Ja tebi vojvodo, ti meni serdare: Propagandna mašinerija SAD i Izraela nagrađuje "Palantir"

Nemački medijski gigant "Aksel Špringer" dodeljuje je svoje najviše priznanje osnivaču kompanije "Palantir", Piteru Tilu. Nagrada ilustruje međusobnu zavisnost mejnstrim medija, industrije odbrambenih tehnologija i američko-izraelskog poretka.

Zapadni medijski gigant, prisutan i u Srbiji, naložio da se umanjuju palestinske žrtve

Prema rečima izvršnog direktora kompanije, Matijasa Depfnera, Til je "jedan od retkih preduzetnika koji ne samo da osniva ili finansira kompanije, već pomaže u određivanju pravca tehnološkog razvoja".

"On nas podseća da napredak zahteva hrabrost i nonkonformizam", dodao je Depfner.

Među prethodnim dobitnicima nagrade "Aksel Špringer" nalaze se izvršni direktor kompanije "Meta" Mark Zakerberg, šef "Spejs Iksa" Ilon Mask i Vladimir Zelenski. Ipak, nijedan od ovih laureata nije izazvao toliko kontroverzi kao Til.

Kako prenosi "Status njuz", zaposleni u "Politiku" i "Biznis insajderu" – koji su u vlasništvu "Aksel Špringera" – usprotivili su se ovoj odluci. U pismu upućenom rukovodstvu u utorak, 120 zaposlenih je iznelo stav da Til – koji je finansirao tužbu što je dovela do gašenja portala "Goker" – ne bi trebalo da dobije priznanje od kompanije koja se, rečima Depfnera, "zalaže za slobodu govora i kulturu otvorene diskusije".

Stvar je u tome da su "Palantir" i "Aksel Špringer" zupčanici iste mašine. Dele gotovo identičan pogled na svet, koji odlikuju posvećenost američko-izraelskoj hegemoniji, uverenje da privatne kompanije moraju služiti interesima te hegemonije, kao i zajednički "roditelj": CIA, navodi RT internešenel.

Veza sa CIA-om

Tokom Hladnog rata, SAD su stratešku kontrolu nad medijima smatrale ključnom za sprečavanje širenja socijalizma i komunizma u zapadnoj Evropi. Aksel Špringer, antikomunistički medijski magnat čije ime kompanija nosi, bio je prirodan saveznik u toj borbi. Špringer je 1957. godine dobio 7 miliona dolara finansijske pomoći od CIA-e, što su 1982. godine za časopis "Nejšn" potvrdila dva bivša agenta. Kada se uračuna inflacija, ta donacija bi danas vredela više od 80 miliona dolara. Iako su agenti tvrdili da je Špringer okončao saradnju sa agencijom sredinom sedamdesetih godina, dokumenta sa koji su skinute oznake tajnosti pokazuju da je početkom osamdesetih i dalje bio u kontaktu sa Američkom informativnom agencijom (USIA) – koja je finansirala proameričke medije. Godine 1982. Špringer je predstavljen direktoru CIA-e Vilijamu Kejsiju kao "snažan pristalica Sjedinjenih Država" koji "čini sve što može da ojača veze između Sjedinjenih Država i Evrope".

Til, suosnivač "PejPala", pokrenuo je kompaniju "Palantir" 2003. godine sa navedenim ciljem da "pristupe koje je PejPal koristio za borbu protiv prevara... primeni u drugim kontekstima, poput borbe protiv terorizma". CIA je to zapazila i 2005. godine uložila dva miliona dolara u kompaniju putem svoje interne firme za rizični kapital, "In-Kju-Tel".

"Voleo bih da sam imao 'Palantir' dok sam bio direktor", izjavio je 2013. godine za časopis "Forbs" bivši šef CIA-e Džordž Tenet – koji je i osnovao "In-Kju-Tel". "Voleo bih da smo imali alat takve moći."

Ulaganje se isplatilo

U oba slučaja, ulaganja CIA-e su se isplatila. "Aksel Špringer" je danas najveći evropski izdavač i vlasnik medija kao što su "Politiko", "Biznis insajder", "Bild", "Velt", "Telegraf" i još gotovo desetak drugih.

Američka "duboka država" nastavlja da finansira njihovo poslovanje, pri čemu su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) pri Stejt departmentu uložile nešto manje od 34 miliona dolara u "Politiko" u periodu između 2016. i 2025. godine.

Zauzvrat, "Aksel Špringer" se javno obavezao na odanost američkom neoliberalizmu. Iako je sam Špringer svoje prve novine, "Hamburger abendblat" opisivao kao list "usmeren ka onima u podređenom položaju i 'običnom čoveku'", od zaposlenih u izdanjima kompanije "Aksel Špringer" danas se zahteva poštovanje sledećeg kodeksa ponašanja:

• "Zalažemo se za slobodu, slobodu govora, vladavinu prava i demokratiju";
• "Podržavamo pravo države Izrael na postojanje i protivimo se svim oblicima antisemitizma";
• "Zalažemo se za savez između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope";
• "Poštujemo principe tržišne ekonomije";
• "Odbacujemo politički i verski ekstremizam, kao i sve oblike diskriminacije".

