Svet
Duda: Zapadnom Balkanu i Ukrajini mesto u EU
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je ocenio da "danas ne bi bilo slobodne, nezavisne Ukrajine bez Sjedinjenih Američkih Država" i dodao da zbog toga "sve snage u Evropi koje su na putu da iznevere transatlantsku ideju ne rade u korist stabilnosti"
Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je danas povodom 19. godišnjice ulaska Poljske u Evropsku uniju da je za tu državu jedan od četiri prioriteta da izdejstvuje proširenje Unije na Zapadni Balkan i Ukrajinu.
"Zagovornici smo politike otvorenih vrata. Zato gledam zemlje Zapadnog Balkana. Želim da naglasim, to su zemlje, to su narodi, to su društva koja godinama čekaju na to da postanu deo evropske zajednice. Treba to konačno ostvariti", kazao je poljski predsednik u Varšavi u posebnom obraćanju medijima povodom godišnjice.
Duda je u zajedničkom obraćanju sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim rekao da upravo Poljska dobro zna kako je to čekati godinama da se uđe u "slobodni zapadni svet".
"Zato smatram da ne drugi, već mi, Poljska, moramo oštro i glasno da govorimo: treba ih primiti u Evropsku uniju, treba primiti zemlje Zapadnog Balkana. A danas istorijski zahtev, apsolutni zahtev trenutka jeste i prijem Ukrajine u EU i Moldavije", kazao je Duda.
Poljski predsednik je to da zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina i Moldavija dobiju punopravno članstvo, naveo kao drugi od četiri glavna prioriteta polugodišnjeg predsedavanja Poljske EU od početka 2025. godine, prenosi "Politika".
Prvi je po rečima Dude jačanje veza EU i Sjedinjenih Američkih Država, a to je u svom obraćanju naglasio i premijer Mateuš Moravjecki.
Moravjecki: Bez SAD ne bi bilo slobodne, nezavisne Ukrajine
Moravjecki je ocenio da je neophodno "jako evroatlantsko zajedništvo" zbog navodne opasnosti koju odluka Moskve da pokrene Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini predstavlja po druge zemlje.
Prema rečima Morvajeckog, "danas ne bi bilo slobodne, nezavisne Ukrajine bez SAD", dodavši da zbog toga "sve snage u Evropi koje su na putu da iznevere transatlantsku ideju ne rade u korist stabilnosti."
Uprkos izjavama Moravjeckog, tobožnje imperijalističke tendencije Moskve odbacili su, pored samih ruskih zvaničnika, i neki razumni zapadni stručnjaci, poput bivšeg savetnika Ronalda Regana i saradnika na Kejto institutu Daga Bendoua, koji je napomenuo da SVO nije bila ničim izazvana.
Bendou je istakao da se Moskva za vreme predsednika Vladimira Putina ni na koji način nije pokazala kao pretnja po evropsku sigurnost, a kamoli američku, kako je već danas popularno predstavljati Kremlj na Zapadu.
A što se navodne nezavisnosti Ukrajine tiče, na nedostatak iste u okrilju Zapada ukazuju reči premijera Ukrajine u vreme vladavine svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, Nikolaja Azarova, koji je upozorio da bi javni dug te zemlje mogao porasti na 173 milijarde dolara samo do kraja ove godine.
"Ukupan iznos javnog duga do kraja godine mogao bi da dostigne rekordnih 6,4 biliona grivni, odnosno 173 milijarde dolara. Iako deo zapadne pomoći dolazi u obliku grantova, većina novca iz SAD, EU, drugih zemalja i organizacija su upravo krediti. Oni će morati da se plate pre ili kasnije", poručio je Azarov.
Ministarstvo finansija Ukrajine saopštilo da je početkom marta javni dug iznosio oko 116 milijardi dolara.
