Svet
Ko će zameniti Stoltenberga: NATO "na ratnoj nozi" muku muči da izabere novog generalnog sekretara
Najčešće se pominje ime Ursule fon der Lajen, ali ona donosi više problema nego rešenja
Glasine se šire po Briselu: Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen mogla bi da "prebegne" na drugu stranu grada i postane nova šefica NATO-a.
U tome ima logike, piše "Politiko" - ona je nekadašnja ministarka odbrane, ima dobre odnose sa Vašingtonom, već je obavljala visoke funkcije u Evropskoj uniji i dobro poznaje većinu šefova država i vlada u okviru te organizacije.
Spekulacije su poslednjih nedelja postale sve glasnije, pošto se očekuje da će se aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sa te funkcije povući u septembru ove godine.
Ipak, ako je verovati insajderima iz NATO-a i Komisije, pominjanje imena Ursule fon der Lajen pre je izraz želje pojedinih članova nego naznaka da bi se to moglo obistiniti.
Nema dokaza da je Fon der Lajenova uopšte zainteresovana za tu funkciju, a u Briselu se ne očekuje da će napustiti svoju trenutnu poziciju pre kraja mandata Komisije 2024. godine, piše briselski portal.
Situacija je slična i sa holandskim premijerom Markom Ruteom, iskusnim političarom koji ispunjava sve uslove ali takođe tvrdi da nije zainteresovan za funkciju šefa NATO-a.
Mesto generalnog sekretara NATO-a postalo je od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini daleko značajnije, ali i politički osetljivije nego ranije. To je učinilo zemlje članice znatno opreznijim kada je reč o izboru novog generalnog sekretara.
Ukratko, zapadni lideri u ovom trenutku više iznose svoje želje i zamisli nego što zaista pregovaraju o realnim kandidatima, piše "Politiko".
"Što je više imena u opticaju, to je jasnije da nema pravog kandidata", rekao je jedan neimenovani evropski diplomata za taj briselski portal.
I drugi diplomata se složio sa njim: "Širi se puno tračeva, ali u ovom trenutku nema jasnog favorita".
(Veoma) kratka lista kandidata
Novi šef NATO-a mora da bude Evropljanin koji ima dobre odnose sa Belom kućom, tvrde briselski zvaničnici.
Ali to nije sve. Novi gensek mora da bude neko ko podržava Ukrajinu, ali da u isto vreme nije previše ratoboran, kako od sebe ne bi udaljio zemlje koje ne žele da provociraju Rusiju, navodi "Politiko".
Pored toga, to mora da bude osoba sa reputacijom - najverovatnije nekadašnji šef države, ili vlade - koji mora dobiti jednoglasnu podršku svih 31 država članica, a pre svih SAD.
Malo je onih koji ispunjavaju sve navedene uslove. Fon der Lajenova se nalazi na toj listi, ali i dalje postoji puno prepreka za njenu kandidaturu.
Prva je jednostavno tajming. Ukoliko Stoltenberg napusti svoju funkciju u septembru, to će biti godinu dana pre isteka njenog mandata na čelu Evropske komisije. Postoji mogućnost i da će ona tražiti još jedan mandat na čelu tog tela.
"Ne mislim da će ona igde ići pre kraja svog mandata", rekao je jedan zvaničnik komisije.
Postoje spekulacije i da će Stoltenberga zamoliti da produži mandat na još neko vreme, dok se ne pojavi neki adekvatan kandidat, poput Fon der Lajenove, naglašava "Politiko".
"Ukoliko Stoltenberg ostane do sledećeg leta, kandidatura Fon der Lajenove bi postala logična", rekao je jedan drugi evropski diplomata.
Stoltenberg je, ipak, u nedavnom intervjuu delovao kao da želi da se vrati kući. On se na toj funkciji nalazi punih osam godina i drugi je po dužini mandata u istoriji NATO-a.
"Moj plan je da se vratim u Norvešku", rekao je on. "Ovde sam već dugo."
I sama Alijansa je podeljena po tom pitanju. Pojedine države članice, pogotovo one koje nisu u EU, žele da ta odluka bude doneta što pre, kako se ne bi poklopila sa evropskim izborima naredne godine. One se plaše da bi NATO mogao da postane "utešna nagrada" za one koji ne dobiju željene funkcije u evropskim institucijama.
Još jedan izazov za Fon der Lajenovu predstavlja neslavna istorija nemačke potrošnje na vojsku, ali i njen učinak na čelu nemačkog ministarstva odbrane.
Pre deset godina, države članice NATO-a obavezale su se da ispuniti obavezu trošenja dva odsto svog BDP-a na odabranu. Nemačka, koja je najveća evropska ekonomija, u tome nikada nije uspela.
Pored toga, mnogi posmatrači su optužili Fon der Lajenovu za loše stanje u nemačkoj vojsci.
Iz perspektive nemačke vlade, možda je i veći prioritet da Fon der Lajenova ostane na čelu Evropske komisije pre nego da pređe u NATO, čak i ako ne dolazi iz redova aktuelne parlamentarne većine.
Ko su ostali kandidati?
Pored Fon der Lajenove, u briselskim krugovima pominju se imena još nekoliko potencijalnih kandidata.
Holandski premijer Mark Rute je demantovao spekulacije da će biti kandidat za genseka NATO-a, a u januaru je novinarima rekao da "planira da u potpunosti napusti politiku".
Insajderi, ipak, tvrde da se Rute ne može otpisati u potpunosti, piše "Politiko". Reč je o političaru koji Holandiju predvodi još od 2010. godine, i koji ima mnogo iskustva sa drugim zapadnim liderima.
Holandija važi za jednu od jačih evropskih zemalja kada je odbrana u pitanju, ali i za jednu od odmerenijih po pitanju Rusije, makar u poređenju sa istočnim članicama Alijanse.
Ostali potencijalni kandidati su premijerka Estonije Kaja Kalas, španski premijer Pedro Sančes, britanski ministar odbrane Ben Volas, kanadska potpredsednica vlade Kristija Frilend, rumunski predsednik Klaus Joanis i slovačka predsednica Zuzana Čaputova.
Ipak, i pored spekulacija, zvaničnici se slažu da većina tih lidera u ovom trenutku ipak nisu realni kandidati.
Kalasova, na primer, važi za previše ratobornu, dok Kanada i države sa juga Evrope imaju lošu reputaciju kada je u pitanju potrošnja na odbranu. Problem je i što bi neke države EU odbile da podrže kandidata izvan tog bloka, što otežava posao Benu Volasu.
Zbog toga, najrealnije je da novi generalni sekretar NATO-a bude neko iz zapadne ili severne Evrope. Ipak, ko bi to konkretno mogao bude i dalje nije poznato.
Konačni rok do kada odluka mora da bude doneta postoji - to je godišnji samit NATO-a u julu.
"Ili će novi sekretar biti izabran", rekao je neimenovani evropski diplomata, "ili će Stoltenbergov mandat biti produžen".
