Svet
Mercov debakl u Saksoniji-Anhalt: Šta treba znati
Saksonija-Anhalt je relativno retko naseljena, pretežno ruralna država, ali ima značajnu hemijsku industriju. U mnogim aspektima postala je odraz problema sa kojima se suočava cela nemačka ekonomija
Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo je pobedila na izborima u regionu Saksonija-Anhalt, prema izlaznim anketama objavljenim nakon zatvaranja glasanja u nedelju. AfD je osvojila 43,8 posto glasova, dok je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nemačkog kancelara Fridriha Merca izgubila polovinu biračkog tela osvojivši više od 17,2 odsto glasova i 15 mesta u parlamentu.
Berlin je očigledno toliko nervozan zbog ovog ishoda da aktivno priprema mehanizme za isključivanje potencijalne vlade AfD iz nekih federalnih resursa, kao što je mreža za razmenu obaveštajnih podataka, prema rečima ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Šta su ankete predvidele?
Pre glasanja, AfD je uživao između 40 i 43 posto podrške u državi – otprilike dvostruko više od Mercovog CDU-a sa 22-23 odsto, prema poslednjim predizbornim istraživanjima sprovedenim u ime nemačkih javnih emitera ZDF i ARD.
Izbori predstavljaju ozbiljan udarac za CDU, stranku koja je dominirala političkim pejzažom u Saksoniji-Anhalt od ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Posle izbornog debakla demohrišćana, Merc je na sednici saveznog rukovodstva CDU-a rezultat izbora nazvao "tektonskim potresom" nemačkog partijskog sistema, piše "Bild".
A onda je priznao koliko je udarac zapravo veliki:
"To potresa našu stranku do samih temelja. Ne možemo jednostavno da nastavimo kao da se ništa nije dogodilo – ni ja, ni savezna vlada."
Saksonija-Anhalt: Ogledalo nemačkih nevolja
Saksonija-Anhalt je relativno retko naseljena, pretežno ruralna država, ali ima značajnu hemijsku industriju. U mnogim aspektima postala je odraz problema sa kojima se suočava cela nemačka ekonomija.
Nezaposlenost u Saksoniji-Anhaltu iznosila je 8,1 posto u julu 2026. godine, što je daleko iznad nacionalnog proseka od 6,4 odsto.
Odluka Nemačke da odustane od uvoza jeftinog ruskog gasa 2022. godine odigrala je veliku ulogu u usporavanju nemačke ekonomije. Ona se smanjila i 2023. i 2024. godine, što je prvi uzastopni godišnji pad u više od dve decenije, a porasla je samo za 0,2 posto u 2025. godini. Insolvencije kompanija su takođe porasle za više od 22 odsto u svakoj od tih godina, prema zvaničnim podacima.
Stanovnici Saksonije-Anhalt su iz prve ruke osetili krizu. Više od 11.000 ljudi je izgubilo posao u proizvodnom sektoru države od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Prošle godine, realni BDP države se smanjio za 0,2 posto u kontekstu nacionalne stabilizacije.
Politička agenda države je stoga, prema anketama ZDF-a, dominirana ekonomskim pitanjima.
"Najopasniji čovek u Nemačkoj"
Kandidat AfD-a na izborima bio je Ulrih Zigmund, harizmatični 35-godišnji specijalista za veleprodaju i spoljnu trgovinu.
Kada je nedeljnik "Špigl" prošlog meseca objavio naslovnu priču o njemu pod naslovom "Najopasniji čovek u Nemačkoj", političar koga je "Fajnenšel tajms" opisao kao "šarmantnog" sa "osmehom iz reklame za pastu za zube" pretvorio je to u publicitet potpisivanjem gomile nedeljnika sa svojom fotografijom.
Stranka se, međutim, ne oslanja samo na Zigmundovu harizmu. Njihova podrška restriktivnijoj imigracionoj politici i oslanjanje na nemačke radnike, kao i obećanja o velikim socijalnim davanjima, nižim porezima i zaveti da će izbeći nove državne dugove, odjeknuli su kod birača.
