Evropska unija je nedavno usvojila novu arktičku strategiju, koja na region od vitalnog značaja za Rusiju gleda i iz vojne perspektive. Šta to tačno podrazumeva?
Topljenje ledenog pokrivača u Arktiku otvara nove pomorske puteve i pristup prirodnim resursima, napominje za RT internešenel Irina Strelnikova, direktor Centra za interdisciplinarne arktičke studije na Visokoj školi ekonomije u Moskvi. Brisel sada gleda na region kao način da postigne svoje geopolitičke ciljeve.
EU je u oktobru 2021. usvojila dokument o "Jačem angažmanu EU za miran, održiv i prosperitetan Arktik", koji uglavnom ima "meke" prioritete: klimatske promene, održiv razvoj, zaštitu životne sredine, mir i saradnju.
Međutim, od tada se mnogo toga promenilo u svetu, od ukrajinske krize i blokade Arktičkog saveta, do američkih aspiracija prema Grenlandu i plovidbe kineskih trgovačkih brodova Severnim morskim putem.
Na konferenciji "Arktička granica" u norveškom gradu Tromso, u januaru 2026. godine, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da je "došlo vreme za svežu strategiju EU prema Arktiku koja je odraz vremena u kojem živimo".
U Arktičkoj strategiji Brisela presecaju se geopolitički, ekonomski i ekološki interesi. Poslednjih godina EU se trudi da je prilagodi izmenjenim geopolitičkim prilikama koje oblikuju sukob sa Rusijom kroz sankcije, sve veće prisustvo Kine u regionu, kao i sve komplikovaniji odnosi sa SAD.
Evropska komisija je još u julu 2025. najavila revizije Arktičke strategije. Za to vreme, Brisel je proširio saradnju u oblastima energetike, sirovina i odbrane sa nekoliko arktičkih država koje nisu deo bloka: Norveškom, Kanadom, Islandom i autonomnim Grenlandom.
Trenutna geopolitička situacija značajno je uticala na promenu tradicionalnih polja delovanja EU na Arktiku — ekonomskog, ekološkog i naučnog — posebno kada je reč o Rusiji, piše Strelnikova.
EU se pridružila drugim članicama Arktičkog saveta u blokadi ruskog članstva u regionalnim telima na početku Specijalne vojne operacije u Ukrajini. Evropski parlament je 12. novembra 2025. usvojio rezoluciju kojom naglašava potrebu za saradnjom sa partnerima poput Norveške u novonastalom geopolitičkom nadmetanju u regionu. Za rezoluciju je glasalo čak 510 poslanika, dok je samo 75 bilo protiv a 80 uzdržano.
U rezoluciji se predviđa sveobuhvatna strategija diplomatskog pristupa EU prema Arktiku, od bezbednosti do zaštite životne sredine. Radi zaštite EU interesa poput slobode plovibe, ekološke bezbednosti i zaštite podmorske infrastrukture, Evropski parlament je pozvao na aktivniju saradnju sa NATO i zajedničke vojne vežbe.
Evropski parlament je takođe podržao traženje statusa stalnog posmatrača za EU u Arktičkom savetu i drugim institucijama, kao i širenje prisustva u regionu, poput otvaranja kancelarije EU na Grenlandu.
Rezolucijom se proglašava da je Arktik region od strateškog značaja za EU i da Brisel mora da strategije spoljne, bezbednosne i energetske politike primeni i na sever planete.
Sledeći korak je integracija ove neobavezujuće rezolucije u novu Arktičku strategiju. Na tome je već počelo da se radi na Arktičkom samitu EU, koji je 13-14. septembra održan u finskom gradu Rovanijemiju.
Samitu su prisustvovali nemački kancelar Fridrih Merc, finski premijer Peteri Orpo, šefica diplomatije EU Kaja Kalas, predsedavajući Evropskog saveta Antonio Košta, kao i predstavnici Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Rumunije, Francuske, Grčke, Holandije, Poljske i Švedske.
Sastanak je održan na predlog finskog premijera, a primarni cilj mu je bio da formuliše zajednički pristup EU Arktiku, kao regionu od velikog bezbednosnog značaja. Na kraju sastanka je usvojeno zajedničko saopštenje, u kojem se navodi da će nacrt nove Arktičke strategije biti predstavljen u oktobru 2026.
Pripremu nove Arktičke strategije najavila je Kaja Kalas. U njoj je bezbednost na prvom mestu; po njenim rečima, sve veće rusko vojno prisustvo i kineske strateške investicija zahtevaju od EU da se preusmeri na kolektivnu odbranu. Učesnici samita su tražili pojačano prisustvo EU u regionu a Košta je izjavio da će povećani vojni troškovi biti uračunati u sledeći sedmogodišnji budžet.
Kalas je takođe govorila o konceptu ujedinjene flote ledolomaca EU, u svetlu klimatskih promena i geopolitičke situacije. Finska je ponudila svoja brodogradilišta, pošto ima iskustva u tom sektoru.
Učesnici su istakli potrebu izgradnje infrastrukture koja bi mogla da služi i za snabdevanje civila i za brzo raspoređivanje vojske. U te svrhe potrebne su nove investicije u saobraćajnice i satelite, između ostalog, kao i obnova mostova u Finskoj, Švedskoj i Norveškoj kako bi izdržali teške oklopne jedinice NATO. Planira se i modernizacija luka na severu Norveške i uspostavljanje mreže skladišta na obalama Barencovog mora.
Pritom EU ne sme da izgubi iz vida klimatske promene, održiv razvoj i mirnu saradnju, prioritete iz postojeće strategije. Posebno se naglašava status domorodačkih zajednica i potreba da se sarađuje sa meštanima u razvoju regiona.
Orpo je napomenuo da klimatske promene otvaraju nove morske puteve, ali i mogućnosti "hibridnog uticaja" na region, što zahteva dodatne napore — i novac — kako bi EU odgovorila na te izazove.
Samit u Rovanijemiju je označio suštinski zaokret u pristupu EU severnim teritorijama. Arktik više nije samo region od ekološkog interesa, već je zvanično proglašen za liniju fronta u geopolitičkom sukobu. Pritom se na sever više ne gleda odvojeno, već kao deo "severoistočnog luka" bezbednosne politike EU, napominje Strelnikova.