"Fajnenšel tajms": Da li će Volstrit direktno uskočiti u predsedničke izbore 2024?
Kada je Džejmi Dajmon, šef "Džej Pi Morgana", ove nedelje odleteo u Šangaj, možda je očekivao da će privući pažnju svojim stavovima o kinesko-američkim odnosima. Ali, to je bilo pre nego što se u centru pažnje našao američki milijarder Bil Akman. U sredu, Akman je izdao strastveni apel da Dajmon kao kandidat demokrata u predstojećoj predsedničkoj trci 2024. godine baci rukavicu u lice aktuelnom predsedniku Džozefu Bajdenu, piše "Fajnenšal tajms".
"Naša zemlja je u riziku od 32 biliona dolara duga, ogromnim deficitima na vidiku i ide u recesiju u vreme velike političke neizvesnosti", napisao je Akman na Tviteru, žaleći se da je Bajden izuzetno slab i da 70 odsto demokrata ne želi da se on kandiduje.
"Džejmiju je, da bi se kandidovao, potrebna samo podrška ljudi koje poštuje iz šireg biračkog tela", nastavio je Akman, hvaleći ga kao "centristu" koji je pobedio i Bajdena i Donalda Trampa. Bivšeg predsednika, kao republikanskog predsedničkog kandidata, trenutno favorizuje 56 odsto republikanskih birača, prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja.
Da li Dajmona kao potencijalnog predsednika treba shvatiti ozbiljno? Čini se da to neće biti baš lako.
Međutim, primer Majka Blumberga, bivšeg gradonačelnika Njujorka koji je potrošio oko milijardu dolara 2020. da bi izgubio predsedničku kandidaturu, utiče na Dajmona da bude oprezan prema ulasku u političku arenu. On zna da bi mogao da se suoči sa napadima progresivnog demokratskog krila, koji mrze njegov stav o fosilnim gorivima, kao i njegov pedigre sa Volstrita. Zatim, tu su i pravne bitke oko finansijskih veza "Džej Pi Morgana" sa osramoćenim finansijerom i pedofilom Džefrijem Epstajnom. Taj tajming je loš.
Dajmonovi prijatelji kažu da je već neko vreme razmišljao o ideji da se kandiduje, a u Šangaju je izjavio da će "možda jednog dana služiti svojoj zemlji u ovom ili onom svojstvu". Štaviše, on još nije odbacio taj predlog u javnosti.
Ali, čak i ako Akmanov probni (Tviter) balon brzo pukne, investitori bi to trebalo da osete iz najmanje dva razloga. Pre svega, to pokazuje koliko se američka poslovna elita oseća frustrirano zbog mogućnosti još jednog neslaganja Bajdena i Trampa (nešto što važi i za šire biračko telo). Ono što zaista uznemirava velike potencijalne donatore za obe stranke, kako piše FT, jeste to što anketa takođe sugeriše da bi trka između Bajdena i Trampa bila tesna.
Ovo je alarmantno za američku demokratiju, s obzirom na Trampovo višestruko poricanje rezultata izbora 2020. Ali, ono što zaista uznemirava Volstrit je da bi povratak bivšeg predsednika mogao da izazove novi ekonomski preokret, u vidu hirovite politike, geopolitičke izolacije i rasta nivoa duga. SAD to sebi ne mogu da priušte, s obzirom na to da su geopolitičke tenzije danas daleko gore nego 2016. godine - zajedno sa fiskalnom situacijom u zemlji.
Drugi razlog zašto je Akmanov tvit razotkrivajući, barem u simboličkom smislu, je taj što pokazuje da američka elita još sanja da bi ih "centristi" mogli spasiti. A Dajmon ovde nije kamen temeljac. Kada je Institut Milken prošlog meseca održao svoju godišnju konferenciju u Kaliforniji, jedna od tema razgovora na privatnim večerama finansijera bila je da li bi Džo Mančin, demokratski senator iz Zapadne Virdžinije, mogao da se kandiduje kao nezavisni predsednički kandidat. Sam Mančin deluje nesigurno.
"Iako razumem da su Amerikanci frustrirani disfunkcijom DC-a, trenutno sam fokusiran na to da radim svoj posao za Zapadnu Virdžiniju", kaže Mančin.
U svakom slučaju, istorija pokazuje da su predsednički kandidati trećih strana u SAD uvek imali veoma loše rezultate, pošto je dvopartijski duopol duboko ukorenjen. U analizama iz 2017. koje je objavila poslovna škola Harvard, Ketrin Gel i Majkl Porter, koristile su antimonopolsku analizu da pokažu zašto američka "politička industrija" neguje takav štetni ekstremizam — iako mnogi glasači imaju centrističke instinkte.
"Neuspeh politike je opstao, jer su normalne provere i ravnoteže zdrave konkurencije neutralisane", pišu Gel i Porter, napominjući da je "neuspelo takmičenje u politici ovekovečeno najviše od veoma visokih barijera do ulaska, od kojih su mnogi veštački i namerno konstruisani da odvrate novu konkurenciju i zamene". Drugim rečima, nezavisni kandidati se bore.
Ali, čak i ako zbog toga nagađanje oko Dajmona — ili Mančina — zvuči nategnuto, No Labels ne treba zanemariti, pogotovo zato što mnogi donatori sa Volstrita, uključujući Akmana, kažu da to podržavaju kao "opciju" ili "sigurnu" strategiju. Ako ništa drugo, to pokazuje da nisu samo mejnstrim birači izgubili poverenje u politički sistem: mnogi ultra-bogati se takođe osećaju kao politički "siročići".
A to sugeriše da bi trka 2024. mogla postati manje predvidiva nego što finansijska tržišta očekuju. Sada kada su drame oko gornje granice duga (skoro) završene, investitori bi trebalo da se pripreme.