Svet
Nova glavobolja za Šolca: Kako je Nemačka sudskom presudom ostala bez novca?
Najveća evropska ekonomija suočava se do sada nezapamćenom krizom, a za sve je kriva jedna presuda Saveznog ustavnog suda
Presuda Ustavnog suda Nemačke da vlada te zemlje ne sme da preraspodeli 60 milijardi evra neiskorišćenih fondova iz perioda pandemije korona virusa izazvao je pravu političku buru, koja bi mogla da ima dalekosežne posledice.
Presuda je izazvala pravi haos u Berlinu. Vlada je odlučila da zamrzne sve nove izdatke, pre svega one povezane sa obnovljivom energijom, dok ne odluči da li će pokušati da ukine tzv. kočnicu duga ili će skresati potrošnju u drugim oblastima.
Novinar Miroslav Stojanović kaže da je odluka Ustavnog suda veliki udarac na planove vladajuće koalicije.
"Ovo je veliki udarac za planove koje je vladajuća koalicija imala sa fondom za pandemiju. Oni su na insistiranje zelenih izvršili preraspodelu tih sredstva u fond za ekologiju, od čega je trebalo realizovati ozbiljne projekte", objašnjava on za RT Balkan.
Pošto je vlada već odredila namenu za novac koji odlukom suda više ne može da koristi, ministar finansija Kristijan Lindner sada mora da izađe na kraj sa rupom u budžetu "teškom" najmanje 30 milijardi evra, i to svega nekoliko dana pre nego što bi Bundestag trebalo da glasa o izdacima za sledeću godinu.
Glavna "žrtva" presude mogli bi da budu projekti tranzicije na održive izvore energije, koje je vlada promovisala kao rešenje ekonomske krize nastale obustavom uvoza energenata iz Rusije.
"U toj zemlji je izbila velika kriza nakon pogoršanja odnosa sa Rusijom. Zelena tranzicija će očigledno potrajati, a energenti koji oni dobavljaju iz drugih izvora su daleko skuplji od ruskih", naglašava Stojanović i dodaje da je to napravilo ozbiljne probleme za nekada moćnu nemačku privredu.
Nemačka između novih poreza i smanjenja potrošnje
Vlada u Berlinu se nalazi pred neprijatnom odlukom: Kako bi popunili budžet, oni moraju ili da povećaju poreze, ili da skrešu troškove na drugim mestima.
"Zeleni i socijaldemokrate žele veće poreze za bogate, ali liberali koji drže kasu to ne žele zato što su vezani za krupni kapital i protive se zaduživanju", naglašava Stojanović.
Nemačka od 2009. godine ima tzv. kočnicu duga, koja zabranjuje da strukturalni budžetski deficit bude veći od 0,35 odsto BDP-a. To drastično ograničava mogućnost Berlina da pozajmljuje novac, što je vlada pokušala da zaobiđe kroz uspostavljanje vanbudžetskih fondova.
Međutim, kočnica duga može da se suspenduje u vanrednim okolnostima, što je urađeno tokom pandemije korona virusa 2020. i energetske krize 2022. godine.
Nemački vanbudžetski fondovi trenutno premašuju nemački godišnji budžet i iznose oko 869 milijardi evra, a pokrivaju klimatske fondove, energetske subvencije i novac za vojnu modernizaciju.
Ponovno prekoračenje tih pravila predstavljalo bi popriličan udarac za reputaciju Nemačke kao fiskalno konzervativne i odgovorne države - koja je pre desetak godina tokom krize u evrozoni oštro kritikovala zemlje na jugu Evrope upravo zbog njihovog neodgovornog trošenja.
Ipak, kritičari kočnice duga smatraju da ona onemogućava Nemačkoj da se zaduži kako bi investirala u nove industrije i tehnologije, što utiče na njihovu konkurentnost na svetkom tržištu, pogotovo u trenutku kada se ta zemlja suočava sa niskim rastom i slabom potražnjom.
Nemačka je prema podacima Svetske banke u 2022. godini zabeležila rast od samo 1,8 odsto, što je drugi najlošiji rezultat među članicama G7 nakon Japana. Procene MMF-a za 2023. su još pesimističnije - on Nemačkoj previđa recesiju, odnosno kontrakciju privrede za 0,5 odsto.
Politička previranja
Previranja unutar vlade ekonomska nestabilnost doveli su do pada popularnosti vladajuće koalicije. Dok su tri partije na vlasti na poslednjim izborima 2021. godine osvojile oko 52 odsto glasova, istraživanja im sada u paketu daju tek 36 odsto podrške.
"Popularnost te vlade pada iz meseca u mesec i oni gube na svim lokalnim i regionalnim izborima u poslednje vreme. Već se govori da bi ta vlada na sred mandata morala da ide na vanredne izvore, što je bez presedana. Ja verujem da to toga neće doći, ali je veliko pitanje kako nadoknaditi manjak novca", kaže Miroslav Stojanović.
