Svet
Lula da Silva pobija teorije Zapada: Njegov izbor je pobeda Putina
Luiz Inasio Lula da Silva u svom prethodnom mandatu bio je okrenut saradnji sa zemljama BRIKS-a
Novoizabrani brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, poznatiji kao Lula, možda je sa druge strane političkog spektra u odnosu na svog prethodnika Žara Bolsonara, ali postoje tendencije da će biti saveznik Vladimira Putina, kao i njegov prethodnik, piše "Njuzvik".
Predsednik Rusije čestitao je pobedu novoizabranom predsedniku ove zemlje da Silvi, nakon čega se u ruskim medijima ubrzo ponovo pojavio intervju u kojem je da Silva govorio da je Putin praktično isprovociran sa zapada, kako bi otpočeo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
"Putin nije trebalo da izvrši 'invaziju na Ukrajinu', ali je trebalo da SAD i Evropa kažu da Ukrajina neće ući u NATO - to bi rešilo problem", izjavio je ranije da Silva za magazin "Tajm".
Takođe, poznato je i da je spoljnopolitički savetnik novoizabranog predsednika Brazila Celso Amorim kritikovao sankcije koje su SAD uvele Rusiji i rekao da njegov šef neće podržati takve mere ako bude izabran.
Pomoćnik direktora londonskog istraživačkog centra Džonatan Ejal ocenjuje za "Njuzvik" da je ovakav ishod, na neki način, pobeda za Putina.
"Luline izjave dale su dodatni kredibilitet Putinovoj tvrdnji da su samo zapadne zemlje optužile Rusiju za agresiju i da globalni jug na neki način ima drugačiji stav. U tom pogledu to je pobeda za Putina", rekao je Ejal za "Nuzvik".
Sličnog stava bio je i analitičar rizika za Centar za proučavanje istočne Evrope sa sedištem u Litvaniji Dionis Cenusa.
"Nisu samo autokrate širom sveta te koje podržavaju Putina ili ruske narative. Lulin slučaj ukazuje da su levičarski progresivci na globalnom jugu takođe dele ruske stavove. To takođe govori da Zapad ima slabu diplomatiju van zapadnog sveta, čak i posle više od osam meseci od početka 'rata'", objasnio je Cenusa.
"Tradicionalno je za brazilske vlade da ne zauzimaju stranu u bilo kom sukobu koji ne utiče direktno na zemlju, a Lula nije dao nikakve direktne izjave o svojoj spoljnoj politici. Međutim, očekuje se da će se on usredsrediti na njen odnos sa drugim ekonomijama u razvoju koje su vezane za BRIKS, koji uključuje Rusiju, Kinu, Indiju i Južnu Afriku", piše ovaj list.
Analitičari su se podsetili i prethodnog mandata ovog političara između 2003. i 2010. godine, navodeći da je i tada sa entuzijazmom prihvatio inicijativu BRIKS-a, što ih navodi da veruju da će i u ovom mandatu saradnja sa ovim zemljama biti visoko na njegovoj listi prioriteta.
