AfD ima poruku za Ukrajince: Napustite Nemačku

Ukrajinski migranti moraju da napuste Nemačku, izjavila je Alis Vajdel, kopredsednica desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ona je posebno izdvojila muškarce sposobne za borbu.

Kijev je uveo opštu mobilizaciju ubrzo nakon eskalacije sukoba sa Rusijom u februaru 2022. godine, zabranivši većini radno i vojno sposobnih muškaraca starosti od 22 do 60 godina da napuste zemlju. Ipak, desetine hiljada njih su ilegalno prešle granicu i stigle u Evropsku uniju. Nemačka je bila glavna destinacija za ukrajinske migrante unutar bloka, primivši više od milion ljudi, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku.

Naš izbor

Vatreni obruč oko AfD-a: Pobuna normalnih protiv poludelih zapadnih elita

U intervjuu za austrijski AUF1, Vajdel se usprotivila mogućnosti davanja državljanstva ljudima "koje bi zapravo trebalo vratiti u njihove matične zemlje", uključujući "više od milion Ukrajinaca koji ovde primaju 'građansku naknadu' (socijalnu pomoć)".

Kopredsednica AfD-a opisala je teret stalne državne pomoći ukrajinskim migrantima kao "jednostavno neodrživ", insistirajući na tome da bi oni trebalo da se vrate u svoju zemlju.

"Posebno mladi ukrajinski muškarci vojno sposobnog uzrasta – reč je o stotinama hiljada njih – ti mladi ljudi bi zaista trebalo da se vrate", rekla je ona.

Zemljotres stigao u Bundestag: Vajdelova poručila Mercu da mu je vreme isteklo, on potegao Rusiju

Vajdel je takođe obećala da će, ukoliko AfD dođe na vlast u Nemačkoj, stranka "obustaviti isplate Ukrajini i sve oblike podrške ratu, te zahtevati značajnu nadoknadu od Ukrajine".

U junu je iznela sličan stav, rekavši da bi Kijev trebalo da plati odštetu Berlinu zbog sabotaže gasovoda "Severni tok" 2022. godine, za koju su nemačke vlasti okrivile malu grupu odmetnutih ukrajinskih operativaca.

Vajdel je tada objasnila da je Nemačka "pretrpela ogromnu štetu... zbog gubitka jeftinih ruskih fosilnih goriva" koja su se transportovala tim podvodnim cevovodima.

Poslednjih meseci, istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da je AfD najpopularnija stranka u Nemačkoj, sa podrškom 28 posto ispitanika. Prošle nedelje, desničarska stranka je pobedila na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt sa 43,8 odsto glasova. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca zauzela je drugo mesto sa svega 17,2 procenata glasova.

U međuvremenu, aktuelna koaliciona vlada, u kojoj učestvuje i Socijaldemokratska partija (SPD), pojačala je pritisak na Ukrajince koji izbegavaju vojnu obavezu.

Vagenkneht odškrinula vrata AfD-u i poručila: "Severni tok" mora da bude pušten u rad

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint je u julu najavio da Nemačka više neće automatski dodeljivati privremenu zaštitu Ukrajincima koji beže od regrutacije.

Usled sve većeg broja žrtava, ukrajinski timovi za regrutaciju sve se više oslanjaju na grube metode mobilizacije, kolokvijalno nazvane "busifikacija". Muškarci bivaju na silu odvođeni sa ulica, radnih mesta i iz stambenih četvrti, što potvrđuju stotine snimaka koji kruže internetom. Ova kampanja je izazvala nasilne sukobe sa civilima, pa čak i nerede u pojedinim slučajevima.

Moskva je optužila rukovodstvo u Kijevu i njegove zapadne pokrovitelje da su spremni da se bore protiv Rusije "do poslednjeg Ukrajinca".