Totalni poraz francuske moći: Afrikanci gase vojni pakt G5

Čad i Mauritanija, jedine dve preostale članice alijanse G5 Sahel, koja je uspostavljena uz pomoć Pariza 2014. godine, najavile su raspuštanje te afričke antidžihadističke koalicije, što je još jedan korak ka potpunom nestajanju francuske moći u tom delu Afrike.

Nakon što je, posle izlaska Malija, Burkine Faso i Nigera iz ovog pakta, "spala knjiga na dva slova", Čad i Mauritanija poručili su da da poštuju "suverenu odluku" zapadnoafričkih nacija i najavili da će "sprovesti sve neophodne mere u skladu sa odredbama Konvencije o stvaranju G-5 Sahela, posebno u njenom članu 20". 

Pomenuti član, naime, podrazumeva da se unija može raspustiti ako to zatraže najmanje tri države članice.

Od francuske čizme izbavljeni Mali, Niger i Burkina Faso potpisali su u septembru povelju o formiranju novog pakta, ali ovaj put bez Pariza s kojim su prekinuli vojne veze – reč je o Alijansi država Sahela (AES), koja ima i mehanizam kolektivne odbrane u slučaju napada na jednu od članica.

Poseban šok za Francuze bilo je to što je sporazum potpisan samo dan nakon što je delegacija ruskog Ministarstva odbrane posetila prestonicu Malija, što bi moglo da sugeriše da su oko ovog pitanja održane preliminarne konsultacije sa Moskvom, čiji uticaj u ovom regionu u poslednje vreme sve više raste.

Francuska je otišla, ko dolazi? Afričke zemlje grade novi bezbednosni poredak

Lideri Nigera veruju da će nova unija, koja nastoji da omogući da se sve tri zemlje zajedno bore protiv spoljnih i unutrašnjih bezbednosnih pretnji, transformisati region iz "zone nesigurnosti" u "zonu prosperiteta".

Poslednjih godina, Sahel je bio poprište niza vojnih udara (Mali 2020. i 2021, dva puča u Burkini Faso 2022. i Niger 2023.) koji su doveli na vlast vojne vođe nezadovoljne bezbednosnom situacijom i francuskom upravom.

U vreme dok su se Francuzi još nešto i pitali u tom delu Afrike, 2014. godine je formirana grupacija G5.

Nakon što je nogu povukao Mali koji je prvi, prošle godine izašao iz saveza tvrdeći da ga je "instrumentalizovao spoljni svet" , odluku da ne žele da bude u uniji pod francuskim okriljem donele su zatim i Burkina Faso i Niger. Te dve države prošle nedelje objavile su da se povlače "u punom suverenitetu" iz svih tela G5, između ostalog i iz njihovih zajedničkih vojnih snaga.

"Organizacija ne uspeva da ostvari svoje ciljeve. Još gore, legitimne ambicije naših zemalja da od G5 Sahel naprave zonu bezbednosti i razvoja, ometaju institucionalne birokratije iz prethodne ere, koje nas ubeđuju da naš proces nezavisnosti i dostojanstva nije kompatibilan sa učešćem G5 u svom sadašnjem obliku", navele su dve države povlačeći se.

Vojni lideri Burkine Faso i Nigera optužili su Sahel G5 da služi stranim interesima, posebno interesima bivše kolonijalne sile Francuske koja je u Sahelu od 2013. godine rasporedila oko 5.000 vojnika u okviru operacije  za podršku domaćim snagama u borbi protiv džihadista.

Kao i Mali, i ove dve zemlje sada su otkazale gostoprimstvo francuskim vojnicima i naredile im da se povuku sa njihove teritorije.

Da poslednje trzaje francuske moći u regionu Zapadne Afrike, prati rast ruskog uticaja, primetio je nedavno "Njujork tajms".

Kako su, posle pučeva, nade u ekonomske mogućnosti i društveni napredak u okviru partnerstva sa Francuskom i Zapadom sve manje, apetit za moćnim saveznikom poput Rusije je porastao, objasnio je taj list.

Pošto je Rusija napravila prodor u neke zemlje zapadne i centralne Afrike, njena zastava je bila najvidljiviji znak šireg geopolitičkog pomeranja u regionu.

"Ruska zastava je postala simbol otpora u zapadnoj Africi, povezana sa antizapadnim i antifrancuskim stavovima", rekao je za "Njujork tajms" Kajl Volter, šef istraživanja u tehnološkoj kompaniji "Logika".