Leonid Savin: "Armagedonski lobi" upravlja spoljnom politikom SAD

Uprkos činjenici da su tokom bombardovanja Pojasa Gaze izraelske snage uništavale ne samo džamije već i hrišćanske crkve, mnogi hrišćani snažno podržavaju akcije Izraela, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".

Cionizam kao jevrejski politički pokret pojavio se relativno kasno, krajem 19. veka, ali su se slične ideje javile mnogo pre. Štaviše, cionizam je rođen u hrišćanskoj sredini.

Među prvim pristalicama doseljavanja Jevreja u Palestinu bili su puritanci, protestantska sekta koja se pojavila krajem 16. veka i ubrzo postala veoma uticajna najpre u Engleskoj, kasnije i u američkim kolonijama.

Ispunjavanje apokaliptičnih proročanstava

Teolog i član parlamenta iz 17. veka Džon Oven učio je da je fizički povratak Jevreja u Palestinu neophodan kako bi se ispunila "biblijska proročanstva o poslednjim vremenima."

Jedan od najuticajnijih pravaca hrišćanskog cionizma jedispenzacionalizam, sistem tumačenja Biblije i, naročito, Apokalipse, koji je tokom 19. veka razvio ekscentrični propovednik Džon Nelson Darbi.

Naš izbor

Balfurova deklaracija 1917: Kako je Britanija podržala uspostavljanje izraelske države?

Prema Darbiju, nakon izgradnje Trećeg hrama u Jerusalimu počeće razdoblje "velike nevolje", tokom kojeg će se 144.000 Jevreja preobratiti u hrišćanstvo. Uprkos apsurdnosti i nedostatku bilo kakvih referenci u Bibliji, dispenzacionalizam su sa ogromnim entuzijazmom prihvatile neke crkve u Engleskoj i u SAD.

Darbijev pristup hrišćanskoj eshatologiji poklapa se sa sličnim idejama koje je širio rabin Cvi-Hirš Kališer. Pristalice ove vrste jevrejskog mesijanizma verovale su da Jevreji treba da ubrzaju dolazak mesije tako što će se naseliti u Izrael i izgraditi Treći hram, na mestu gde se danas nalazi džamija Al Aksa.

Darbi se u Americi se sastao sa nekoliko uticajnih pastora. Na njegovo učenje uticao je i američki propovednik Čarls Tejz Rasel, čija je crkva kasnije iznedrila nekoliko sekti, uključujući i Jehovine svedoke.

Decenijama pre osnivanja modernog političkog cionizma, Rasel je propagirao masovno doseljavanje Jevreja u Palestinu.

Rasel je 1891. godine napisao pismo članu bankarskog klana Edmondu Rotšildu i bogatom nemačkom finansijeru (jevrejskog porekla) Morisu fon Hiršu, u kome je izneo plan za naseljavanje Palestine: "Moj predlog je da bogati Jevreji otkupe od Turske po poštenoj vrednosti svu imovinu u javnom vlasništvu."

Rađanje i uspon političkog cionizma u SAD

Knjiga "Jevrejska država" Teodora Hercla, koji se smatra osnivačem cionizma, objavljena je 1896. godine u SAD.

Propovednik Vilijam Blekstoun je autor peticije kojom se tadašnji predsednik SAD Bendžamin Harison pozivao da preduzme akciju "radi povratka Palestine Jevrejima."

Čomski: Zašto Amerika podržava Izrael?

Ovu peticiju su potpisali moćni bankari Džon Rokfeler i Dž. P. Morgan, budući predsednik SAD Mekinli, mnogi kongresmeni, gradonačelnici Njujorka, Filadelfije, Baltimora, Bostona i Čikaga, urednici "Boston globa", "Njujork tajmsa", "Vašington posta" i "Čikago tribjuna", kao i mnogi uticajni biznismeni i sveštenici.

Kako primećuje Savin, mnogo pre nego što je postao organizovan politički pokret, cionizam i njegove primarne političke ciljeve snažno su podržavale američke hrišćanske elite.