U praksi, to znači da izdanja kompanije nikada neće dovoditi u pitanje ključne postulate američke spoljne politike – uključujući savezništvo Amerike sa Izraelom, njenu dominaciju nad Evropom putem NATO-a i legitimnost njenog posredničkog rata protiv Rusije u Ukrajini.

Svet prema "Palantiru"

Više od dve decenije nakon što je primila novac od CIA-e, kompanija "Palantir" je sada najveći igrač u sektoru odbrane iz Silicijumske doline i sinonim za čitav sektor tehnologija za nadzor i vojne tehnologije koji je u ekspanziji.

Vrednost kompanije procenjuje se na oko 427 milijardi dolara, a ta cifra je dodatno uvećana zahvaljujući unosnim ugovorima sa američkim odbrambenim i obaveštajnim agencijama, uključujući svih šest rodova američke vojske, kao i agencijama CIA, FBI, NSA, DIA.

Vodeći proizvod kompanije "Palantir" je operativni sistem pod nazivom "gotam", koji je u suštini platforma za analizu podataka namenjena vojnim i obaveštajnim službama, kao i organima za sprovođenje zakona. "Gotam" objedinjuje i analizira postojeće podatke čija bi ručna obrada inače trajala danima. Na primer, ako Centralna komanda SAD (CENTKOM) planira raketni napad u nekoj stranoj zemlji, "gotam" može da kombinuje mape i satelitske snimke te zemlje, podatke drugih agencija — uključujući obaveštajne podatke prikupljene ljudskim izvorima (CIA) i putem presretanja signala (NSA) — kao i lokalne podatke nadzora, kako bi komandi predstavio potencijalne mete za vojne udare.

Među međunarodnim klijentima kompanije nalaze se vojske Velike Britanije, Izraela i Ukrajine, NATO, domaće obaveštajne službe Francuske i Nemačke, kao i policijske uprave u Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Velikoj Britaniji.

Ipak, "Palantir" nije kompanija plaćenika koja svoje proizvode prodaje bilo kome ko ima novca. Prema rečima izvršnog direktora Aleksa Karpa, "Palantir" je neraskidivo povezan sa američkom "dubokom državom" i "osnovan je radi jačanja nacionalne bezbednosti SAD, te zaštite Amerikanaca i njihove slobode".

"Tehnofašizam" iz SAD: Opasni manifest o budućnosti sveta iz kompanije koja radi sa vojskom i CIA

Ranije ove godine, Karp je izneo pogled kompanije "Palantir" na svet u manifestu od 22 tačke. Ukratko, Karp je tvrdio da "inženjerska elita Silicijumske doline ima obavezu da učestvuje u odbrani nacije", te da "slobodna i demokratska društva" moraju razvijati super-oružja zasnovana na veštačkoj inteligenciji kako bi očuvala hegemoniju SAD, zemlje koja je "unapredila progresivne vrednosti" više od "bilo koje druge nacije na planeti".

U odvojenim izjavama, Karp je opisao propalestinske demonstrante kao "kancerogeni" uticaj na američku politiku, dok "Palantir" svoju saradnju sa državom Izrael opisuje kao potez koji je "u skladu sa našom globalnom podrškom saveznicima SAD i liberalnim demokratijama".

Kritičari su Karpov manifest nazvali "tehnofašističkim", ali se on suštinski malo razlikuje od kodeksa kompanije "Aksel Špriner". Suštinski argument oba dokumenta isti: SAD i Izrael predstavljaju blagonaklonu silu, a privatni sektor ima dužnost da pomogne u ostvarivanju njihovih spoljnopolitičkih ciljeva argumentima, u slučaju kompanije "Aksel Špringer" , i silom, u slučaju kompanije "Palantir".

Incestuozni bezbednosni aparat

Govornici na ceremoniji dodele priznanja u Berlinu dodatno ilustruju incestuozni odnos između "Aksel Špringera", "Palantira" i američko-izraelskog poretka.

Pre nego što mu Depfner uruči nagradu, Tila će pohvaliti glavna urednica "Si-Bi-Es njuza" Bari Vajs – koja za sebe kaže da je "cionistički fanatik" – a koja je postavljena na čelo te medijske kuće nakon što ju je prošle godine preuzeo milijarder i veliki donator Izraela Dejvid Elison, čija je porodica od 2014. godine donirala više od 26 miliona dolara Izraelskim odbrambenim snagama (IDF).

Pre preuzimanja, Vajs se više puta žalila na navodnu "pristrasnost protiv Izraela" u izveštavanju Si-Bi-Esa. Kada je preuzela kontrolu nad mrežom, počela je da zapošljava urednike naklonjene Izraelu i, kako se navodi, lično se mešala u priloge koji su se ticali jevrejske države.

Ceremonija u četvrtak uključivaće i sesiju pitanja i odgovora sa suosnivačem "Pejpala" Maksom Levčinom, koji je glasno branio NSA (Agenciju za nacionalnu bezbednost) nakon što je Edvard Snouden otkrio da ta agencija prisluškuje građane bez sudskog naloga.