SAD strahuju da bi Kina do 2035. mogla da rasporedi 1.500 nuklearnih bojevih glava

Američke bezbednosne strukture digle su uzbunu da je u toku moguća trka u naoružanju zbog najnovijeg bilateralnog sporazuma Mosvke i Pekinga o transferu ključne tehnologije koju bi Kina, navodno, mogla da iskoristi za proizvodnju nuklearnih bojevih glava.

Američki zvaničnici su na ivici. Nedavni samit ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga doveo je do dugoročnog sporazuma usmerenog na održivi razvoj takozvanih reaktora brzih neutrona.

Tokom sastanka u Moskvi prošle sedmice, Putin i Si su najavili nuklearni sporazum kao deo niza sporazuma koje su njihove zemlje potpisale.

Peking: Razgovor Putina i Sija veoma uspešan: Moskva: Duže nego što je bilo planirano

Američki državni sekretar Entoni Blinken dotakao se u Kongresu sporazuma Kine i Rusije i izrazio zabrinutost. "Razgovarali su o partnerstvu bez ograničenja“, rekao je Blinken, ističući da nova oblast zabrinutosti za Bajdenovu administraciju potiče od nuklearne saradnje između Rusije i Kine, navodi list "Nikei Ejža".

Ruska državna nuklearna energetska korporacija "Rosatom" navodno je u decembru isporučila 25 tona visoko obogaćenog uranijuma kineskom CFR-600, prvom postrojenju za brze reaktore.

Kineski brzi reaktori koriste tečni metal umesto vode za umerene operacije. Ovi brzi reaktori su napravljeni na osnovu ruske tehnologije.

"Blumberg" je izvestio da su analitičari zabrinuti da bi kinesko postrojenje moglo da proizvede dovoljno nuklearnog materijala za pravljenje oko 50 nuklearnih bojevih glava godišnje koristeći ruske zalihe.

"Blumberg": Kineski uvoz ruskog uranijuma izaziva zabrinutost na Zapadu

Kongres SAD uzbunio se zbog saradnje "Rosatoma" i Kineske nacionalne nuklearne korporacije koja upravlja postrojenjem CFR-600, nazivajući je "opasnom" i pozvao je administraciju Džozefa Bajdena da zaustavi ruski transfer nuklearnog materijala Kini.

"Nuklearna saradnja Rusije i Narodne Republike Kine ide mnogo dalje od civilnih projekata", naveli su šefovi kongresnih komiteta odbrane, spoljnih poslova i obaveštajnih poslova pre dve sedmice u pismu savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivanu, navodi "Blumberg".

"Nikei Ejža" je ranije ovog meseca izvestio da je Džon Plam, pomoćnik američkog ministra odbrane koji nadgleda svemirsku i nuklearnu politiku, nazvao nuklearnu saradnju Kine i Rusije "veoma zabrinjavajućom".

"Ne može se zaobići činjenica da su to reaktori za proizvodnju plutonijuma, a plutonijum se koristi za oružje", rekao je on, ističući rizik da bi rusko snabdevanje obogaćenog uranijuma moglo dovesti do toga da Kina proširi svoj nuklearni arsenal.

"Odgovorne nuklearne države ne bi trebalo da se uključuju u (kineske) nuklearne programe bez razumevanja potencijala eskalacije, bez razumevanja destabilizujuće prirode, bez razumevanja posledica tog transfera", rekao je za "Nikei Ejža" neimenovani visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta.

Vrh američkog Ministarstva odbrane takođe je izrazio zabrinutost zbog ambicija Kine u vezi sa njenim nuklearnim zalihama.

U Izveštaju o vojnoj moći Kine za 2021. Kongresu navodi se da bi "ubrzani tempo nuklearne ekspanzije NR Kine mogao da omogući NRK-u da ima do 700 nuklearnih bojevih glava koje se mogu isporučiti do 2027. NRK verovatno namerava da ima najmanje 1.000 bojevih glava do 2030. godine, što će premašiti tempo i veličinu koju je Ministarstvo odbrane predvidelo 2020."

Usledila je nova procena 2022. koja je glasila: "Godine 2021. Peking je verovatno ubrzao svoju nuklearnu ekspanziju. Ministarstvo odbrane procenjuje da su operativne zalihe nuklearnih bojevih glava NR Kine premašile 400.

Ako Kina nastavi tempom svoje nuklearne ekspanzije, verovatno će postaviti zalihe od oko 1.500 bojevih glava do 2035. godine", zaključuje se u izveštaju.

Kina je odbacila američke insinuacije da je CFR-600 bio postrojenje za proizvodnju goriva za nuklearno oružje. Peking navodi da postrojenje služi za proizvodnju električne energije i da je deo ambicioznog programa vrednog 400 milijardi američkih dolara za izbacivanje SAD sa mesta najvećeg svetskog proizvođača nuklearne energije do 2035.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin, na redovnom brifingu za štampu u Pekingu, uzvratio je udarac SAD.

"Kina i Rusija sprovode normalnu civilnu saradnju u nuklearnoj energiji u skladu sa našim odgovarajućim međunarodnim obavezama u okviru međuvladinih sporazuma, što je savršeno normalno i mi ne vidimo ništa loše u tome", rekao je Vang.

Američki vojni zvaničnici procenjuju da će CFR-600, kome je Rusija isporučila uranijum u decembru, biti glavni oslonac kineskog programa nuklearnog naoružanja u budućnosti, omogućavajući skoro četvorostruki skok nuklearnih zaliha za oko 12 godina od sada.

Rusija je najveći svetski snabdevač nuklearnim reaktorima i gorivom, a njen nuklearni izvoz se samo povećao od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, uprkos posledičnim sankcijama. Rusija je tražila i prikupila nove globalne kupce za svoj nuklearni materijal i tehnologiju, a Mađarska je postala njen najnoviji klijent u avgustu 2022.

U ovoj igri nuklearnih supersila, SAD, Rusija i Kina su sve priznate države sa nuklearnim oružjem prema Ugovoru o neširenju (NPT). Članice su Grupe nuklearnih dobavljača (NSG). Ovaj multilateralni režim kontrole izvoza reguliše transfere nuklearnog materijala i tehnologije i sprečava da oni dospeju u ruke država koje nisu članice.

NSG je zatvoreni klub zemalja dobavljača nuklearnog oružja koji nastoji da promoviše neproliferaciju nuklearnog oružja primenom dva seta smernica za nuklearni izvoz i izvoz vezan za nuklearno oružje.