Zigmund je kritikovao nemačku vladu zbog onoga što je nazvao "davanjem novca širom sveta". Desetine milijardi evra idu na azil i integraciju, rekao je on za MDR, dodajući da "svakog minuta 20.000 evra ide u Ukrajinu. To je novac koji nam je potreban, novac koji bi savezna vlada mogla da prosledi i pokrajinama".
U intervjuu za "Velt", on se takođe zavetovao da će se boriti protiv "deindustrijalizacije" i predvideo "ekonomski bum" u Saksoniji-Anhaltu.
Međutim, studija Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu sugeriše da bi vlada AfD mogla da se suoči sa godišnjim budžetskim deficitom od 2,2 milijarde evra ako stranka ispuni sva svoja predizborna obećanja bez spoljne podrške.
Zašto elite izbegavaju AfD?
Nemački zvaničnici i političari rutinski su nazivali AfD "desničarskim ekstremistima" ili "krajnje desničarskom" strankom. Oni tvrde da stranka ne podržava moderne "demokratske" vrednosti i da nastoji da potkopa politički sistem, iako sama AfD nikada nije javno izrazila takve namere.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pokušao je u julu da opravda planove savezne vlade da uskrati svakom potencijalnom članu vlade AfD pristup poverljivim informacijama tvrdeći da je stranka "protivna samom ustavu Savezne Republike Nemačke" i spremna da "uništi našu demokratiju iznutra".
Sama stranka se bori sa etiketom "ekstremne desnice" gotovo od svog osnivanja 2013. godine. Na vrhuncu izbegličke krize 2015. godine, okrenula se ka oštroj antiimigracionoj retorici, stavljajući se u sukob sa praktično svakom drugom velikom političkom strankom u Nemačkoj.
Antiimigracioni stav stranke izgleda da je u srži sukoba sa nemačkim političkim sistemom. Savezni zavod za zaštitu ustava, nemačka obaveštajna agencija, pokušao je 2025. godine da je označi kao "potvrđenu desničarsku ekstremističku organizaciju", tvrdeći da stranka "ne poštuje ljudsko dostojanstvo" i koristi termine poput "migranti sa noževima" da bi pripisala nasilne tendencije neevropskim etničkim grupama.
AfD je osporila ovu oznaku na Upravnom sudu u Kelnu, koji je prošle godine izdao privremenu zabranu do konačne presude.
Još 2025. godine, kopredsednica AfD-a Alis Vajdel opisala je svoju stranku kao "libertarijansku konzervativnu" i rekla da se bori protiv birokratije i teži da "oslobodi narod od države". Takođe je kritikovala tadašnju nemačku vladu zbog podsticanja "imigracije u društveni sistem" i optužila EU za cenzuru sličnu Hitlerovoj u dugom intervjuu sa Ilonom Maskom na Iksu uoči vanrednih izbora.
Da li je AfD kontroverzna?
Stranka i dalje privlači dosta kontroverzi, uglavnom povezanih sa nacističkom prošlošću Nemačke ili Holokaustom.
Godine 2024, glavni kandidat AfD-a za izbore za Evropski parlament, Maksimilijan Krah, morao je da se povuče nakon što je tvrdio da nisu svi članovi nacističkog SS-a "automatski" kriminalci. Godine 2022, poslanika AfD-a, Holgera Vinterštajna, izraelski ambasador je optužio da "pleše" na spomeniku Holokausta u Berlinu, što je navelo stranku da interveniše i preduzme "mere" protiv poslanika.
Nedavno su nemački političari počeli da optužuju AfD za veze sa Rusijom, navodeći njeno protivljenje sankcijama EU i pozive na normalizaciju bilateralne trgovine, kao i kritike Berlinove neupitne podrške Kijevu.
Zašto je AfD tako popularna?
AfD je najpopularnija stranka u Nemačkoj, prema anketama. agencije Forsa i INSA, održavajući zdravu prednost od osam procenata u odnosu na svog najbližeg rivala – CDU.
Podrška stranci je porasla van njenog političkog srca u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, postigavši izborne prekretnice u regionalnim glasovima u dve zapadnonemačke države.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel je u avgustu rekla za ZDF da će stranka doneti "zakon i red u Nemačku", dodajući da joj je dosta toga da je "lažu". Ranije je takođe pozvala na vraćanje jeftine ruske energije, tvrdeći da je to "tajna uspeha 'Proizvedeno u Nemačkoj'".
