Zašto Amerika gubi "meku moć": Peking ima bolji imidž od Vašingtona u većini zemalja

Sve veća konfrontacija koju Vašington vodi na međunarodnoj sceni, kao i novi sukobi u koje su Sjedinjene Američke Države uključene, doveli su do toga da se sve više zemalja približava Kini.

Prema najnovijem istraživanju američkog Pju risrč centra (Pew Research Center) Kina ima povoljniji imidž od Sjedinjenih Država u 27 od 36 zemalja, prenosi RT na španskom jeziku.

Si Đinping u septembru kod Trampa: Poznate glavne teme razgovora

Istraživanje je pokazalo i da kineski predsednik Si Đinping ima veću podršku od američkog predsednika Donalda Trampa u 22 od 36 ispitanih zemalja.

U sedam evropskih zemalja – Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Holandiji, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji – Si ima prednost nad Trampom od najmanje deset odsto kada je reč o poverenju građana u postupanje u vezi sa svetskim pitanjima.

Najveći procenat ispitanika koji pozitivno gledaju na Kinu zabeležen je u Pakistanu, gde njen imidž pozitivno ocenjuje 90 odsto građana, dok SAD najbolju ocenu imaju u Izraelu, gde ih pozitivno ocenjuje 81 odsto ispitanika.

Posebno je zanimljivo to što Kina sada ima bolji imidž i u pojedinim evropskim zemljama, iako su one tradicionalni saveznici Vašingtona. Sličan trend beleži se i u Meksiku i Kanadi, najbližim susedima SAD.

Jedan od razloga za promenu odnosa prema dve sile mogao bi da bude i različit pristup Vašingtona i Pekinga. Dok Vašington sve više pribegava političkom i ekonomskom pritisku, Peking nastoji da svoj uticaj gradi kroz trgovinu, investicije, tehnologiju, kulturu i diplomatske odnose.

Iako to ne znači da je Kina preuzela mesto Sjedinjenih Američkih Država kao vodeće svetske sile, ovakve promene mogle bi u narednim godinama da imaju značajne posledice po globalni odnos snaga.

Ukoliko se taj trend nastavi, Kina bi mogla da stekne sve veću prednost upravo u oblasti u kojoj su Sjedinjene Američke Države decenijama bile najjače – u sposobnosti da svoj uticaj šire privlačnošću, a ne samo političkim i ekonomskim pritiskom.

Vašington gubi "meku moć"

Mada su Sjedinjene Američke Države decenijama imale veliku prednost nad Kinom kada je reč o takozvanoj "mekoj moći", ta prednost Vašingtona poslednjih godina sve je manje izražena.

Inače, pojam "meka moć", koji označava sposobnost jedne države da ostvaruje svoje ciljeve ne pritiskom i prinudom, već privlačnošću svog modela, kulture, vrednosti i načina života, uveo je američki politikolog Džozef Naj.

Kolumnista "Fajnenšel tajmsa" Gideon Rahman ukazuje da Kina ubrzano povećava svoj kulturni uticaj. Dok je ranije u tom pogledu zaostajala za Japanom, poznatim po animeu, i Južnom Korejom, čiji je K-pop osvojio svet, situacija se sada menja.

Kolumnista ističe da popularnost TikToka, rast turizma i sve veća prisutnost kineskih automobilskih brendova doprinose širenju uticaja Pekinga širom sveta.

Amerika izgubila sjaj: Kako je Kina postala popularnija od SAD u celom svetu | Dan uveče

Naglašava da Kina sve veću pažnju posvećuje i tehnologiji. Njen model veštačke inteligencije DipSik objavljen je kao softver otvorenog koda, što je doprinelo njegovom brzom širenju širom sveta.

Peking istovremeno nastoji da dodatno ojača odnose sa zemljama u razvoju – u aprilu je Kina ukinula carine na proizvode iz svih afričkih zemalja, što predstavlja značajan kontrast u odnosu na trgovinsku politiku Vašingtona.

Rahman kao primer promene odnosa prema kineskim proizvodima navodi i automobilsko tržište u Evropi.

On ukazuje da je prodaja Tesle u Evropi tokom 2025. godine naglo pala, dok kineski proizvođači, poput Omode i Džekua, sve više osvajaju evropsko tržište.

Amerika plaća cenu svoje politike

Profesor Univerziteta Harvard Stiven Volt smatra da je politika Vašingtona poslednjih godina dodatno doprinela slabljenju američke "meke moći".

Prema njegovoj oceni, restriktivna imigraciona politika, kao i povlačenje SAD iz različitih međunarodnih organizacija, negativno utiču na sliku Amerike u svetu.

Naš izbor

Tvrd orah koji ne mogu da slome: Šta je "Paks silika" i kako Tramp misli da može da pobedi Kinu

Volt smatra da je administracija Donalda Trampa usmerena na postizanje brzih i vidljivih rezultata, ali da takav pristup često donosi kratkoročne efekte i može da naruši dugoročni uticaj Vašingtona.

On podseća da su neki od najvećih uspeha američke spoljne politike bili upravo zasnovani na "mekoj moći".

Među njima navodi osnivanje NATO-a, Maršalov plan i pokret za građanska prava, koji su doprineli jačanju američkog ugleda i privlačnosti širom sveta.

S druge strane, Volt ukazuje na niz neuspeha američke spoljne politike koji su bili povezani sa preteranim oslanjanjem na vojnu silu – od Vijetnama, preko ratova u Iraku i Avganistanu, do intervencije u Libiji.