Nekadašnji premijer Velike Britanije: Za Putina tribunal kao za Miloševića

Vreme je da se ruski predsednik Vladimir Putin privede pravdi, a SAD bi trebalo da preuzmu inicijativu u formiranju međunarodnog tribunala za Rusiju, napisao je u autorskom tekstu za "Gardijan" nekadašnji premijer Velike Britanije Gordon Braun.

"Nakon što je iz prve ruke video uništenje Ukrajine, Džo Bajden bi godišnjicu početka ruske invazije trebalo da obeleži najavom američke podrške za osnivanje specijalnog tribunala kako bi Putinu i njegovim poslušnicima bilo suđeno za zločin agresije", započinje Braun svoj tekst.

Prošlog meseca, Ujedinjeno Kraljevstvo se pridružilo Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, nordijskim, baltičkih i istočnoevropskim zemljama koje su podržale pozive ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da se ruski predsednik i njegovi saradnici nađu na optuženičkoj klupi.

Optužbe, koje su podržali Evropska unija, Evropski parlament i Savet Evrope, uključuju "invaziju na Krim i istočnu Ukrajinu 2014. godine, planiranje i objavu rata Ukrajini i granatiranje civilnog stanovništva sa ciljem njihovog izgladnjavanja", navodi nekadašnji britanski premijer, koji je tu funkciju obavljao od 2007. do 2009. godine.

Jedina vodeća zapadna zemalja koja do sada nije podržala formiranje tribunala su Sjedinjene Američke Države. Ukoliko bi se to desilo, takav tribunal bi mogao biti formiran u roku od nekoliko nedelja, a postoji mnogo razloga zašto bi SAD, čija je potpredsednica Kamala Haris nedavno Putina optužila za "zločine protiv čovečnosti", trebalo to da učine, navodi Braun.

Zločin agresije je Putinov prvi i osnovni zločin, koji je doveo do svih ostalih, smatra Gordon Braun, koji je dugo godina bio "desna ruka" i ministar finansija u vladi nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čija je vlada igrala ključnu ulogu u agresijama u Jugoslaviji, Avganistanu i Iraku.

Braun, ipak, nije naglasio da li bi njegov nekadašnji šef, ali i on sam, trebalo da se nađu pred nekim sličnim tribunom i odgovaraju za "zločin agresije", mada možemo naslutiti kao bi reagovao na takvu inicijativu.

Nekadašnji britanski premijer priznaje da, pošto ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice statuta Međunarodnog suda prave, taj sud nema jurisdikciju da sudi o zločinu agresije, ali tvrdi da se ta "rupa u zakonu mora zatvoriti".

On nije spomenio da ni Sjedinjene Američke Države, koje poziva da preuzmu inicijativu u formiranju tribunala za Rusiju, nisu potpisnice istog statuta, kao i da su više puta ulazile u direktan sukob sa Međunarodnim sudom pravde.

Amerikanci su, čak, sredinom 2020. godine uveli sankcije protiv nekoliko visokih zvaničnika tog suda, među kojima je bila i glavna tužiteljka Fatou Bensuda, zato što su "protivzakonito pokušali da stave Amerikance pod svoju jurisdikciju". Međunarodni sud pravde je u tom trenutku istraživao zločine američkih trupa u Avganistanu.

Braun navodi da su SAD i ranije promovisale formiranje međunarodnih tribunala, a kao primere navodi specijalne sudove za Jugoslaviju i Ruandu, koji su formirani odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1993. i 1994. godine.

Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, inače, koga Braun spominje sa uvažavanjem, odbio je pozive da se pozabavi NATO agresijom na SRJ 1999. godine.

Kao najbolji primer, međutim, on navodi rezoluciju koju su saveznici potpisali u Londonu 1942. godine, a koja je dovela do formiranje tribunala za nacističke zločine u Nirnbergu. Sličan sud, koji je kasnije procesuirao i japanske zločine, formiran je u Tokiju.

Za one koji ne veruju u takve sudove, nekadašnji britanski premijer navodi primer Nirnberga i Tokija, ali i nekadašnjeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora, koji je osuđen na 50 godina zatvora za zločine koji su po njegovim instrukcijama počinjeni u Sijera Leoneu.

Sličnu sudbinu doživeo bi i nekadašnji srpski i jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, koga Braun naziva "mesarom", samo da je poživeo još koju godinu u Haškom tribunalu. Presude se mogu doneti i u odsustvu, što osuđenicima onemogućava da putuju, podseća on.

Braun navodi i da je izuzetno važno da takav tribunal bude osnovan na zahtev Ukrajine, utemeljen u ukrajinskom pravu i da se odnosi samo na kontekst te zemlje, kako se ne napravio presedan te da nekome ne bi, ne daj Bože, palo na pamet da procesuira potencijalne zločine i u drugim sukobima.

Nekadašnji premijer Velike Britanije nije naglasio kako bi tačno taj tribunal trebalo da bude formiran.

Jasno je da njega ne može formirati Savet bezbednosti UN, pošto Rusija, ali i Kina, imaju pravo veta u tom telu, a malo je zamislivo i da  bi se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija sakupila neophodna većina za takav poduhvat.

Samim tim postaje jasno da bi takav tribunal mogao biti formiran jedino u okviru uskog kruga zapadnih zemalja, koji sebi voli da daje na značaju nazivajući se "međunarodnom zajednicom" koja brani "sistem zasnovan na (njihovim) pravilima". Kako se to u narodu kaže, "kadija te tuži, kadija ti sudi". 

Nekadašnji britanski premijer se osvrnuo i na komentare da bi formiranje takvog tribunala moglo dodatno da eskalira situaciju i učini predsednika Putina manje sklonim da pregovara i sarađuje.

"Putin razume samo silu", tvrdi Braun, pozivajući se na sopstveno iskustvo sa ruskim predsednikom. "Svaki put kada sam ga video, on je pretio."

"Ali ja nikada nisam imao iluzija", hrabro zaključuje nekadašnji premijer Velike Britanije. "Na Putina nikada niste mogli da se oslonite da će održati reč (…) Njegov moto je isti kao i Kaligulin, koji je, ubijajući sve koji mu stanu na put, rekao: Nek me mrze, dokle god me se plaše", piše Braun.

Na Zapadu nema mesta slabosti, zaključuje on, i naglašava da oni formiranje tribunala duguju ukrajinskom narodu, "čija su srca slomljena, ali je duh neuništiv".