Svet
Poverljivi izveštaj: Rusija je zaradila dodatnih milijardu evra na bugarskom izuzeću od sankcija EU
Kada su se zemlje EU složile da zabrane uvoz ruske sirove nafte morskim putem prošlog juna nakon nedelja mukotrpnih pregovora, Bugarska je dobila "posebno odstupanje" od te mere do kraja 2024. zbog svoje "geografske izloženosti"
Kremlj je ove godine zaradio dodatnih skoro milijardu evra nakon što je najveća ruska privatna naftna kompanija iskoristila rupe u pravilima EU o sankcijama - uz pomoć Bugarske.
Koristeći jedinstveno izuzeće od EU zabrane ruske nafte, Bugarska je dozvolila da milioni barela ruske nafte dođu u lokalnu rafineriju u ruskom vlasništvu, koja je zatim izvozila različita rafinisana goriva u inostranstvo, uključujući zemlje EU. To je otkrila istraga nevladine organizacije "Global vitnes", istraživačkog Centra za proučavanje demokratije (CSD), Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i lista "Politiko".
Ta rupa je, prema poverljivim podacima analize koja je pripremljena za bugarski parlament i u koje je "Politiko" navodno imao uvid, donela prihod Moskvi i ruskoj naftnoj kompaniji od milijardu evra.
"Režim sankcija bušan kao švajcarski sir"
Iako stručnjaci kažu da se ovakvim poslovanjem sankcije ne krše direktno, zemlje EU i zakonodavci u Bugarskoj sada pozivaju Brisel da pooštri pravila koja zemlji daju poseban tretman, dok Evropska komisija priprema svoj 12. paket sankcija protiv Rusije.
Ovo pitanje baca novo svetlo na poteškoće sa kojima se EU suočava u kreiranju efikasnih sankcija protiv Moskve nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, pošto je lokalna primena i dalje neujednačena, a pravni jezik nedovoljno precizan.
"Režim sankcija je toliko sličan švajcarskom siru da šta god da radimo uvek zaostajemo za Rusima tri meseca", rekao je jedan diplomata EU za "Politiko".
Kada su se zemlje EU složile da zabrane uvoz ruske sirove nafte morskim putem prošlog juna nakon nedelja mukotrpnih pregovora, Bugarska je dobila "posebno odstupanje" od te mere do kraja 2024. zbog svoje "geografske izloženosti".
Ova balkanska zemlja se u velikoj meri oslanja na "Lukoilovu" rafineriju u Burgasu na obali Crnog mora, koja obezbeđuje 80 odsto bugarskih potreba za dizelom i benzinom i čini desetinu ekonomske proizvodnje zemlje - realnost koja je moskovskoj firmi omogućila značajan politički uticaj u zemlji.
Prema pravilima EU o sankcijama, Bugarska ne sme da prodaje naftne derivate u inostranstvu, ali ipak postoji kvaka: Sofija može da odobri izvoz ako su ovi proizvodi za "ekskluzivnu upotrebu" u Ukrajini ili se "ne mogu skladištiti u Bugarskoj zbog rizika po životnu sredinu i bezbednost" sve dok se ne misli na njihovu "prodaju, snabdevanje, transfer ili izvoz".
Zahvaljujući ovim izuzećima, Bugarska je verovatno samo morem od marta do jula ove godine izvezla skoro tri miliona barela naftnih derivata ruskog porekla — što je ekvivalentno otprilike jednom od pet barela sirove nafte koja stiže u Burgas i zatim se prerađuje u rafineriji", pokazala je analiza kompanije "Kepler".
Bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je da je to zbog toga što je rafinerija imala skladišni kapacitet za samo 10 dana, dodajući da je izuzeće od sankcija takođe pomoglo vladi da se prikupi do 250 miliona evra poreza ove godine.
"Bez obzira da li Burgas na kraju prekrši slovo embarga EU na rusku naftu ili ne, njegove akcije potkopavaju duh zabrane", rekao je Kris Lambin, vođa istraživanja podataka "Global vitnesa".
Čak i ako nijedan od rafinisanih proizvoda koji napuštaju Bugarsku nije poreklom iz Rusije, Kremlj je i dalje zarađivao mnogo novca samo od mogućnosti da nastavi da šalje Bugarskoj sirovu naftu.
Između 5. februara i 31. oktobra ove godine, Moskva je zaradila 983 miliona evra od takvih pošiljki, prema proračunima "Global vitnesa" na osnovu obima uvoza ruske sirove nafte, globalnih cena nafte i proseka poreza koji se obično naplaćuje na proizvodnju i izvoz nafte iz Rusije.
"Lukoil" je za "Politiko" rekao da je poslovanje kompanije "usklađeno sa svim zakonima EU i Bugarske", dok tvrdi da je "usklađenost sa naftnim kvotama u vezi sa derogacijom takođe pod strogom kontrolom carinskih organa Bugarske".
Situaciju dodatno komplikuje što izvršna vlast EU ne gleda podatke o izvozu na mesečnom nivou, već tokom cele godine dok procenjuje poštovanje sankcija. To znači da bi rafinerija "Lukoil" mogla mesecima da izvozi proizvode dobijene od ruske sirove nafte pre nego što poveća uvoz iz neruskog porekla do kraja godine. Kada je Brisel pogledao ukupne podatke, bilo bi gotovo nemoguće utvrditi odakle je prvobitno dolazio izvoz rafinerije.
"Politiko" ukazuje da ovo pitanje nameće novo preispitivanje efikasnosti sankcija EU protiv Rusije, posle skoro dve godine.
