Sporazum o žitu: Igre gladi ili teroristički napad sa potpisom Britanije

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Turska, Ujedinjene nacije, zvaničnici Evropske unije… sve "zainteresovane" strane i potpisnice avgustovskog prehrambenog sporazuma pozvale su Rusku Federaciju da se vrati primeni ove inicijative, dok su razlozi zbog čega je ona iz njega istupila ostali po strani.

To je primetio stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti zakazanoj na zahtev Rusije.

"Iznenađeni smo što rukovodstvo UN ne samo da nije osudilo, već čak nije izrazilo ni zabrinutost u vezi sa terorističkim napadima koji su izvedeni pod okriljem humanitarnog koridora", rekao je Nebenzja.

Humanitarni šverc

Nebenzja je naveo da je sekretarijat UN prvo prekvalifikovao ugovor o žitu iz humanitarnog u komercijalni, a sada zatvara oči na njegovu upotrebu u vojne svrhe, preneo je Tanjug izveštaj TASS-a.

"Rusija nije obavezna da ispunjava sporazume zaključene bez nje o prolasku brodova preko Crnog mora i kontrolisaće plovila koja budu propupštena bez saglanosti Moskve",istakao je Nebenzja.

Ruski predstavnik je Savet bezbednosti UN obavestio i da je do sada za više od 70 brodova utvrđeno da su narušili pravila prehrambenog dogovora, uključujući i pokušaje šverca.

"Akcije Kijeva protiv brodova Crnomorske flote Rusije stavljaju tačku na humanitarnu dimenziju preharmbenog sporazuma", istakao je Nebenzja.

Dobrodošli nazad

Na istoj sednici visoki zvaničnik UN Martin Grifit rekao je da je rusko suspendovanje učešća u prehrambenom sporazumu zabrinjavajuće i dodao da su spremni da razgovaraju o svim spornim pitanjima u vezi sa inicijativom i njenom primenom sa svim stranama.

On je takođe dodao da nijedno vojno plovilo niti avion nisu prolazili koridorom u noći kada je Rusija prijavila napade na brodove u Sevastopolju.

Dodao je i da se Rusija ne povlači iz prehrambenog sporazuma i da je privremeno suspendovala aktivnosti na njegovoj primeni.

"Obradovaćemo se da im poželimo dobrodošlicu nazad kao punopravnom i aktivnom članu u ispunjenju zadataka inicijative", rekao je Grifit.

Teroristički napad sa britanskim potpisom

Ministarstvo odbrane Ruske federacije saopštilo je da je 29. oktobra izveden teroristički napad dronovima na luku Sevastopolj, središte ruske crnomorske flote, da su napadnuti vojni i civilni brodovi koji su uključeni u obezbeđivanje "žitnog koridora", kao i da je napad izveo kijevski režim pod rukovodstvom predstavnika Velike Britanije.

U saopštenju Ministarstva odbrane navedeno je da su se dronovi kretali bezbednosnom zonom žitnog koridora, nakon čega su promenilirutu i krenuli u pravcu ruske pomorske baze Sevastopolj.

Sumnjaju da je neki od dronova lansiran sa civilnog broda u žitnom koridoru.

Nakon ovakvog napada, Rusija je objavila da se povlači iz prehrambenog sporazuma što je izazvalo snažnu reakciju zapadnih zemalja:od suzdržane Turske, uz Ukrajinu, Rusiju i UN, jedne od potpisnica sporazuma, koja je pozvala Rusiju da ponovo razmotri svoju odluku, preko ljutite Amerike koja je optužila Rusiju da koristi hranu kao oružje, do zabrinute EU koja se brine oko gladi u svetu.

Uzgred, nije trebalo mnogo da se iz prehrambenog sporazuma, posle Rusije, "povuku" i osiguravajuće kuće. Prvog radnog dana posle objave o povlačenju ruske strane iz sporazuma iz osiguravajuće kuće "Askot", dela londonskog Lojdsa, rečeno je da prestaju da osiguravaju nove isporuke dok ne budu jasnije razumeli novonastalu situaciju. 

Opasno kretanje po koridoru

U ponedeljak je objavljeno da je 12 brodova krenulo je iz ukrajinskih luka "žitnim koridorom", prema navodima agencije Rojters noseći više od 350.000 tona žitarica, najviše u jednom danu od početka primene sporazuma.

Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je obustavljen saobraćaj duž bezbednosnog koridora u Crnom moru do rasvetljavanja situacije sa terorističkim napadom na brodove u Sevastopolju, kao i da je kretanje brodova bezbednosnim koridorom nedopustivo.

Prehrambeni sporazum teško može da postoji bez učešća Rusije, upozorio je portparol Kremlja Dmitri Peskov koji je opisao da je taj posao teško izvodljiv u situaciji kada Rusija ukazuje na nemogućnost garantovanja bezbednosti.

Humanitarne isporuke do najrazvijenih zemalja

Munjevite reakcije zapadnih zemalja i pozivi Rusiji da se vrati sporazumu, uz navodnu zabrinutost za nerazvijene zemlje i glad usvetu, osim svog bezbednosnog, imaju i finansijske razloge. 

Prema procenama zasnovanim na podacima UN i pomorskog saobraćaja, 66 odsto ukrajinskog žita i drugih dobara otišlo je u razvijene zemlje, a oko 13 odsto u zemlje sa veoma visokim stopama gladnih, konkretno četiri odsto ukrajinskog žita isplovilo je u najsiromašnije zemlje Afrike.

To je potvrdio i portparol Stejt Departmenta Ned Prajs govoreći o "trenutnim, štetnim uticajima" ruske odluke na globalnu sigurnost kada je u pitanju hrana i njene cene koje su odmah zabeležile rast.

"Ovo nije bilateralno pitanje između Rusije i Ukrajine", rekao je Prajs dodajući da je 66 odsto žita izvezenog u inicijativi otišlo u zemlje u razvoju, preneo je Rojters.

Od početka primene prehrambenog sporazuma 1. avgusta više od 400 brodova prevezlo je 9.2 miliona tona žita, kukuruza i drugih dobara prema slovu sporazuma, podaci su turskog Ministarstva odbrane.