Nove svađe u nemačkoj vladajućoj koaliciji zbog smanjenja budžeta "teškog" 31 milijardu evra

Nakon deset godina konstantnih povećanja državne potrošnje, nemačka vlada je usvojila plan kojim se predviđa "kresanje" budžeta za sledeću godinu u iznosu od 30,6 milijardi evra, čime će biti pogođene različite sfere poput zdravstva, brige o deci i javnog prevoza - što je dovelo do oštrih podela unutar vladajuće koalicije, piše "Politiko".

Povećani javni dug iz perioda korona virusa i energetska kriza znače da je smanjenje troškova neizbežno, smatra ministar finansija Kristijan Lindner, dodajući da Nemačka mora da se vrati strožoj fiskalnoj politici koja poštuje ustavna ograničenja javnog duga.

"Mi smo tek na početku finansijskog preokreta", rekao je on. "Moramo da oslobodimo državu od dugova bez zatrpavanja ljudi i preduzeća novim porezima."

Pad prihoda od naplate poreza i podaci koji pokazuju da je Nemačka upala u recesiju dodatno su ograničili Lindnerov manevarski prostor. Smanjenje izdataka pogodiće sva nemačka ministarstva osim onih za odbranu i rad i socijalnu politiku.

Planovi smanjenja potrošnje već su doveli do sukoba unutar tročlane koalicije koju čine Socijaldemokrati (SPD) kancelara Olafa Šolca, Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) ministra Lindnera.

Predlogu budžeta se usprotivio i sam kancelar. "Budžet je, naravno, zategnut zbog činjenice da smo poslednjih godina navikli na mnogo trošenja", rekao je Šolc poslanicima.

"Ali mi moramo da formulišemo budžete koji ne pokušavaju da se suoče sa krizama novcem iz kredita, već koji su usmereni ka budućnosti naše zemlje", poručio je on.

"Ograničenje na budućnost"

Sindikati su kritikovali predloge novog budžeta. Lindnerovo insistiranje na ograničenju duga, koji propisuje da on ne može preći određeni deo BDP-a, stavlja "ograničenje na budućnost", pogotovo u trenutku kada se zemlja suočava sa više izazova, rekao je predstavnik Nemačke federacije sindikata Stefan Kercel.

Smanjenja budžeta su veća od 18 do 22 milijarde evra, koliko je Zeleni ministar ekonomije Robert Habek najavio prošlog meseca. Parlament će o predlogu budžeta glasati na jesen.

Zeleni su posebno nezadovoljni "kresanjem" budžeta namenjenog za Ministarstvo za porodicu, na čijem čelu se nalazi njihova Lisa Paus, za koji oni tvrde da je odgovoran za smanjenja novčanih izdataka za porodilje.

Sukob unutar koalicije je eskalirao do te mere da su poslanici Zelenih i FDP-a na Tviteru podelili poverljiva pisma, u pokušaju da se "operu" od krivice za smanjenje budžetskih izdataka. Lindner je na toj društvenoj mreži svojoj koleginici Paus napisao da bi ona mogla da uštedi u drugim oblastima.

Iako će "kresanjem" budžeta za porodiljsko biti zahvaćene samo bogatije porodice koje zarađuju više od 150.000 evra godišnje, Zeleni smatraju da će to smanjiti broj muškaraca koji pauziraju svoj posao zbog brige o novorođenčadi, čime će teret brige o njima biti prebačen na žene, navodi "Politiko".

Opozicija je takođe kritikovala plan. Marko Čaja, generalni sekretar Demohrišćana (CDU), govorio je "šamaru roditeljima iz radničkih porodica, koji de fakto pravi dvoklasno društvo".

Šolc je naglasio da njegova vlada ostaje posvećena sprovođenju jednog od ključnih projekata Zelenih - osnovni dodatak za decu iz domaćinstava sa niskim primanjima, koji bi trebalo da bude uveden 2025. godine, ali njegovo finansiranje je još uvek neizvesno.

Još jedan sektor koji je pogođen smanjenjem budžeta je zdravstvo. Ministar zdravlja Karl Loterbah najavio je da će njegovo Ministarstvo državne subvencije za dugoročno osiguranje.

Smanjuju se troškovi na obrazovanje i transport, ali ne i odbranu

Drugi sektori koji će biti pogođeni smanjenjem troškova su obrazovanje i transport, navodi "Politiko".

U nemačkom železničkom operateru "Dojče banu" tvrde da im je potrebno 45 milijardi evra do 2027. godine kako bi unapredili svoje kapacitete i pripremili se za povećanje broja putnika - pošto nemačka vlada želi da podstakne korišćenje železnice kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida.

Međutim, Lindnerov plan predviđa samo 12 milijardi evra u te svrhe u periodu od 2024. do 2027. godine.

Iako vlada planira da iskoristi deo fonda namenjenog za borbu protiv klimatskih promena na obnovu železničke mreže, nejasno je da li će to biti dovoljno da zadovolji zahteve "Dojče bana", pogotovo zato što se iz njega već isplaćuju subvencije za "Intelovu" fabriku mikročipova.

Nemački budžet za odbranu biće izuzet od smanjenja, pošto će biti povećan sa 50 na 52 milijarde evra. Ipak, očekuje se da će to povećanje pokriti samo troškove izazvan inflacijom i neće biti dovoljan da pokrene modernizaciju nemačkih oružanih snaga.

Šolc tvrdi da će vlada iskoristiti specijalni fond od 100 milijardi evra za vojno naoružanje kako bi finansirala te investicije i ispunila cilj NATO-a da od sledeće godine potroši najmanje dva odsto BDP-a na odbranu.

Ipak, nejasno je kako će Nemačka moći da ispunjava taj uslov nakon što sredstva iz specijalnog fonda više ne budu dostupna nakon 2026. godine.