Svet
NATO na mukama: Ko će biti Stoltenbergov naslednik?
Približava se datum odlaska sadašnjeg generalnog sekretara, a u Alijansi i dalje nema konsenzusa o tome ko će biti novi šef; Pojavljuju se brojna imena potencijalnih kandidata, ali se rasprave o njima odvijaju uglavnom iza kulisa
Zahuktava se trka za poziciju sledećeg šefa NATO-a, a Rojters navodi da je to trka "na slepo" u kojoj nema ni naznake budućeg pobednika, iako se, kao potencijalni kandidati pominju brojna imena.
Jens Stoltenberg, Norvežanin koji je generalni sekretar transatlantske vojne alijanse, trebalo bi da se krajem septembra povuče nakon devet godina na toj funkciji, a mnoge članice saveza žele da se pitanje njegovog naslednika reši upravo na samitu NATO-a u Litvaniji sredinom jula, ako ne i ranije.
Što znači da nema mnogo vremena za postizanje konsenzusa oko novog lidera, pa bi, kako Rojters sugeriše, moglo da se dogodi i da članice od Stoltenberga zatraže da mu se mandat produži po četvrti put.
"Ko god da preuzme uzde, učiniće to u kritičnom trenutku, suočavajući se sa dvostrukim izazovima održavanja jedinstva u podršci Ukrajini, istovremeno čuvajući se od bilo kakve eskalacije koja bi uvukla NATO direktno u rat sa Rusijom", komentariše ova agencija.
Volas i Frederiksen
Britanski ministar odbrane Ben Volas prošle nedelje je otkrio da bi voleo da baš on preuzme taj posao, ali budući da pojedine vlade traže da na mesto generalnog sekretara NATO-a, dođe i prva žena, kao ozbiljan kandidat pojavljuje se danska premijerka Mete Frederiksen.
Bez obzira na izuzetnu javnu istaknutost te funkcije, vlada tajnovitost oko izbora osobe koja će je zauzeti- uglavnom se sve svodi na konsultacije lidera i diplomata koje će se nastaviti sve do postizanja konačne saglasnosti.
Džejmi Šej, bivši visoki zvaničnik NATO-a koji je služio u Alijansi 38 godina, tvrdi da lideri zemalja u okviru NATO-a traže kvalifikovanog političara, dobrog komunikatora i diplomatu.
"Važan deo posla je održavanje porodice na okupu i stalno držanje svih na brodu, kao kontaktiranje sa svim saveznicima kako biste bili sigurni da se bavite njihovim problemima", ističe Šej.
Mnoge diplomate zato upravo Volasa vide kao jakog kandidata, dok neki, posebno Francuska, žele da generalni sekretar bude izabran iz zemlje Evropske unije, nadajući se bližoj saradnji NATO-a i EU.
"Frederiksen ispunjava sve gorenavedene kriterijume. Iako kaže da nije kandidat, prestala je da ponavlja da nije zainteresovana za posao. NATO diplomate kažu da se o njoj ozbiljno razmišlja iza kulisa", ističe Rojters, dodajući da dok to mesto tradicionalno ide Evropljaninu, svakom ozbiljnom kandidatu je potreban blagoslov Vašingtona, koji je dominantna sila NATO-a.
Bajdenova administracija, prema ovoj agenciji još nema favorita, ali na drugoj strani okeana vodi se živa debata o budućnosti funkcije lidera nominalnog Saveza.
Portparol Stejt departmenta kaže, međutim, da je "prerano da se spekuliše o tome koga će Sjedinjene Države podržati".
Socijaldemokrata Frederiksen (45) postala je najmlađa premijerka Danske u 2019, a te funkcije morala bi da se odrekne ako dobije angažman u NATO-u.
To bi, kako politički komentatori tvrde njenu inače krhku vladu doveo na ivicu kolapsa.
Ako bi Frederiksen dobila posao, bila bi treći po redu šef NATO-a iz neke nordijske zemlje.
Manje verovatni kandidati
Kao druge opcije pojavljuju se estonska premijerka Kaja Kalas, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iz Nemačke i zamenica premijera Kanade Kristija Friland.
Diplomate, međutim, kažu da mnoge članice NATO-a stav Kalas prema Rusiji smatraju previše "jastebovskim", dok je Fon der Lajenova, prema mišljenju Berlina. potrebnija u Evropskoj Komisiji. Za Friland je minus to što je neevropljanka, koja je pritom iz države koja nema naročito velikodušna davanja za vojsku.
No, nisu to jedine opcije, jer često se pominju i druga imena. Na primer, veteran holandske vlade Mark Rute, koji tvrdi da i ne želi funkciju, kao i španski premijer Pedro Sančez, koji, po svemu sudeći ima preča posla, jer ga tokom ove godine, kod kuće čekaju opšti izbori.
Neke diplomate koje su pričale za Rojters, takođe sumnjaju da bi mnogi kandidati o kojima se raspravljalo bili neprihvatljivi za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Njega očekuju izbori, ali mu se predviđa i pobeda, a on do sad nije pokazao da imalo strahuje da blokira konsenzus NATO-a (kao na primer po pitanju prijema Švedske u Alijansu).
