Svet
Kako se "mirovni projekat" poznat kao Evropska unija survao u vojni domen
EU želi da kupuje municiju za Ukrajinu, ali je to lakše reći nego učiniti
Ako je pre godinu dana ideja da EU pregovara o nabavci metaka delovala apsurdno, sada ne samo da deluje moguća već je, tvrde u Briselu, neophodna.
Kako prenosi "Politiko", briselski zvaničnici kažu da se u ovom trenutku čini da je više pitanje kada i kako, a ne da li će EU biti ovlašćena da potpiše ugovore o municiji koja će se slati Ukrajini, u ime zemalja članica.
Ako to znači "pronalaženje načina za zajedničku nabavku municije i omogućavanje kompanijama da izvrše dugoročna ulaganja u (odbrambene) kapacitete, onda hajde da to uradimo", rekao je novinarima češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.
Ideja je potekla od estonske premijerke Kaje Kalas koja je na samitu EU lidera ranije ovog meseca upozorila da Ukrajincima ponestaje municije i da je na Briselu da im je nabavi. Ideju su podržali i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i glavni EU diplomata Žozep Borelj.
Briselski portal upozorava da entuzijazam nije dovoljan da se ovakav projekat realizuje. Sve zemlje članice EU moraju da pristanu na ideju slanja dodatne municije Kijevu, što nije jednostavan poduhvat.
Borelj je rekao da je brzina u ovoj stvari važna, ali je priznao da konkretnog predloga neće biti do narednog samita EU krajem marta.
"Očigledno je da moramo da pokrenemo procedure za povećanje kapaciteta evropske industrije da proizvodi više i brže", rekao je on, pozivajući zemlje da doniraju ono što imaju u međuvremenu.
"Naredne nedelje će biti ključne", naglasio je Borel. "Brzina znači život."
Pitanje municije, primećuje portal, naglašava ogromnu ideološku promenu koja je u toku u EU — blok od mirovnog projekta sve više prelazi u vojnu oblast. Brisel već delimično nadoknađuje municiju i opremu koju su članice poslale Kijevu, a Borelj se sve češće uključuje u rasprave o spornim temama poput slanja borbenih aviona Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je jedan neimenovani diplomata EU, "uspeo je da preokrene spoljnu, odbrambenu i bezbednosnu politiku EU na način na koji niko nikada nije".
I? Kakav je plan?
Kako bi, u teoriji, funkcionisao EU ugovor o mecima? Umesto da svaka zemlja pregovara o municiji, EU bi sklopila jedan ugovor za sve zainteresovane zemlje, smanjujući cenu po metku i omogućavajući kompanijama da podstaknu proizvodnju.
Municija bi prvo išla u Ukrajinu, dok bi kasnije narudžbine mogle da idu i zemljama EU koje treba da popune sopstvene zalihe, rekle su diplomate.
To je koncept koji se već mesecima vrti u Briselu i koji se pojavio kada je Evropa shvatila da će sukob u Ukrajini potrajati.
U novembru, Borelj i evropski komesar za unutrašnje tržište, Tjeri Breton, napisali su pismo ministrima odbrane pozivajući ih na zajedničku nabavku oružja i opreme. Situaciju u Ukrajini i nabavku vojne opreme uporedili su sa pandemijom koronavirusa, kada su zemlje EU dozvolile Briselu da pregovara o kupovini vakcina.
Brisel je ipak odlučio da stopira taj predlog na neko vreme, a sada ministri koji se zalažu za još veću podršku Ukrajini, upozoravaju da sat otkucava.
Prošle godine, zemlje EU su izdvojile 500 miliona evra iz budžeta bloka za zajedničke vojne nabavke. Evropski parlament tek treba da finalizuje plan, a neke diplomate kažu da se konačni dogovor ne očekuje najmanje do maja.
Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona predložila je jednu moguću opciju, takozvani Evropski mirovni fond — "vreću sa novcem" izvan normalnog budžeta EU koji se nekada koristio za misije za sprečavanje sukoba, a koji je sada preminenovan u fond za nadoknadu za zemlje koje šalju oružje Ukrajini. Do sada je EU državama dala više od 3,5 milijardi evra za pomoć u pokrivanju troškova donacija oružja.
"Iskoristićemo, i to je novina, mehanizam Evropskog mirovnog fonda da omogućimo direktnu kupovinu evropske municije za Ukrajinu", rekla je ona novinarima.
Ipak, diplomate kažu da konačna odluka nije doneta. Postoje i druga pitanja koja treba rešiti, kao što je da li će se ove zajedničke kupovine odnositi samo na municiju evropske proizvodnje. Diplomate kažu da očekuju da će to biti slučaj, barem u početku.
Tema će sledeće biti na dnevnom redu kada se ministri odbrane okupe 8. marta u Švedskoj, gde će zvaničnici takođe razmotriti da li da koriste Evropski mirovni fond za tu inicijativu. Neke diplomate su rekle da bi grupa mogla da se složi da uspostavi pilot projekat zajedničke kupovine u okviru objekta.
Ali ako taj plan ne uspe, zvaničnici su spremni da razmotre manje opcije širom EU, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu. "Sigurno bismo više voleli da vidimo panevropsko rešenje, ali..."