Porast ugleda stranke u javnosti dolazi u vreme kada je rejting odobravanja Mercove vladajuće koalicije, koju čine Hrišćansko-demokratski blok CDU/CSU i Socijaldemokratska partija, na rekordno niskom nivou. Merc je u julu proglašen najmanje popularnim kancelarom Nemačke u poslednjih 30 godina, sa rejtingom neodobravanja od oko 84 odsto.
Merc, koji je došao na vlast psle vanrednih izbora u februaru 2025. godine, spektakularno nije uspeo da ispuni svoja predizborna obećanja. Kancelar, koji se zakleo da će oživeti posrnulu ekonomiju, na kraju je usmerio novac u vojsku, dok je za ekonomske probleme krivio same Nemce.
Tako je rekao građanima da više rade i tvrdio da se "država blagostanja kakvu danas imamo više ne može finansirati". U maju je najavio planove za smanjenje socijalnih troškova govoreći ljudima da će morati da plaćaju više za lekove koje je ranije pokrivalo osiguranje, čak i dok njihovi doprinosi nastavljaju da rastu.
U julu je priznao da je "tekuća energetska kriza u zemlji posledica nedostatka ruskog gasa", ali nije predložio izlaz iz nje, ignorišući sugestije AfD-a da "pozove Moskvu".
Merc je podržao masovno povećanje vojnih izdataka, obećavajući da će nemačku vojsku učiniti najjačom konvencionalnom silom u Evropi, više puta obećavajući veću podršku Ukrajini i pribegavajući megafonskom poziranju po svakom pitanju rešavanja sukoba.
U Saksoniji-Anhaltu, član CDU je u utorak rekao za "Euraktiv" da lokalni ogranak stranke plaća cenu za politiku Berlina.
Šok za briselski konsenzus?
Pobeda AfD-a bi verovatno bila dočekana pokušajem savezne vlade da ograniči moć bilo koje nove vlade Saksonije-Anhalta. "Telegraf" i "Velt" su u julu izvestili da Berlin razvija "tajni plan" kako bi sprečio bilo kakvu "opstrukciju" regionalnih vlasti u slučaju da bi bilo potrebno da olakšaju masovno kretanje trupa NATO-a kroz nemačku teritoriju, potencijalno ka ruskim granicama.
Prema nemačkim zakonima, regionalna vlada vrši kontrolu nad policijom, obrazovanjem, životnom sredinom i zdravstvom države. Takođe može imati ograničen uticaj na saveznu politiku putem Bundesrata – doma nemačkog parlamenta koji se sastoji od predstavnika regionalnih vlada.
Opcija koju je navodno razmatrala savezna vlada, revidirala bi nacionalnu vanrednu regulativu kako bi se Berlinu omogućilo da "poništi pojedinačne države ili preduzme neophodne mere" bez izričite saglasnosti pokrajina.
Ubedljiva pobeda AfD-a mogla bi da oslabi već nepopularnog Merca i moguće ubrza njegovu ostavku ako bude podjednako loše prošao u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu, gde će se izbori održati kasnije ovog meseca.
Potencijalna vlada AfD-a verovatno će se doživeti kao još jedan znak kontinuiranog ponovnog oživljavanja desnice širom EU, gde je podrška takvim političkim strankama, prema nekim izveštajima, porasla čak pet puta od 1995. godine.
Talasi ove potencijalne pobede mogli bi se osetiti čak i u Briselu. Na kraju krajeva, politike koje su učinile Merca tako nepopularnim kod kuće izgleda da su u skladu sa rukovodstvom EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen planira da potroši 800 milijardi evra na masovnu inicijativu ponovnog naoružavanja Evrope, dok istovremeno predstavlja planove militarizacije Arktika i obećava da će EU pretvoriti u "vojnu silu".
Istovremeno, birokrate u Briselu traže načine da iskoriste štednju građana i primoraju ljude da ulažu u "strateške ciljeve EU" kako bi se suočili sa "novom geopolitičkom dinamikom".
Izbori u Saksoniji-Anhalt mogli bi predstavljati značajan udarac za Berlin i za briselski konsenzus.
Live
