Svet
"Gardijan": Direktni preci kralja Čarlsa posedovali robove na plantažama
Edvard Porteus u nasledstvo svojoj porodici ostavio robove
Direktni preci britanskog kralja Čarlsa III i kraljevske porodice kupovali su i eksploatisali robove na plantažama duvana u Virdžiniji, pokazuju otkrića do kojih je došla spisateljica Dezire Baptist.
"Gardijan" piše da dokument pronađen u arhivama otkriva da je direktni predak kralja bio umešan u kupovinu najmanje 200 robova od Kraljevske afričke kompanije (RAC) 1686. godine.
Baptist je istraživala vezu između Anglikanske crkve i porobljivača u Virdžiniji i u arhivama RAC-a i otkrila direktnu liniju porodice Vindzor do trgovine porobljenim Afrikancima.
U dokumentu se kapetanu broda nalaže da isporuči porobljene Afrikance Edvardu Porteusu, vlasniku plantaže duvana u Virdžiniji, i još dvojici muškaraca.
Porteusov sin Robert nasledio je očevo imanje pre nego što je preselio porodicu u Englesku, 1720. godine. Kasnije se direktni potomak, Frensis Smit, udala za aristokratu Kloda Bouza-Lajona, a njihova unuka bila je Elizabet Bouz-Lajon, to jest, kraljica Elizabeta koje je preminula prošle godine.
Kraljevska afrička kompanija trgovala je sa gotovo 180.000 afričkih robova i dobijala kraljevske povelje od više engleskih kraljeva. U dokumentima visoki zvaničnici kompanije koja je trgovala robljem sebe nazivaju "voljenim prijateljima kralja" i nalažu kapetanu broda da robove isporuči Edvardu Porteusu.
Testament Edvarda Porteusa, još jedan dokument koji je Baptist našla, odnosio se na "crnce", koje je "ostavio" svom sinu Robertu. Edvard Porteus je takođe ostavio svojoj ženi Margaret, "njegovu crnkinju Cumbo".
Virdžinija ima poseban značaj u istoriji američkog ropstva, zbog zloglasnog iskrcavanja porobljenih ljudi iz Afrike u Džejmstaunu 1619. godine. Zakoni koji su ustanovljeni u cilju održavanja ropstva i gušenja ustanaka uključivali su bičevanje i odsecanje delova tela za bilo kakvu neposlušnost robova, kao što su laganje ili pokušaj bekstva.
Ustanak porobljenih ljudi 1663. u okrugu Glostern nemilosrdno je ugušen, a prema izveštaju fondacije kolonije Vilijamsburg "nekoliko krvavih glava visilo je sa vrhova lokalnih dimnjaka kao jezivo upozorenje drugima".
"Gardijan" je ranije ovog meseca objavio dokument koji povezuje trgovca robljem Edvarda Kolstona sa britanskom monarhijom, nakon čega je kralj Čarls III prvi put podržao istraživanje veze između britanske monarhije i transatlantske trgovine robljem. Portparol Bakingemske palate rekao je tada da je Čarls "veoma ozbiljno" shvatio pitanje ropstva, koje je opisao kao "užasan zločin".
Portparol palate je u odgovoru na pitanje o najnovijim otkrićima rekao da nisu u mogućnosti da komentarišu tu temu sve do posle krunisanja koje će biti održano 6. maja.
U drami koju je Baptist napisala na osnovu istraživanja, glavni lik poziva Čarlsa da se izvini zbog institucionalne i porodične umešanosti monarhije u transatlantsko ropstvo.
"Dokument Kraljevske afričke kompanije pokazuje da direktni predak sadašnjeg kralja trguje novopridošlim Afrikancima i profitira od konfiskovanih života porobljenih ljudi, kao što je 'Crnkinja Kumbo', koja se pominje u Edvardovom testamentu", rekla je Baptist i dodala da to znači da su kraljevske veze sa ropstvom više nego samo institucionalne, one su u njihovom porodičnom nasleđu.
