EU se nudi da bude glavni pregovarač Evrope za nabavku oružja, ali ne ide po planu

Ambicija Evropske unije (EU) da se udruži i zajedno kupuje oružje suočila se sa nizom problema pre nego što je uopšte pokrenuta.

Lideri EU ove nedelje imaju za cilj da potpišu plan vredan dve milijarde evra za koji zvaničnici tvrde da će omogućiti zemljama da dobiju keš za municiju koju su poslale Ukrajini i koji će finansirati buduće zajedničke kupovine oružja i municije za Kijev, piše "Politiko".

To je prvi korak u tome da Evropska unija postane glavni pregovarač za nabavku oružja za celu Evropu.

Šema označava ključni trenutak za EU - klub koji je nastao kao mirovni projekat sada je spreman da kupuje i šalje oružje zemlji u sukobu. Ali imati plan je jedna stvar. Drugo je navesti ljude da učestvuju, navodi portal.

Prvi problem je vreme. Ukrajini je potrebno više oružja, s obzirom na sumanuti tempo trošenja municije. Sa druge strane, odbrambenoj industriji EU biće potrebni meseci da izradi traženu municiju.

Drugo pitanje je novac. Iako se čini da EU ima podršku zemalja da prikupi početnih dve milijarde evra, ta suma će pokriti samo hitne potrebe za municijom i zajedničku kupovinu municije. EU takođe predviđa dugoročni plan za jačanje proizvodnje odbrambene industrije za koju su potrebni dodatni milioni. Uz tvrdoglavo visoku inflaciju i stagnaciju privrede, to će biti teško prodati, navodi "Politiko".

Ipak, na kraju, najveći problem može biti ideološki. Kako se EU kreće ka integraciji evropske strategije odbrane, zemlje postaju nervozne zbog davanja više ovlašćenja Briselu.

"Problem je u tome što svaka vlada želi da se pobrine da prvo nabavi svoju opremu i da i dalje kupuje u skladu sa nacionalnim prioritetima", rekla je Hana Nojman, članica nemačkog Evropskog parlamenta iz redova Zelenih.

Ministri spoljnih poslova i odbrane danas će se okupiti u Briselu kako bi razmotrili i eventualno pokrenuli plan. Ambasadori EU su u nedelju postigli preliminarni dogovor da Kijevu isporuče milion granata od 155 milimetara — koliko je Ukrajina zatražila — tokom sledeće godine.

Lideri EU će takođe razmotriti ovo pitanje kasnije tokom nedelje na samitu u Briselu.

"Lonac" novca

U središtu predloga EU je Evropski mirovni fond, "lonac" novca koji je blok koristio za delimično vraćanje sredstava državama koje su poslale oružje Ukrajini. Zvaničnici sada pokušavaju da iskoriste 2 milijarde evra iz fonda da pokriju obe donacije municije Ukrajini, kao i zajedničke narudžbine da se te zalihe popune kod kuće. Novac je isključivo namenjen za zamenu ili nadoknadu onoga što je poslato Ukrajini, a ne za dodavanje u zalihe zemalja.

Nakon toga, zvaničnici će razmotriti dugoročne načine za povećanje kapaciteta Evrope za proizvodnju ne samo artiljerije, već i svih vrsta vojne opreme. To bi zahtevalo dodatna sredstva.

U principu, blok je već podržao ideju zajedničkog plana nabavki — predlog koji bi imitirao strategiju vakcinacije protiv kovida 19 kada se EU udružila i kolektivno kupila vakcine.

Argument je da se EU suočava sa sličnim vanrednim stanjem, a trenutno, kažu zvaničnici, evropski industrijski kapaciteti daleko zaostaju za onim što Ukrajina tvrdi da joj je potrebno.

Ukrajina je zatražila milion granata kalibra 155 milimetara kako bi držala Ruse na odstojanju. Ali EU može da proizvede samo 300.000 takvih svake godine – što stvara vreme čekanja od "do četiri godine".

Ipak, čak i sa zemljama koje se uglavnom slažu da žele da pomognu u povećanju proizvodnje municije i pomoći Ukrajini, ostaju brojne sporne tačke.

Neke su elementarne: da li bi ugovori o oružju po kojima pregovara EU trebalo da idu samo kompanijama iz EU ili bi zemlje trebalo da imaju mogućnost da angažuju strane firme?

Druga pitanja su više logističke prirode: ko će predvoditi ovu akciju? Agencije EU? Same zemlje?

Tu je i pitanje odakle će doći novac za povećanje proizvodnje u budućnosti?

A ovo je sve pod pretpostavkom da su zemlje spremne da igraju zajedno. Da bi se utvrdilo ko može da donira municiju, a kome treba dopuna, svaka zemlja mora prvo da kaže koliko ima. To su, piše "Politiko", veoma osetljive informacije koje se nerado dele.

Zatim tu je problem industrije. Do sada je EU identifikovala 15 proizvođača u 11 država članica koji mogu da proizvode artiljerijsku municiju, reklo je nekoliko visokih zvaničnika. Ali da li ove kompanije mogu da ispune željene kvote EU, posebno brzinom koju zemlje žele, otvoreno je pitanje.

Zvaničnici takođe razmatraju da li bi mogli da obezbede privatno finansiranje ili investicije od Evropske investicione banke, iako je ovo pitanje politički opterećeno s obzirom na ograničenja EIB u potrošnji na odbranu. Neke diplomate su čak iznele spornu ideju o eventualnom razmatranju ratnih obveznica, s obzirom na istorijske teškoće plaćanja rata bez izdavanja duga.

"Tiša" zabrinutost koja se uvlači u razgovore na temu naoružanja je strah da će EU preterati u žurbi da pomogne Ukrajini.

Ta brika pojavila se usred ponovne procene ugovora EU o vakcini protiv kovida. Ugovori su potpisani tokom borbe da se obezbedi što više vakcina, ali sada na Starom kontinentu propadaju milioni neiskorišćenih doza.

S obzirom na nepredvidljivost sukoba, lideri industrije su oprezni i žele "premiju osiguranja" od EU, što je još jedan trošak koji će vlade morati da snose.

EU takođe može na kraju da se takmiči protiv sebe. Brojne vlade su već potpisale nove ugovore sa odbrambenim firmama od početka sukoba, i verovatno će to nastaviti da rade. Ostaje da se vidi da li program koji vodi EU može da funkcioniše paralelno sa ovim pojedinačnim pregovorima bez povećanja cena.