Svet
Nacisti za Bajdena: Vašington decenijama koristi ekstremiste za svoje političke ciljeve
Jedan "istaknuti" američki neonacista nedavno je otvoreno podržao demokratskog predsednika. To nije greška u matriksu već manifestacija američke politike
Orlando, Florida je dom Mikija Mausa, plaža, sunca, aligatora i... nacista. To su videli stanovnici grada, kada je nedavno više grupa neonacista, od Arijevske mreže slobode, Reda Crnog sunca, do Prvih 14, i Krvavog plemena iskoristilo svoje pravo na Prvi amandman, skandirajući poruke mržnje i ponosno pokazujući svoje tetovaže posvećene nadmoći bele rase.
Demonstranti su tvrdili da podržavaju Rona DeSantisa, aktuelnog guvernera Floride koji se takođe kandiduje za predsednika. Na skupu je bio prisutan i Kent "Bonefejs" Meklilan, neonacista koji je bio uhapšen u akciji FBI 2012. zbog domaćeg terorizma i izvukao se potkazujući druge.
On tvrdi da je otišao u Ukrajinu nakon puča na Majdanu 2014. koji su podržale SAD, da bi se pridružio ultranacionalističkoj grupi Desnog sektora u ratu novih kijevskih vlasti protiv republika Donbasa. Potom se vratio u zemlju 2022. godine, kada je počela ruska vojna operacija, da bi se pridružio neonacističkom bataljonu Azov, i tvrdio je da mu nije FBI pomogao da se uključi, već CIA.
Dok su američki političari i mediji bili zgroženi maršom neonacista u Orlandu, vođa Krvavog plemena i bivši američki marinac Kristofer Polhaus, takođe poznat kao "Čekić", objasnio je zašto podržava demokratu Džozefa Bajdena: U najmanju ruku "Bajden šalje rakete u Ukrajinu".
Ovo za RT piše novinarka i geopolitička analitičarka Fiorela Izabel, naglašavajući da su američki mediji i Vašington dosledno pokušavali da zakopaju od februara 2022: da Ukrajina ima ogroman problem sa nacistima i da su SAD i njihove obaveštajne agencije toga ne samo svesni, već da obučavaju, savetuju i naoružavaju ove frakcije za postizanje određenih političkih ciljeva.
U članku objavljenom 17. novembra 2017. Si-En-En precizno objašnjava vezu između evropskog fašizma i frakcija neonacista u SAD. Članak časopisa "Tajm" iz 2021. naglašava kako je Azov i vojna i politička sila u Ukrajini čiji uticaj seže daleko izvan granica zemlje, sa mrežom ekstremističkih grupa koja se proteže od Kalifornije do Evrope i sve do Novog Zelanda. Među ostalim dokazima, jedan od organizatora mitinga "Ujedinite desnicu" u avgustu 2017. u Šarlotsvilu u Virdžiniji naveo je bataljon Azov kao inspiraciju. Taj skup je postao ozloglašen kada je jedan učesnik uleteo automobilom u grupu kontrademonstranata, ubivši ženu i povredivši mnoge.
U članku se priznaje da je uspon Azova i belog nacionalističkog pokreta došao kao rezultat Majdana 2014. godine, navodeći kako je prvi ukrajinski predsednik posle Majdana, Petro Porošenko, hvalio članove Azova kao heroje. Samo prošle nedelje, Porošenko je primećen kako na ramenu nosi logo Crnog sunca, nacistički simbol koji se nekada nalazio na zvaničnim oznakama Azova, dok je obilazio ukrajinske trupe.
U oktobru 2019. godine, četrdeset članova Kongresa potpisalo je pismo u kojem su pozvali američki Stejt department da proglasi Azov stranom terorističkom organizacijom, navodeći da "Azov godinama regrutuje, radikalizuje i obučava američke građane". Pismo na kraju nije uručeno.
Kristofer Rej, tadašnji direktor FBI, kasnije je potvrdio svedočenjem u američkom Senatu da su američki nacisti "zapravo putovali u inostranstvo da bi trenirali". Tekstovi Si-En-Ena i "Tajma" išli su do toga da (precizno) upoređuju Azov sa džihadistima na Bliskom istoku, jer ovo ne bi bio prvi put da je Vašington pribegao korišćenju radikalnih frakcija kako bi postigao političku agendu, navodi se u tekstu Izabel.
Skoro odmah nakon što je Rusija započela svoju vojnu operaciju u Ukrajini, "Forin afers" medijsko čedo Saveta za spoljne poslove, objavio je zanimljiv članak u kom su opisali "Predstojeću ukrajinsku pobunu".
Savet za spoljne poslove je istraživački centar nastao iz Britanskog instituta za međunarodne poslove, stvoren da oblikuje ulogu SAD u međunarodnoj spoljnoj politici. Savet je 1921. godine osnovala grupa poslovnih i građanskih lidera, sa ciljem da učine SAD dominantnim liderom u globalnim poslovima.
U tekstu "Forin afersa", Daglas London, penzionisani bivši operativac CIA koji govori ruski i koji je rukovodio "operacijama protiv pobunjenika" u Centralnoj Aziji, navodi da će se Rusija, zahvaljujući "Putinovoj agresiji", suočiti sa ukrajinskom pobunom u eskalirajućem sukobu koji bi mogao da se proširi izvan granica dve zemlje i imao bi podršku SAD i NATO-a.
