgovorila", kaže Tijeri Virkulon iz Francuskog instituta za međunarodne odnose.

Upravo Virkulon tvrdi da se na ostrvu nalazi oko 100 pripadnika ruskog Afričkog korpusa, naslednika grupe "Vagner", koji navodno obezbeđuju predsednika i obučavaju njegove snage.

Pariz ponovo gleda kako Moskva dolazi

Vojni lider položio zakletvu: Madagaskar ulazi u novu eru, Zapad brinu ruske zastave

"Tajms" priznaje da je razvoj događaja izazvao uznemirenost u Francuskoj, posebno posle gotovo istovetnog gubitka uticaja Pariza u Maliju, Burkini Faso i Nigeru. Vojne vlasti tih zemalja prethodno su zatražile odlazak francuskih snaga, a zatim proširile saradnju sa Rusijom.

Sada se odnosi Pariza i Antananariva dodatno pogoršavaju: Madagaskar je nedavno proterao francuskog diplomatu zbog navodne zavere za destabilizaciju zemlje, a pojavile su se i tvrdnje da na ostrvu deluju francuski plaćenici, što je Pariz demantovao.

Odnose dve zemlje sada karakteriše uzajamno nepoverenje, ocenjuje Virkulon, dodajući da takav raskol odgovara Kremlju, koji je, prema njegovim rečima, "uvek raspoložen da poravna račune sa Francuskom u Africi".

Ostrvo na putu trećine svetske nafte

Ali Madagaskar za velike sile nije zanimljiv samo zbog toga ko će naslediti nekadašnji francuski politički uticaj. Njegov položaj postaje posebno važan u trenutku velikih poremećaja u međunarodnoj trgovini.

Madagaskar leži uz Mozambički kanal, jednu od važnih svetskih pomorskih ruta, kojom, prema podacima koje navodi "Tajms", prolazi gotovo trećina svetske sirove nafte. Ostrvo uz to poseduje značajna nalazišta grafita, kobalta, nikla i retkih zemnih minerala potrebnih za proizvodnju baterija, elektronike i vojne tehnologije.

Novo rukovodstvo već menja i način na koji zemlja nabavlja energente. Parlament u Antananarivu ovog meseca je kontrolu nad uvozom goriva poverio novoj državnoj kompaniji, čime je okončan sistem koji je trajao četvrt veka i u kojem su važnu ulogu imale zapadne kompanije, uključujući "Total enerdžis" i "Vitol".

Politička osveta Francuske: SVR upozorava na tajne planove Makrona u Africi

Zapadni analitičari sada strahuju da bi time mogao biti otvoren put za uvoz ruske nafte pod sankcijama. Moskva je, prema pisanju lista, ponudila i izgradnju skladišta goriva na Madagaskaru, a zainteresovana je i za nekadašnji pomorski objekat u Antsiranani, na krajnjem severu ostrva, odakle se nadziru pomorski putevi između Afrike i Indo-Pacifika.

Iako se približavanje Moskve i Antananariva danas na Zapadu predstavlja kao novi prodor Rusije u Afriku, veze dve zemlje nisu nove.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina vlast Madagaskara bila je bliska Sovjetskom Savezu. Moskva je ostrvu isporučivala oružje i naftu upravo u periodu kada je uticaj nekadašnje kolonijalne sile Francuske počeo da slabi.

Gotovo pola veka kasnije, istorija kao da se ponavlja...