"Špigl": Kako su nemačke kompanije imale koristi od ropstva i kolonijalizma

Nekoliko bogatih ljudi okupilo se 26. februara 1870.  u poslovnim prostorijama Teodora Vilea u Hamburgu da sprovedu svoju najnoviju poslovnu ideju: osnivanje finansijske kuće. Tako je nastala današnja "Komercbanka".

Teodor Vile bio je jedan od najvećih trgovaca kafom na svetskom tržištu. Zaradio je milione zahvaljujući razvijenom poslovnom duhu, marljivosti - i nemilosrdnosti sa kojom je eksploatisao porobljene žene, muškarce i decu.

I drugi iz kruga osnivača banke 1870. godine takođe su zaradili mnogo novca kroz poslovne prakse koje ni tada nisu bile u redu i koje su sa današnje tačke gledišta veoma neprimerene. To je, piše "Špigl", mračno nasleđe "Komercbanke".

Međutim, svako ko želi da sazna više o istoriji njenog nastanka na sajtu ili u aktuelnim publikacijama neće saznati ništa o tome. Istorija kompanije ne kaže ni reč da koreni poslovanja sežu duboko u kolonijalizam 19. veka. Banka se  zadovoljava samo imenovanjem osnivača – bez ikakvog daljeg objašnjenja.

"Komercbank" nije jedina, navodi list. Mnoge nemačke kompanije imaju dugu istoriju na koju obično, s ponosom, ukazuju. Ali kada kompanije korene vuku iz kolonijalnog doba i samim tim imaju veze sa ropstvom, eksploatacijom i nemoralnim poslovnim praksama - ljubav prema tradiciji obično je gotova.

Tako na primer, lanac supermarketa "Edeka grupa" krije svoju kolonijalnu prošlost, kao i brodska kompanija "Hapag-Lojd" i privatna banka "Doner i Rušel".

Za razliku od Nemaca, navodi list, Britanci i Holanđani odlučili su da se "suoče" sa mračnim duhovima prošlosti i izvine se zbog kolonijalnih praksi.

Pred Nemcima je još dug put, navodi "Špigl". Iako se poslednjih godina više pažnje posvećuje njihovoj kolonijalnoj prošlosti, mnogi smatraju da ta stvar na kraju i nije toliko važna, da kolonijalna odgovornost nije toliko velika. Uostalom, nemačko kolonijalno carstvo je osnovano kasno, 1884. godine, i ponovo izgubljeno tokom Prvog svetskog rata.

Međutim, globalno carstvo Nemaca nije bilo tako beznačajno kao što se danas često pretpostavlja. Početkom 20. veka, šef kolonijalne kancelarije Rajha je ponosno objavio: "Nemačka ima treće po veličini kolonijalno carstvo na svetu."

Štaviše, da bi imali koristi od kolonijalizma, kompanijama nisu potrebne nemačke kolonije. Vekovima su nemački preduzetnici trgovali sa gazdama kolonija drugih evropskih zemalja.

Rukovodioci plantaža na Karibima i u Južnoj Americi priželjkivali su platno iz Šlezije i Vestfalije kako bi krojili odeću za svoje porobljene radnike. Šećer ili kafa koju su proizvodili robovi stizali su u nemačka domaćinstva preko luka u Hamburgu i Bremenu.

Čak i nakon što su zvanično postale nezavisne države, u nekim bivšim kolonijama nastavila se nehumana plantažna ekonomija. Južna Amerika je samo najpoznatiji primer. Tako je bilo i u Brazilu, koji se 1822. otcepio od Portugala. Ropstvo je tamo ukinuto tek 1888. godine, podseća nemački list.