Tokom 20. veka, propovednik Bili Grejem, još jedan zagovornik hrišćanskog cionizma, održavao je bliske odnose sa nekoliko predsednika, poput Dvajta Ajzenhauera, Lindona Džonsona i Ričarda Niksona.

Međutim, dispenzacionalizam je ušao u glavni tok američkog političkog diskursa tek sa evangelističkim propovednikom Džerijem Falvelom, koji je 1979. osnovao organizaciju "Moralna većina".

Još jedan istaknuti dispenzacionalista bio je Hal Lindzi. Blizak dispenzacionalizmu, ili i sam dispenzacionalista, predsednik Ronald Regan je pozivao Lindzija na sastanke Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojima je ovaj iznosio svoje planove za nuklearni rat. Takođe, Lindzi je bio savetnik nekoliko kongresmena i zvaničnika Pentagona.

Hrišćanske cioniste u SAD nazivaju "armagedonskim lobijem" ili "hrišćanskim AIPAC-om" (Američko-izraelski komitet za javne poslove). Armagedon je mesto odsudne bitke posle drugog dolaska Hrista. 

Procenjuje se da danas u SAD ima oko 20 miliona hrišćanskih cionista. Bogati i uticajni među njima su i glavni sponzori migracije Jevreja iz Etiopije, Rusije, Ukrajine u Izrael.

Ortodoksni Jevreji odbacuju postojanje Izraela

Tokom mandata Džordža Buša Mlađeg, a posebno uoči američke invazije na Irak 2003. godine, administracija je bila pod velikim uticajem cionista i neokonzervativaca koji su podržavali Izrael. Godine 2002. Falvel je izjavio: "Mislim da možemo da računamo na predsednika Buša koji će učiniti pravu stvar za Izrael."

Bilo je to u aprilu 2002, u vreme izraelske operacije "Zaštitni zid" na Zapadnoj obali, kada se Falvel nekoliko puta sastao sa predsednikom Bušom, sa kojim je vodio poverljive razgovore o američkoj podršci Izraelu.

U SAD postoji i organizacija pod nazivom "Ujedinjeni hrišćani za Izrael", koju je 2006. osnovao pastor Džon Hejgi, koja ima više od sedam miliona članova, među kojima su bivši šef CIA i državni sekretar Majk Pompeo, bivši potpredsednik Majk Pens kao i poznati "jastreb" Džon Bolton. Svi oni su bili naročito aktivni tokom mandata Donalda Trampa.

Tokom govora u Kanzasu 2015. godine, Pompeo je izjavio da veruje da je "Bog izabrao Trampa da pomogne da se Jevreji spasu od pretnje iz Irana."

Hrišćanski cionisti su pozdravili i odluku Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela i podržali izraelski suverenitet nad okupiranom Golanskom visoravni.

Pastor Robert Džefres, iz Prve baptističke crkve u Dalasu, 14. maja 2018. predvodio je molitvu za mir u Jerusalimu, kada je premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva nazvao "važnim događajem u životu vaše nacije i u istoriji sveta."

Hrišćanskom cionizmu danas pripadaju mnoge uticajne političke ličnosti, koje diktiraju ključne odluke u spoljnoj politici SAD.

Uhapšeno stotine američkih Jevreja koji su protestovali protiv rata sa Palestincima

Međutim, ne podržavaju svi etnički Jevreji cionizam.

Za razliku od hrišćanskih cionista, koji pravdaju svaku akciju Izraela, uključujući i represiju nad Palestincima, postoje i ortodoksni Jevreji koji osuđuju i odbacuju postojanje države Izrael. Oni se zalažu za "mirnu demontažu Izraela" i optužuju cioniste da povratkom u Palestinu, mimo Božje volje, krše temeljne zapovesti Talmuda.

Prema njihovom tumačenju, jevrejskom narodu je strogo zabranjeno da uspostavi suverenitet pre dolaska Mesije, a cionizam je pobuna protiv Boga.

Najuticajniji među njima je pokret Neturei karta (Čuvari grada), koji cionisti optužuju da održava veze sa Iranom i nekim islamističkim pokretima.