"Ultranacionalističke" frakcije bi mogla da iskoristi Ukrajina koju podržava NATO na isti način na koji su pobunjenici korišćeni u Avganistanu i Vijetnamu. London je dalje opisao kako Zapad koristi ove grupe za stvaranje sukoba i destabilizaciju regiona, iscrpljujući zemlje beskrajnim proksi ratovima dok ne priznaju poraz. Čak je pomenuo i tajnu američku vojnu podršku mudžahedinima u Avganistanu 1980-ih protiv Sovjetskog Saveza i Kurda nakon 2003. godine.
Takođe, navodi Izabel, možemo da pogledamo kako je Libija, na meti Obamine administracije preko tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton, postala žrtva takve promene režima, ili američke podrške nacionalističkim desničarskim Kontrašima u Nikaragvi pod tadašnjim predsednikom Ronaldom Reganom. Zanimljivo je da London mnogo toga ističe kao dobar i neophodan niz istorijskih događaja, proglašavajući da je podrška pobuni "u DNK CIA" i da je zbog iskustva u ovim regionima, agencija dobro opremljena da "pomogne Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije".
Možda je manje uspešan primer podrška Vašingtona "umerenim pobunjenicima" u Siriji, pre manje od jedne decenije.
Nedavno je novinar Simor Herš otkrio nove dokaze o tome da američke obaveštajne službe podržavaju radikalne frakcije. U najnovijem tekstu na svom blogu, Herš je otkrio izveštaj na pet stranica u kome se navodi kako je gas sarin, otrovni nervni agens, pripremljen za DIA (Odbrambenu obaveštajnu agenciju) još 2013. Izveštaj pokazuje upečatljive, detaljne dokaze da je frakcija džihadista al-Nusra, a ne vlada Bašara Asada, stajala iza sada već ozloglašenih hemijskih napada u Siriji, poput onih u Guti u avgustu 2013. Vašingtonska obaveštajna služba, ne samo da je imala saznanja o ovom izveštaju, već je svesno lagala o tome i, prema Heršu, sakrila izveštaj od Bele kuće. Herš ukazuje da je pitanje nacionalne bezbednosti iskorišćeno kao izgovor da se ništa ne kaže, pošto su mejnstrim mediji tvrdili da je Asad odgovoran za napad gasom, pravdajući tako umešanost SAD u višedecenijski građanski rat u Siriji.
Posle Drugog svetskog rata, CIA je započela operaciju "Spajalica", program koji je sponzorisao preseljenje nemačkih i austrijskih naučnika i tehničara, kako bi iskoristili njihovo znanje u vojne svrhe. Iako je trajao samo dve godine, verzije programa su se nastavile sve do 1962. Na kraju je 1.500 nemačkih i austrijskih državljana preseljeno u SAD, zajedno sa porodicama. Većina njih su kasnije postali američki državljani a njihove "nominalne" veze sa nacistima zaboravljene.
Kako je vreme odmicalo, nekih od ovih naučnika bili su saslušani u američkom Kongresu, ali niko nikada nije izveden pred sud. Dok je Vašington koristio izgovor "nacionalne bezbednosti" da opravda svoje postupke, izostavio je da je cilj bio da iskoristi znanje ovih bivših nacista da porazi Sovjetski Savez koji je nekoliko godina ranije odigrao ključnu ulogu u pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Pre samo nekoliko dana, tokom govora ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u kanadskom parlamentu, poslanici su aplaudirali 98-godišnjem Kanađaninu ukrajinskog porekla koji se borio u 14. diviziji Vafen SS (poznatoj i kao 1. galicijska) i pozdravio ga kao heroja jer se borio protiv Rusa tokom Drugog svetskog rata. Propustili su da pomenu da je jedinica počinila masakre nad Jevrejima, Poljacima, Slovacima i sovjetskim partizanima.
Američka upotreba radikalnih elemenata nikada se nije završila, već se širila i rebrendirala putem operacija promene režima pod uzvišenim idealima "demokratije" i "humanitarne pomoći", ugrađenih u unipolarni svetski poredak kojim dominira Zapad, na čelu sa SAD, EU, Velikom Britanijom, NATO i njihovim vojno-obaveštajnim aparatom. Sa pojavom novog, multipolarnog svetskog poretka i posle decenija i vekova eksploatacije, dominacije i neokolonijalizma, američkoj agendi je odzvonilo, navodi se u tekstu RT.
Ali izgleda da NATO blok nema nameru da prizna ovu globalnu promenu paradigme, već umesto toga zabija nokte u nepomični cement, zaglibljen u egzistencijalnom proksi ratu sa Rusijom za koji smatra da mora da se produži do poslednjeg Ukrajinca.
Pentagon je nedavno odobrio još milijardu dolara za Ukrajinu, uključujući slanje smrtonosne municije sa osiromašenim uranijumom, koju će verovatno na kraju koristiti frakcije naoružanih neonacističkih snaga protiv stanovnika Donbasa.
I kao da to nije dovoljno, NATO planira da okupi više od 41.000 vojnika i 700 vazdušnih jedinica za, kako kažu zvaničnici, najveću vojnu vežbu u decenijama, koja će se održati sledećeg proleća širom Nemačke, Poljske i baltičkih država. Cilj je da se Moskvi pokaže da je NATO spreman da se bori po svaku cenu, bilo da uključuje naoružavanje opasnih, radikalnih grupa ili žrtvovanje hiljada civila usred nuklearnih eskalacija.
Problem sa kojim se svet suočava je u razumevanju da se istorija često ponavlja, a prepoznavanje ovih obrazaca je neophodno kako bi se izbegla dalja katastrofa, zaključuje Izabel.
