Svet
"Fajnenšel tajms": Nova opasna faza ekonomskog rata, Rusija uzvraća udarac
Evropske kompanije bi mogle da ostanu bez naknade za imovinu nakon što je Rusija odlučila da odgovori na zapadne sankcije
Ekonomski sukob Rusije i Zapada započet posle početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini ulazi u novu, opasnu fazu, piše "Fajnenšel tajms".
Do sada, kako se navodi, Moskva je svoje uzvratne mere fokusirala uglavnom na pritisak na evropsko tržište energenata. Ali posle nekoliko odluka sudova u Evropi da zaplene rusku imovinu u inostranstvu, i Kremlj je podigao ulog i stvorio pravni okvir za privremenu nacionalizaciju strane imovine u zemlji.
Na kocki su projekti koji su koštali milijarde dolara i za koje su bile potrebne godine teškog rada, kako se opisuje u tekstu, a ruska vlada verovatno će imati personalizovan pristup svakom stranom vlasniku imovine, "pokušavajući da stvori nove podele na Zapadu, dok profitiraju interesne grupe u Rusiji".
Prve žrtve nove politike, dve evropske energetske kompanije finski "Fortum" i nemački "Juniper" koji imaju imovinu u Rusiji, nedavno su ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina dobile privremenu upravu, piše FT. Ovakav potez Kremlja najverovatnije je izazvala odluka federalnog administrativnog suda u Lajpcigu koji je odbacio tužbu ruskog državnog naftnog giganta "Rosnjefta" protiv nemačke vlade i njene odluke donete u septembru da imovinu kompanije u Nemačkoj stavi pod nadzor državnog regulatora.
Pre te odluke, "Rosnjeft" je bio treća najveća kompanija za preradu nafte u Nemačkoj. Rafinerija "Rosnjefta" u Švedu, iako važna za ekonomiju šire oblasti Berlina, ali sa većinskim vlasnikom pod sankcijama, nije mogla normalno da funkcioniše: Transakcije koje uključuju sankcionisane entitete su nezakonite i postojao je rizik od povlačenja kapitala.
U Moskvi se na takve odluke evropskih vlada gleda kao na najobičniju pljačku, tako da je rukovodstvo u Kremlju moralo da reaguje. Rusija je prošlog meseca uvela pravila za "napuštanje" koja se odnose na zapadne firme koje žele da povuku svoj kapital iz te zemlje: Oni svoje deonice moraju da prodaju sa popustom od 50 odsto, a u obavezi su i da uplate donaciju za rusku vojsku u iznosu od pet do deset odsto njihove vrednosti.
Dekret ruskog predsednika Vladimira Putina omogućio je Saveznoj agenciji za upravljanje imovinom da preuzme kontrolu nad zapadnim preduzećima koja su bila primorana da obustave svoje poslovanje u Rusiji. Zadatak te agencije je da proceni njihovu vrednost i da ih proda ruskim kupcima.
Malo je verovatno da će Kremlj upotrebiti isti princip na svim stranim preduzećima, navodi "Fajnenšel tajms". Umesto toga, oni će postizati odvojene sporazume sa investitorima u zavisnosti od toga kakav je njihov odnos sa Rusijom.
Zapadne kompanije bi tako mogle da se nađu u neizvesnoj situaciji. U zapadnim zemljama one se nalaze pod pritiskom javnosti da napuste rusko tržište, ali ih sankcije sprečavaju da prodaju svoje udele u ruskim preduzećima.
Istovremeno, kompanije koje odluče da se povinuju novim ruskom propisima mogle bi biti označene kao "pomagači Putinovog rata". Samim tim, mnoge od ovih kompanija bi mogle u potpunosti da izgube svoje investicije u Rusiji.
Ni EU ni Rusija do sada nisu razvile sveobuhvatne mehanizme za rešavanje problema zamrznute imovine. Potpuni raspad veza dve strane definitivno će produbiti konflikt, pogotovo kako Rusija bude nastojala da kazni Evropu zbog uvođenja sankcija.
