NATO bi da ratuje sa Rusijom, ali će morati peške: Avionskog goriva neće biti

Snage NATO-a mogle bi da se suoče sa nestašicom avionskog goriva u budućem ratu, jer evropski prelazak sa fosilnih goriva i smanjenje kapaciteta za preradu nafte stvaraju ozbiljne ranjivosti, upozorava se u novoj studiji.

"Politiko" piše da je studija koju je podržao NATO, objavljena u septembru, pokazala da bi, ukoliko tokom naredne decenije dođe do velikog sukoba u kojem bi učestvovale evropske članice Alijanse uz pojačanja iz Severne Amerike, potrebe NATO avijacije za gorivom mogle da premaše raspoložive zalihe.

Evropi preti nestašica kerozina: Brisel upozorava na rizik do kraja leta

Dok se milijarde evra iz odbrambenih budžeta širom bloka troše na avione, tenkove, rakete i dronove, istraživači upozoravaju da bi upravo ograničene količine goriva mogle da otežaju buduću odbranu.

"Iz perspektive vojne spremnosti, pristup gorivu je od ogromnog značaja. NATO-u su potrebne pouzdane zalihe energije za odvraćanje i odbranu, a ponekad te potrebe kolektivne odbrane znače da vojska mora da ima prioritet", izjavio je visoki vojni zvaničnik NATO-a.

Istraživači NATO-a delimično su za nestašicu goriva okrivili politike dekarbonizacije Evropske unije i savezničkih zemalja, koje su stvorile tržišne podsticaje za obnovljive izvore energije i ubrzale zatvaranje rafinerija nafte na koje se vojska oslanja prilikom stvaranja zaliha. Zbog toga evropske članice NATO-a, prema njihovoj oceni, nemaju dovoljno dizel-goriva i avionskog goriva.

Podaci organizacije FuelsEurope i Evropske komisije pokazuju da je približno četvrtina rafinerija nafte na kontinentu zatvorena od 2009. godine, čime su regionalni kapaciteti smanjeni za više miliona barela dnevno. Evropi je preostalo oko 70 aktivnih postrojenja sposobnih da snabdevaju domaće tržište avionskim gorivom.

Nova studija objavljena je u vreme kada Brisel nastoji da poveća rafinerijske kapacitete bloka, koji su tokom proteklih 20 godina smanjeni za 10 odsto, što ima posledice i po odbranu, na šta je prošlog meseca u javnom obraćanju upozorio evropski komesar za energetiku Dan Jergensen.

"U razumno pretpostavljenom najgorem scenariju, od sredine tridesetih godina ovog veka nikakva ograničenja civilne potrošnje ne mogu da uspostave ravnotežu sistema bez dodatne intervencije", naveli su istraživači.

Cena goriva pada, ali cene avio-karata i dalje rastu: Kako kompanije ublažuju krizu

Međutim, studija je pokazala da čak ni preuzimanje svih raspoloživih količina avionskog goriva namenjenog civilnom sektoru tokom naredne decenije ne bi bilo dovoljno.

"Od 2035. godine, čak i potpuno preuzimanje civilnih zaliha ostavlja manjak od 4,7 miliona tona avionskog goriva", napisali su istraživači, dodajući da bi taj nedostatak mogao da poraste na čak 50 miliona tona do 2050. godine.

Ipak, istraživači smatraju da se kriza može izbeći i da je neophodno da NATO hitno sprovede promene.

Oni preporučuju savezničkim vladama da očuvaju rafinerijske kapacitete, povećaju strateške rezerve goriva, ubrzaju proizvodnju alternativnih avionskih goriva, diverzifikuju uvoz i povećaju efikasnost korišćenja goriva u vojsci. 

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je izrazio zabrinutost, priznajući na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku da je Alijansa zabrinuta zbog nedostatka rafinerija u slučaju rata sa Rusijom.