Zašto SAD pokušavaju da okrive Rusiju za sukob u Sudanu?

Američki Si-En-En nedavno je objavio tekst u kojem se navodi da "postoje dokazi da se Vagnerovci bore protiv sudanske vojske". Oni tvrde da satelitski snimci pokazuju povećanu rusku vojnu transportnu aktivnost između Libije i Sirije uoči sudanskog rata "duboke države". Prema Si-En-Enu, ovo potvrđuje glasine da general Haftar u ime Vagnera snabdeva vođu Snaga za brzu podršku (RSF) generala Mohameda Hamdana Dagala (Hamedti) raketama zemlja-vazduh.

U isto vreme "Volstrit džornal" objavio je svoj ekskluzivni članak u kojem se navodi da se "libijska milicija i egipatska vojska bore na suprotnim stranama u sukobu u Sudanu", tako da se ove dve priče dopunjuju, piše novinar i analitičar Andrej Koribko u svojoj dekonstrukciji američkih lažnih vesti.

I Hamedti i Vagner su, međutim, demantovali ove tvrdnje. Ambasador Sudana u Rusiji je takođe potvrdio da je "Rusija prijateljska zemlja" i da su u stalnom kontaktu od početka sukoba.

Potvrda bliskih veza Sudana sa Rusijom je posebno važna jer diplomata predstavlja vladu koja je međunarodno priznata i predvođena glavnim generalom Abdelom Fatahom Al-Burhanom, koji komanduje Sudanskim oružanim snagama (SAF) i jedna je od dve ličnosti koje se bore za moć, navodi Koribko.

Trenutno, Kartum ne veruje narativu zapadnih mejnstrim medija koje predvode SAD u nastajanju da pokažu kako Rusija naoružava RSF preko Haftar-Vagnera, ali bi se to uskoro moglo promeniti, upozorio je on.

Još jedan proksi rat

Ako do mirovnih pregovora uskoro ne dođe - a malo je verovatno jer su obe strane jasno stavile do znanja da nameravaju da potpuno unište drugu - onda je za očekivati da će se ovaj sukob nastaviti u bliskoj budućnosti.

Ukoliko SAF ne uspe da pobedi RSF, onda bi Burhan mogao da se kocka da je u njegovom najboljem interesu da ponovi optužbe na račun Rusije, u pokušaju da dobije direktnu zapadnu vojnu podršku.

Ni taj scenario nije toliko nategnut s obzirom na to da su Asošiejted pres i "Politiko" nedavno citirali neimenovane zvaničnike koji su izvestili da SAD okupljaju dodatne trupe u obližnjem Džibutiju kako bi se pripremile za moguću evakuaciju Amerikanaca iz Sudana.

Ovaj izgovor bi se lako mogao iskoristiti za naoružavanje Sudanskih oružanih snaga i/ili napad na Snage za brzu podršku (RSF), posebno jer Pentagon optužuje RSF da su pucali na blindirano američko diplomatsko vozilo.

U slučaju da Burhan ponovi antiruski narativ u nastajanju i obeća da će uništiti sporazum o sudanskoj pomorskoj bazi sa Moskvom nakon poraza RSF-a, tada Bajdenova administracija može da "opravda" svoju vojnu intervenciju na osnovu "odbrane sudanske demokratije od Kremlja", navodi ruski analitičar.

Javnosti bi tada bilo rečeno da je najnoviji sukob izazvan podrškom Rusije "pobunjeničkoj" RSF, koju bi zapadni mediji pripisali "odbrani" Vagnerovih rudarskih operacija tamo.

Američko mešanje u rusko-egipatske odnose

Ovo bi, piše Koribko, prethodilo kampanji informacionog rata bez presedana, ali unapred planiranoj, koja bi Rusiju predstavljala kao "destabilizujuću" silu u Africi, i koja bi imala za cilj da se suprotstavi njenim do sada veoma uspešnim naporima da se predstavi kao snaga stabilnosti koja podržava legitimne vlade.

Svrha ove gorepomenute operacije bi bila da naruši novootkrivenu privlačnost Rusije za "demokratsku bezbednost" širom kontinenta u cilju preokretanja pada zapadnog uticaja tamo.

Štaviše, Burhanovo potencijalno oportunističko oslanjanje na ranije opisani antiruski narativ u nastajanju moglo bi imati ozbiljne implikacije na veze Moskve sa Kairom zbog percepcije da podržavaju suprotne strane u sudanskom ratu.

Rusko-egipatski odnosi su zategnuti nakon što su iz Pentagona pricurile informacije da je Kairo odustao od svog navodno tajnog plana za isporuku raketa Moskvi pod pritiskom Vašingtona i pristao da umesto toga naoruža Kijev.

