Ko je Ričard Grenel: Trampov izaslanik, arhitekta Vašingtonskog sporazuma i kritičar Aljbina Kurtija

Ričard Grenel, nekadašnji izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, dobio je Orden srpske zastave prvog stepena za "istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i SAD".

Vučić je Grenela nazvao istinskim prijateljem Srbije i čitavog regiona, dodavši da je za kratko vreme neumornim radom poboljšao odnose Beograda i Vašingtona. 

"Grenel je tokom svog mandata pokazao diplomatsku veštinu, ali i umeće da sasluša nešto sa čime se nužno ne slaže. Takođe je demonstrirao nešto što nismo mogli da vidimo u onome što eufemistički nazivamo međunarodnom zajednicom - a to su objektivnost, intelektualno i političko poštenje i doslednost vanserijskog karaktera", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je kazao da Beograd odlikovanjem Grenela potvrđuje "nepokolebljivu posvećenost" saradnji sa Vašingtonom, dodavši da su SAD i Srbija "gradile temelje svoje kuće na istim vrednostima, koje nikad nisu bile aktuelne kao danas."

Razvojni put Ričarda Grenela

Ričard Grenel je rođen 1966. godine u gradiću Dženison u Mičigenu. Nakon studija državne administracije, je radio kao politički savetnik nekolicine republikanskih političara, posle čega je prešao u Stejt department.

Predsednik Džordž Buš je Grenela 2001. godine postavio na mesto direktora za komunikacije i javnu diplomatiju pri predstavništvu SAD u UN, gde ostaje do 2008. Grenel u tom periodu sarađuje sa četvoricom ambasadora, među kojima je bio i Trampov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

Po napuštanju diplomatske službe 2009. Grenel osniva medijsku konsultantsku kompaniju "Kapitol medija partners", kada postaje i stalni saradnik i spoljnopolitički komentator "Foks njuza", a pisao je i za druge uticajne američke medije.

U žižu javnosti došao je krajem 2017. godine, kada ga je tadašnji predsednik Tramp nominovao za mesto ambasadora u Nemačkoj, koje je konačno preuzeo u maju sledeće godine. 

Grenel je već prvog dana na novoj funkciji našao na udaru kritika kada je rekao bi "nemačke kompanije koje posluju u Iranu trebalo da momentalno prekinu operacije", što su mnogi u Nemačkoj protumačili kao mešanje u unutrašnje poslove.

Tokom boravka u Berlinu Grenel se nije libio da kritikuje vladu premijerke Angele Merkel, pre svega njenu imigracionu politiku. On je u gostovanju kod Takera Karlsona rekao da "diskurs o migracijama kontrolišu elite u Berlinu", kao i da se svako ko se tome usprotivi biva predstavljen kao deo "radikalne desnice".

Grenel je u tom periodu ušao u otvoreni sukob sa nemačkim listom "Špigl", koji je optužio za "antiamerikanizam" i objavljivanje netačnih informacija o njemu i američkoj ambasadi. "Špigl" je pisao da su mnogi uticajni nemački političari, uključujući i kancelarku, odbijali da razgovaraju sa Grenelom.

Kako je 2019. godine pisao Ej-Bi-Si, odigrao je ključnu ulogu u hapšenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji je godinama uživao azil u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Kako je prenela ta mreža, Grenel je ambasadoru Ekvadora u Nemačkoj Manuelu Meihi Dalmauu potvrdio da tužilaštvo u Americi neće tražiti smrtnu kaznu za Asanža, nakon čega je ta zemlja odlučila da poznatom aktivisti ukine azil.

Tramp ga je u februaru 2020. godine imenovao na funkciju v.d. direktora američkih nacionalnih obaveštajnih službi, čime je postao prvi otvoreni homoseksualac koji je služio u kabinetu američkog predsednika. 

Grenel na Balkanu

Američki diplomata je u oktobru 2019. godine imenovan na novoformiranu funkciju specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine, gde se ubrzo nametnuo kao dominantna ličnost.

Grenel je preuzeo zasluge za postizanje sporazuma Beograda i Prištine iz januara 2020. godine, kojim je najavljeno ponovno uspostavljanje avio linije između ta dva grada. Taj let, ipak, do danas nije uspostavljen.

Grenelov angažman na Balkanu kulminirao je početkom septembra 2020. godine potpisivanjem tzv. Vašingtonskog sporazuma u čijem je sastavljanju odigrao ključnu ulogu.

Nekoliko nedelja kasnije, Grenelu je "kosovski predsednik" Hašim Tači uručio Predsednički orden zasluga "Kosova".

Funkciju specijalnog izaslanika Grenel je napustio nakon okončanja Trampovog predsedničkog mandata u januaru 2021. godine.

Grenel je poslednjih godina postao veliki kritičar američke politike na Balkanu, ali i aktuelnog prištinskog rukovodstva na čelu s Aljbinom Kurtijem.

"Međunarodna zajednica mora da bude mnogo čvršća prema njemu jer ne ispunjava dogovore na koje se obavezao. Verujem da nekadašnji predsednik Tači ne bi izabrao ovaj put koji je Kurti krenuo", rekao je on na jučerašnjoj tribini u novosadskom Centru za društvenu stabilnost.