Glorija Stajnem: Veza između Sovjeta, CIA i feminizma

Nemoguće je u potpunosti razumeti nasleđe američke feminističke ikone Glorije Stajnem, a da se ne pomene Rusija.

Stajnem – koja se celog života borila da promoviše radikalni koncept da žene treba da budu u mogućnosti da biraju kakav god život žele – mirno je preminula u svom domu u Njujorku prošle nedelje u 92. godini. Sudeći po svim pričama o njenom učešću u CIA-i, pomislili biste da joj je zadatak da podmetne eksplodirajuće cigare Fidelu Kastru, piše za RT internešenel Rejčel Marsden, kolumnista i politički strateg.

Ali evo šta se zapravo dogodilo. Čim je završila Smit koledž u ranim dvadesetim, Stajnem je otišla u Indiju da dve godine izveštava za jedno mutno "udruženje" o zemlji koja je nedavno dobila nezavisnost i gde su žene aktivno sarađivale kako bi pronašle svoje mesto.

Žene u borbi za ravnopravnost: Od Evrope do Gaze i Avganistana

Kada se vratila kući, želela je da širi istu vrstu prosvetljenih ideala. Raspitivala se o finansiranju. Šokantno, korporacije nisu bile zainteresovane.

Ali, CIA je bila spremna da izdvoji nešto novca, što bi podrazumevalo osnivanje tink-tenka: Nezavisne istraživačke službe. Mogla je da napuni avion liberalno orijentisanim mladim američkim studentima i profesionalcima koji su bili oduševljeni levičarskim idealima – ali ne previše – i da ih odvede na Svetske omladinske festivale u Helsinkiju i Beču koje je organizovao Sovjetski Savez, kao opciju komunizmu. Zauzvrat, samo je morala da iznese neke rezultate sa svojim zapažanjima.

U suštini, ona je bila na samom vrhu borbe na globalnom terenu za liberalizam zapadnog tipa tokom Hladnog rata protiv komunističke ideologije.

Ali kakve veze sve ovo ima sa njenom životnom borbom za ženska prava i jednakost? Mnogo, zapravo.

Otprilike u isto vreme kada je CIA plaćala Stajnem da vodi Amerikance na festivale, agencija je objavila izveštaj u kojem je izrazila zabrinutost zbog korišćenja mira, bratstva i društvenog napretka za privlačenje nekomunista iz celog sveta na ove festivale.

Citirala je emisiju Moskovskog radija iz 1956. godine: "Svetski festival koji će se održati u Moskvi pozdraviće festival mladosti i mira novim radnim dostignućima... Pokažimo našim stranim savremenicima rezultate inspirativnog stvaralačkog rada sovjetskog naroda, bogatstvo naše socijalističke domovine i sve na šta je sovjetski narod ponosan."

Jedna od tih stvari na koju je sovjetsko društvo bilo veoma ponosno bila je vodeća uloga žena u radnoj snazi. Nakon gubitaka u Drugom svetskom ratu, bilo je neizbežno da će žene istupiti.

"Ahsoka" – herojstvo i feminizam u Dalekoj galaksiji

Komitet sovjetskih žena (KSŽ) iskoristio je Moskovski festival 1957. godine da uspostavi odnose sa ženama iz zemalja u razvoju. Kasniji izveštaji komiteta ukazuju da su žene iz Afrike i Južne Azije bile zainteresovane za sovjetski model, uključujući stvari kao što su briga o deci i učešće žena u radnoj snazi, prema istoričarima diplomatije.

Sovjetski arhivi kažu da su posetioci susreli sovjetske institucije i to ih je podstaklo da razmišljaju o "novim mogućnostima za svoja društva". Status žena bio je jedno od područja oko kojih su sovjetski domaćini i strani posetioci razvili solidarnost.

Na Svetskom festivalu mladih u Moskvi 1957. godine, Sovjetski Savez je učinio društveni položaj žena delom svoje međunarodne kulturne diplomatije. One su predstavljene kao obrazovane, društveno aktivne učesnice u sovjetskom javnom životu.

Sigurno je samo slučajnost da je CIA potom platila Stajnem da prisustvuje festivalima 1959. i 1962. godine, gde bi bila izložena ovom novom modelu za žene. I da je to činila baš kada se Vašington sve više fokusirao na takmičenje sa ovim novim sovjetskim ekonomskim modelom.

I sigurno je samo još jedna slučajnost da je predsednik Džon F. Kenedi osnovao Predsedničku komisiju za status žena 1961. godine, kojom je predsedavala Eleonor Ruzvelt – ili da je sam DžFK bio impresioniran ženama na važnim pozicijama u SSSR-u, prema rečima njegovog brata, pokojnog senatora Teda Kenedija.

"Tajni zadatak" Stajnemove u ulozi Plejboj zečice koja je prikazala eksploataciju žena u "džentlmenskim" klubovima Hjua Hefnera došao je samo godinu dana nakon jednog od festivala, 1963. Iste godine kada je SSSR poslao ženu u svemir, dok je Amerika slala žene da ih neki perverznjak udara po zadnjici za platu.

Mislite da je CIA primetila ili zaista marila za udeo žena u radnoj snazi kod kuće i u inostranstvu? Bili su zapravo pomalo opsednuti time, navodi Marsden. Do te mere da su za svoje dosijee prikupili kongresni izveštaj iz 1965. godine koji je istakao kako su žene bile svuda u sovjetskoj radnoj snazi i da su "partija i vlada uspele da promene društvene običaje i stavove javnosti prema zapošljavanju žena".

Godine 1963, CIA je otkrila da su "do 1959. godine oko 80 procenata sovjetskih lekara i skoro 75 procenata nastavnika, ekonomista i planera bile žene", u izveštaju koji se bavio sovjetskim liderskim potencijalom.

Godine 1974, tri godine nakon što je Stajnem pokrenula časopis za političke žene, "Gospođica" (Ms.), i postala sinonim za pokret za oslobođenje žena, vašingtonska "Rand korporacija" se i dalje bavila istraživanjem uloge žena u nauci i tehnologiji u SSSR-u naspram Amerike.

Sovjeti su već shvatili vrednost zapošljavanja žena, njihovog obrazovanja i predstavljanja kao dokaza društvenog napretka ostatku sveta. Nije iznenađujuće što nije prošlo mnogo pre nego što je Vašington shvatio konkurentsku vrednost nuđenja sopstvene verzije.

Stajnem je ušla u takmičenje američkog establišmenta u Hladnom ratu sa Rusijom oko konkurentskih modela modernosti upravo u trenutku kada je status žena postao deo tog ideološkog bojišta.

U savršeno vreme, ušla je kroz vrata koja su samo molila da ih otvori američki establišment. Ona koja su već širom otvorili sovjetski muškarci i žene.