Svet
Nemačka na ivici ambisa: Ima li vlada u Berlinu lek za ekonomsku krizu?
Do recesije i lošeg ekonomskog stanja nije došlo zbog toga što je Nemačka u ratu ili se desila neka katastrofa, već je to posledica ljudskog faktora, pre svega politike Zelenih
Nakon problema sa usvajanjem budžeta i recesije izazvane skokom cena energenata, Nemačka se u novoj godini suočila sa još jednom krizom – protestom poljoprivrednika, koji su blokirali nekoliko većih nemačkih gradova i izazvali haos širom zemlje.
Okidač za proteste bila je odluka savezne vlade da ukine deo subvencija za dizel, za koje očigledno nije bilo novca nakon što je Savezni ustavni sud krajem prošle godine oborio predlog potrošnje koji je pokušao da zaobiđe ustavom propisana ograničenja potrošnje.
Nemački zvaničnici, ali i dobar deo medija, odmah je pokušao da predstavi nezadovoljne poljoprivrednike kao "ekstremiste" i "pristalice krajnje desnice" – na isti način na koji je to prethodnih godina rađeno u Holandiji i Kanadi – a ministar ekonomije Robert Habek upozorio je da pojedini učesnici protesta gaje "fantazije puča".
Predsednik Nemačke unije farmera Joakim Rukvid odbacio je takve optužbe, kritikujući vladu da "ugrožava održivost poljoprivrede i dovodi u pitanje dostupnost visokokvalitetne domaće hrane".
Krizu će dodatno produbiti i štrajk železničara, koji bi trebalo da počne sutra i traje najmanje tri dana, dok su novi prekidi rada najavljeni i za ostatak godine.
Nemačka - žrtva loše politike
Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije smatra da je za krizu u Nemačkoj najzaslužnija vladajuća politička klasa, a ne neka prirodna katastrofa ili spoljni uticaj.
"Do recesije i lošeg ekonomskog stanja nije došlo zbog toga što je Nemačka u ratu ili se desila neka katastrofa, već je to posledica ljudskog faktora, pre svega politike Zelenih. Oni su insistirali na napuštanju nuklearne energije, kao i na zatvaranju termoelektrana, a tu su i sankcije protiv Rusije, odbijanje da se kupuje ruski gas i dizanje u vazduh Severnog toga", naglašava on za RT Balkan.
Naš sagovornik pojašnjava i da se vladajuće partije u Nemačkoj vode ideologijom, a ne državnim interesima i logikom, po čemu nalikuju na istočnoevropske države iz vremena komunizma.
Novinar Miroslav Stojanović glavni uzrok krize vidi u napuštanju ruskog gasa u korist drugih, skupljih dobavljača, koji su nemačku privredu učinili manje konkurentom.
"Sad se situacija pogoršana zbog budžetske krize, koja je izbila nakon presude Ustavnog suda. Ona je dovela do kompromisa koji su uključivali rigorozna kresanja budžeta i povećanje poreza, a jedna od stavki koja je izazvala veliku pobunu poljoprivrednika je ukidanje subvencija koje su poljoprivrednici koristili još od 1951. godine. Vlada ukinula subvencije na dizel gorivo, dodajući da on dosta zagađuje, a tu je i uvođenje poreza na traktora na isti način kao i automobile", naglašava on.
Savršena oluja (ne)će dovesti do pada vlade
Nemačku vladu je, dakle, poslednjih meseci pogodila "savršena oluja",tačnije nekoliko kriza sa kojima oni ne uspevaju da izađu na kraj. To je "podgrejalo" tvrdnje da bi vlada mogla da padne, ali i da bi Nemci mogli na prevremene izbore – što bi bio događaj bez presedana u novijoj istoriji te zemlje.
Ipak, sagovornici RT Balkan ne misle da će u ove godine Nemačkoj doći do vanrednih izbora.
"Imajući u vidu da je ta politika ideološki, a ne racionalno zasnovana, teško bi se moglo očekivati da će doći do realnijih promena, pre svega zato što je medijsko-politička klasa ubeđena da je ona ispravna. Naravno da takva politika ima posledice, ali njih će snositi neko drugi, poput poljoprivrednika", naglašava Dostanić.
Ni Miroslav Stojanović ne misli da će doći do promena u vladi ili novih izbora, pre svega zato što se tri vladajuće partije plaše loših izbornih rezultata.
"Nikada se nije desilo da na polovini mandata vlade u Nemačkoj ona bude toliko nepopularna. Međutim, tročlanu koaliciju zajedno drži i strah od loših rezultata i pada rejtinga, tako da nijedna od ovih partija nema hrabrosti za izlazak za izbore. Ta koalicija trenutno ima podršku najviše 30 odsto glasača", zaključuje on.
Nemci će, u zavisnosti od toga gde žive, ove godine imati najmanje jednu, a neki i više prilika da pokažu šta misle o vladi. Za početak, svi punoletni će imati pravo glasa na evropskim izborima zakazanim za početak juna, dok će stanovnici tri istočne provincije pokrajine – Brandenburga, Saksonije i Tiringije – na jesen glasati i na pokrajinskim izborima.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da ostvari najbolji rezultat do sada, a u istočnim pokrajinama mogli da osvoje i najveći broj glasova. U usponu je i Sara Vagenkneht, nekadašnja poslanica Levice koja je pre nekoliko dana formirala novu partiju i koja uživa značajnu popularnost među levo nastrojenim biračima.
S druge strane, loš rezultat partija vlasti mogao bi dodano da poljulja njihov i ovako slab legitimitet i gurne Nemačku u paklenu političku jesen.