Uzimajući u obzir ovaj kontekst, scenario Burhana kojeg podržava Egipat, a koji okrivljuje Rusiju za izazivanje najnovijeg sukoba mogao bi da dovede do brzog pogoršanja rusko-egipatskih veza, posebno ako Kairo odluči da indirektno uzvrati Moskvi tako što će joj ograničiti prava na ulaganja u Port Said.

Dve zemlje su prošlog meseca potpisale dodatni sporazum o ovoj industrijskoj zoni, koji je prvi put odobren 2018. godine i koji bi trebalo da pomogne Rusiji da proširi svoj ekonomski angažman na širi region.

Kažnjavanje Emirata zbog bliskih odnosa sa Rusijom

Taj cilj bi mogao da bude ugrožen ako Egipat odluči da kazni Rusiju ovim sredstvima kao odgovor na oportunističko ponašanje Burhana u pokušaju da dobije direktnu zapadnu vojnu podršku protiv RSF.

Štaviše, veze UAE sa Egiptom i SAD bi takođe mogle postati mnogo komplikovanije u tom slučaju, pošto je Abu Dabi optužen da podržava Haftara koji je navodno saveznik RSF, da je naklonjen toj naoružanoj sudanskoj grupi i da je tajno saveznik sa Rusijom.

Poslednja optužba privukla je pažnju javnosti posle curenja iz Pentagona. UAE su saopštile da podaci koji su se pojavili u javnosti nisu tačni, ali se curenje poklopilo sa slabljenjem njihovih veza sa Vašingtonom delom i zbog sve snažnijih veza UAE i Rusije.

U igri je više faktora od samo rusko-emiratskih odnosa, ali poenta je da bi problemi UAE sa SAD mogli biti pojačani ako Burhan optuži Rusiju za naoružavanje RSF-a preko Haftar-Vagnera, piše Koribko.

Treba navedi da je skriveni interes Amerike u njenoj početnoj propagandnoj kampanji protiv Rusije u Sudanu da zakomplikuje logističke veze svog geopolitičkog protivnika sa Centralnoafričkom Republikom (CAR), koja svoje dalje postojanje kao država duguje vojnoj podršci Moskve.

Kremlj se u velikoj meri oslanja na tranzit preko Sudana kako bi tamo snabdeo svoje snage i svoje saveznike, ali to bi moglo da bude prekinuto ako Burhan skoči na antiruski vagon i ukine privilegije Moskvi, dodao je analitičar.

Čadska veza

Na kraju, još jedan strateški faktor koji stoji iza ove najnovije ofanzive informacionog rata protiv Rusije je to što bi ona mogla da uništi iznenađujuće čvrste odnose te zemlje sa regionalnim vojnim teškašem Čadom.

Zemlja je nedavno proterala nemačkog ambasadora zbog mešanja u unutrašnje stvari države za razliku od ruskog diplomate koji nije proteran uprkos tome što su SAD krajem februara tvrdile da Moskva koristi Vagner u CAR-u i Libiji da naoruža pobunjenike.

Ako se Čad uplete u sudanski sukob na Burhanovoj strani, onda bi mogao biti podložan sugestijama Zapada da bi uskakanje u antiruski voz moglo da dovede do toga da obustave kampanju za promenu režima.

Ako se to dogodi, onda bi ovaj regionalni vojni teškaš takođe mogao da podrži bilo koju potencijalno predstojeću pobunjeničku/terorističku ofanzivu koju bi njegov istorijski francuski partner mogao uskoro da planira protiv Rusije u CAR, smatra analitičar.

Američki ciljevi:

• Namamiti Burhana da veruje američkim tvrdnjama u zamenu za američku vojnu podršku; Zahtevati da on takođe ukine prava na pomorsku bazu Rusiji i da joj prekine pristup preletanju CAR;
• Razmotriti direktnu podršku sudanskim snagama pod izgovorom da započinju "operaciju evakuacije" u Sudanu;
• Diskreditovati Rusiju i UAE tako će biti predstavljeni kao "destabilizujuće sile";
• Izazvati krizu u odnosima Rusije sa čadskim i egipatskim susedima Sudana;
• Iskoristiti gornji scenario da bi se sastavila regionalna koalicija za odbijanje Rusije u Africi;
• Ohrabriti Čad da podrži pobunjeničku/terorističku ofanzivu koju podržava Francuska u CAR-u koji je saveznik Rusije;
• Smisliti proksi rat u Maliju koji je saveznik Rusije kako bi se slomio uticaj Kremlja u Sahelu;
• Usavršiti ovaj novi metod hibridnog rata pre nego se primeni širom kontinenta;

I tako se Afrika pretvara u glavno ratno bojno polje Novog hladnog rata.

SAD stoga imaju mnogo razloga da pokrenu ovu kampanju lažnih vesti, iako je nejasno da li će na kraju postići bilo koji od svojih predviđenih ciljeva ili ne, zaključio je Andrej Koribko.