Uništena, slomljena i nikad obnovljena: Šta će biti sa Gazom posle rata?

Humanitarna kriza koja pogađa 2,2 miliona stanovnika Pojasa Gaze je ogromna. Nema hrane, vode i lekova, pacijenti umiru u bolnicama. Južna polovina enklave puca po šavovima nakon što su tamo stigli raseljeni Palestinci, sever će biti godinama pust.

No, američki i arapski zvaničnici koji su se okupili u Bahreinu i dva dana u Manami razgovarali o smirivanju sukoba na Bliskom istoku, nemaju plan kako da pomognu Gazi. Niko, ni Izrael, ni Amerika, ni arapske države ni palestinski lideri - ne želi da preuzme odgovornost za to, piše "Ekonomist".

Amerika se nada da će arapske države poslati trupe u posleratne mirovne snage, predlog koji podržavaju i neki izraelski zvaničnici. Ali ideja nije naišla na veliku podršku među samim Arapima. Ajman Safadi, jordanski ministar spoljnih poslova, izgleda da je to potpuno odbacio na konferenciji u Bahreinu. "Dozvolite mi da budem vrlo jasan", rekao je. "Arapski vojnici neće ići u Gazu. Nijedan. Nećemo biti viđeni kao neprijatelji".

Predsednik Palestine najavljuje opšte izbore, prve posle 17 godina

Nespremnost je, navodi "Ekonomist", razumljiva. Arapski zvaničnici ne žele da čiste izraelski nered i pomognu mu da kontroliše Arape. Ali oni takođe ne žele da Izrael ponovo okupira enklavu i priznaju, barem u privatnim razgovorima, da je Palestinska uprava trenutno suviše slaba da bi ponovo preuzela punu kontrolu nad Gazom. Ako nijedna od tih opcija nije realna ili poželjna, nije jasno šta jeste.

Amerikanci se nadaju da će "revitalizovana Palestinska uprava" preuzeti kontrolu u jednom trenutku. No, da bi se to dogodilo potrebno je postići rešenje dve države koje Izrael kategorički odbija i postavlja se pitanje šta znači "revitalizovana" Palestinska uprava na čijem čelu je od 2005. godine Mahmud Abas (88). Abas je na vlasti duže nego što su mnogi stanovnici Gaze živi i njega i njegove potencijalne naslednike mnogi optužuju za korupciju.

Uz to, bogate zalivske države umorile su se od ispisivanja čekova za Gazu. "Obnovili su Gazu nekoliko puta do sada", rekao je neimenovani zapadni diplomata i upozorio da "ako ne bude ozbiljnog mirovnog procesa", arapskih para neće biti.

Tu je i pitanje Hamasa, grupe koju optužuju da koristi civile u Gazi za izgradnju međunarodnog pritiska na Izrael, dok militanti ne trpe od nedostatka hrane, vode, lekova i kriju se u podzemnom sistemu tunela.

Skoro dve decenije, Pojas Gaze je problem bez rešenja. Izrael i Egipat su bili zadovoljni time što su ga ostavili pod blokadom nakon što je Hamas došao na vlast u enklavi. Uprkos povremenim pozivima na palestinsko jedinstvo, Abas nikada nije želeo da se vrati u Gazu, a Hamasu je odgovaralo da kontroliše Gazu. Drugim rečima, svima je status kvo odgovarao sve dok nije otišao u paramparčad 7. oktobra.

Problem je sad postao mnogo veći, a rešenja su nategnuta. Optimisti se nadaju da će rat u Gazi ponuditi šansu da se konačno reši izraelsko-palestinski sukob. Verovatnije je, međutim, da će se završiti tako što će Gaza biti još jedna od propalih država Bliskog istoka, slomljena, ali nikad obnovljena.