Endi Bernam nije uspeo da "počisti" beskućnike kao gradonačelnik: Da li će uspeti kao premijer?

Kada je Endi Bernam 20. jula ušao u Dauning strit broj 10, dao je ambiciozno obećanje da će ukinuti beskućništvo u  Velikoj Britaniji. Ljudima koji su ga znali kao gradonačelnika, te reči su zvučale poznato, jer je tokom svoje prve predizborne kampanje u Velikom Mančesteru pre jedne decenije, postavio gotovo identičan cilj — da okonča "spavanje na otvorenom" do 2020. godine. 

Nikada nije ispunio taj cilj, ali je tokom tri mandata na poziciji gradonačelnička centralizovao lokalne resurse kako bi rešio krizu, dok je eksperimentisao sa nizom mera, od kojih su neke bile delimično uspešne, piše "Fajnenšel tajms".

Broj beskućnika je sada 25 odsto manji nego što je bio 2017. godine, dok je širom Engleske blago porastao. Dobrotvorne organizacije u Mančesteru sada se nadaju da će Bernam moći da primeni lekcije koje je naučio kao gradonačelnik, s obzirom da sada diktira i nacionalnu politiku.

"On zaista dobro razume to, mnogo bolje nego bilo koji prethodni premijer. Isprobao je razne stvari, tako da zna šta funkcioniše, a šta ne", rekla je Amanda Krum, šefica odeljenja za beskućništvo u dobrotvornoj organizaciji Karitas u Salfordu.

Bernam je 2017. godine, kada je broj beskućnika poprimio vidljive nivoe krize, posebno u centru Mančestera, obećao 15 odsto svoje plate dobrotvornoj organizaciji posvećenoj okončanju spavanja na otvorenom. Potom je okupio volonterske organizacije i 10 lokalnih odbora kako bi razgovarali o potrebnim merama. 

Laburistički političar nije imao direktnan način da primora odbore, svaki sa svojim usko definisanim zakonskim obavezama u vezi sa beskućništvom i različitim stepenom nadležnosti, da daju prioritet ovom pitanju. Umesto toga, koristio je svoju funkciju da okupi ljude i privuče pažnju medija na krizu, kao i da redovno održava sastanke sa beskućnicima.

"Najveća pobeda je bila stavljanje tog problema na dnevni red svake lokalne vlasti u Velikom Mančesteru, jer je bilo lokalnih vlasti koje nisu ni priznavale da imaju problem", prisetio se Nil Korntvejt, iz dobrotvorne organizacije za beskućnike Barnabus.

Džo Volbi, direktorka mančesterske dobrotvorne organizacije za beskućnike, rekla je da je Bernam takođe crpeo inspiraciju od Rudija Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka, koga je posetio na početku svog mandata.

"Naučio je da je neophodan rad u svim sektorima. Predsedavao je svakim sastankom odbora, tako da je to vodio na operativnom nivou", rekla je Volbi.

Iz tih početnih diskusija proistekla je Bernamova politika "Krevet svake noći", koja podrazumeva smeštaj u svakoj od 10 opština Velikog Mančestera, otvoren 365 dana u godini. Zakonski, opštine moraju da obezbede takav smeštaj samo kada temperature padnu ispod nule tri uzastopne noći, što je on smatrao neprihvatljivim. Rezultat je bio 600 dodatnih kreveta za one koji spavaju na ulici širom Velikog Mančestera, pri čemu je svaka opština obezbedila po jedno sklonište.

Amanda Krum ukazuje da to nije bilo pogodno za svaku osobu bez doma, jer je to često bio i zajednički smeštaj u crkvenim salama, koji ne pruža bezbednost, lični prostor i dostojanstvo koje pruža makar i sopstvena soba.

Kao rezultat toga, mnogi beskućnici, neretko sa složenim problemima zavisnosti i mentalnog zdravlja, odlučili su da okušaju svoje šanse na ulici. Korntvejt kaže da je Bernam brzo shvatio da je situacija komplikovanija nego što je u početku mislio i da je odgrizao prevelik zalogaj.

"Mislio je da je dovoljan krov nad glavom, a onda je brzo shvatio da ipak nije", kazao je Kornvejt.

Ipak, broj beskućnika naglo je opao od 2017. godine, sve do pojave kovida-19. Politika centralne vlade "Svi unutra", koja je plaćala smeštaj beskućnicima u hotelima tokom pandemije, potom je skoro potpuno iskorenila problem na kratak period.

Predstavnici nevladinih organizacija kažu da su i oni i novi britanski premijer mnogo toga naučili tokom Kovida i da su uvideli da je ono što zaista funkcioniše bio smeštaj u jednokrevetnim sobama gde se mogla ponuditi prava podrška.

Kada je novac ponestao 2021. godine, ljudi su se vratili na ulice. Međutim, u pozadini je Bernam takođe pilotirao vladinu verziju programa "Dom na prvom mestu" (Housing First), finskog modela koji obezbeđuje zakup za beskućnike, a zatim primenjuje intenzivnu sveobuhvatnu podršku za probleme kao što su zavisnost od droga i problemi sa mentalnim zdravljem. 

Bernam je ukidanje beskućništva opisao kao "moralnu misiju". On je 20. jula izjavio da će biti izdvojeno 340 miliona funti i obećao da će preduzeti "hitne prve korake" kako bi pronašao odgovarajuće domove za dugoročne beskućnike.

"To zaista izgleda kao oblik programa 'Dom na prvom mestu', ali iako će ta sredstva verovatno pokriti troškove podrške, smeštaj je i dalje oskudan u vreme akutne nestašice socijalnih stanova", kazao je Nikolson. 

U međuvremenu, sve veća grupa dugogodišnjih beskućnika sada izlazi iz sistema azila. Mančester je bio na samom kraju tog trenda 2024, kada je Bernham još bio gradonačelnik, Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je iznenadnu seriju odluka o azilu sa ciljem da se reši dugogodišnji i politički toksični zaostatak. 

Mnogi od tih ljudi su se iselili iz prihvatilišta, a zatim su završili na ulicama Mančestera u verovanju da će im biti obezbeđena opštinska kuća. 

Beskućnici poslati van grada kako bi svoj privremeni smeštaj oslobodili za obožavaoce Tejlor Svift

Džo Volbi je istakla da, dok je 30 odsto ljudi kojima je njena dobrotvorna organizacija pomagala pre Kovida bili izbeglice ili bivši tražioci azila, a da je njihov udeo sada oko 70 odsto.

"Ubrzali su te odluke, tako da je umesto postepenog priliva ljudi, došlo njih mnogo i sistem nije mogao da se nosi sa tim", potvrdila je i Amanda Krum.

Dobrotvorne organizacije koje su sarađivale sa Bernamom u Velikom Mančesteru veruju da premijer razume koji su uzroci beskućništva i da zna kako da ih reši uz mere koje se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, pravosuđe, zdravstvo, policiju, stanovanje i sisteme socijalnih pomoći.

"Moramo ostati puni nade, da postoji šansa da se stvari promene", poručila je Amanda Krum.