Svet
Bliski istok: Huti napali brod u Bab el Mandebu, nikad manje brodova u Ormuzu
Neizvesnost u pogledu postizanja sporazuma između Irana i SAD ponovo je podigla cenu nafte, pa je "brent" dostigao gotovo 90 dolara za barel
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD imaju "potpunu kontrolu" nad Ormuskim moreuzom i poručio da će Iran "biti raznet" ukoliko pokuša da preduzme neki potez.
"Oni nemaju kontrolu. Mi imamo potpunu kontrolu. Mi ga posedujemo i u nekom trenutku, možda će pokušati nešto da urade, a onda će biti razneti. Trenutno smo u veoma dobroj poziciji", rekao je Tramp odgovarajući na pitanja novinara u vazduhoplovnoj bazi Endruz u blizini Vašingtona, prenosi danas Si-En-En.
Tramp je prethodno tvrdio da je Ormuski moreuz "otvoren", ali podaci o kretanju brodova pokazuju da je saobraćaj kroz ovaj strateški plovni put drastično smanjen u odnosu na period pre početka rata.
Predsednik SAD je ponovio da ne veruje Iranu.
"Ja sam poslednja osoba koja bi verovala Iranu, stalno su me lagali", dodao je Tramp.
Prema podacima kompanije "Kpler", kroz Ormuski moreuz je u juče prošlo samo osam brodova, što je ispod desetodnevnog proseka od oko 12 i najmanji dnevni broj od 5. avgusta. Odvojeni podaci kompanije "LSEG" pokazuju 11 prolazaka, u odnosu na 14 dan ranije, prenosi Rojters.
Pre početka rata, odnosno pre nego što je Iran zatvorio moreuz nakon početka američko-izraelskih napada 28. februara, kroz Ormuski moreuz je uobičajeno prolazilo oko 130 do 140 brodova dnevno.
Vašington i Teheran i dalje nisu postigli dogovor o uslovima za ponovno otvaranje ovog ključnog plovnog puta.
Tramp je u ponedeljak dodatno uslovio razgovore zahtevom da Iran nadoknadi štetu zbog svojih ranijih postupaka. On je takođe izrazio sumnju da bi Teheran ispunio obaveze iz eventualnog sporazuma, prenosi En-Bi-Si njuz, pozivajući se na izvore u američkoj administraciji.
S druge strane Teheran poručuje da Ormuski moreuz neće biti otvoren dok SAD ne ispune njihove zahteve, među kojima su okončanje rata u Gazi i Libanu i oslobađanje zamrznute iranske imovine.
Uprkos tome, iz Pakistana stižu signali o mogućem diplomatskom pomaku. Ministar odbrane Kavaja Muhamad Asif izjavio je da su SAD i Iran blizu postizanja "neke vrste mirovnog sporazuma". Kako je naveo, signali iz poslednjih nekoliko dana ukazuju na napredak u razgovorima i da bi trajni mir bio u interesu celog regiona.
Novi incidenti u Bab el Mandebu
Dok se oko Ormuza vode diplomatski i vojni pritisci, situacija je napeta i na drugom ključnom pomorskom pravcu – moreuzu Bab el Mandeb.
Jemenski Huti su moreuz Bab el Mandeb napali saudijski teretni brod, za koji tvrde da je prevozio vojnu opremu. U napadu je, poginulo šest članova posade.
Ministar spoljnih poslova Pakistana Ishak Dar saopštio je da su među poginulima tri pakistanska državljana, dok je još jedna osoba povređena, i osudio napad kao pretnju civilima, međunarodnom pravu i bezbednosti plovidbe.
U međuvremenu, Rijad je, prema izvorima bliskim jemenskoj pregovaračkoj delegaciji, u poverljivoj poruci Hutima izrazio spremnost za okončanje sukoba i povratak na sporazum Rijada i Sane iz 2022. godine.
Prema izvorima, ovaj zahtev je naišao na protivljenje zvaničnika Huta.
Nakon što su primili poruku o povlačenju Rijada sa nedavno neprijateljskih pozicija, Huti su naglasili da traže ozbiljne i stvarne garancije kako bi obezbedili interese jemenskog naroda, posebno u pogledu kraja opsade, primanja nadoknade i okončanja saudijskog mešanja u unutrašnje poslove Jemena, kazali su izvori.
Inače, saobraćaj kroz Bab el Mandeb smanjen je sa oko 120–140 brodova dnevno pre sukoba na sadašnjih približno 25–40 brodova.
Pored sukoba sa Iranom i krize u Jemenu, SAD bi početkom septembra trebalo da posreduju u novoj rundi razgovora između Izraela i Libana u Rimu.
Cilj je uspostavljanje novih "pilot-zona" na jugu Libana, iz kojih bi se izraelske snage postepeno povlačile, dok bi kontrolu nad tim područjima preuzela libanska vojska.
Nafta se približava granici od 90 dolara
Posledice krize sve više se osećaju i na energetskom tržištu, pa je cena nafte "brent" porasla za 72 centa, odnosno 0,81 odsto, na 89,63 dolara za barel, dok je američki WTI poskupeo za 71 cent, ili 0,85 odsto, na 83,91 dolar.
Rast cena usledio je nakon što su oba referentna tipa nafte u utorak završila trgovanje sa rastom većim od jednog dolara, dostigavši najviše zaključne cene od 31. jula, navodi Rojters.
Cene su nastavile da rastu nakon skoka od oko pet odsto u ponedeljak, pošto su oslabila očekivanja da bi SAD i Iran mogli da postignu dogovor, uprkos podacima koji su pokazali povećanje američkih zaliha sirove nafte.
Live
