Svet
RT Balkan analiza: Šta će biti sa Tajvanom nakon izbora?
Novi predsednik Tajvana neće biti radikalniji kada je u pitanju želja za otcepljenjem jer ni SAD ne žele da dođe do takve situacije, naročito u vremenima kada su Amerikanci veoma angažovani na bar dva fronta, smatra novinar Borislav Korkodelović
Novi predsednik Tajvana, kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije (PDP), Laj Čing Te, moraće da bude mnogo oprezniji u političkim nastupima nego njegova prethodnica Caj Ingven, s obzirom da se na izborima pokazalo da je broj onih koji glasaju za kandidata PDP značajno opao, izjavio je za RT Balkan novinar Branko Žujović.
Naime, PDP, koji se prilično radikalno zalaže za nezavisnost i promenu nacionalne supstance ostrva, dobio je oko tri miliona glasova manje nego što je Caj Ingven dobila na izborima koji su održani pre četiri godine.
PDP je odneo oko 40 odsto glasova, a preostalih 60 odsto otišlo je kandidatima desničarske partije Kuomintang (koja ni jednom zapetom ne dovodi u pitanje politiku "jedne Kine") i Narodne partije.
Žujović navodi da je tajvanska Narodna partija opcija između Kuomintanga i PDP, a da njihov lider koji je bio treći kandidat na izborima, "nije čovek koji se u potpunosti zalaže za nezavisnost".
"U zbiru možemo reći da su ljudi na Tajvanu glasali za političke opcije koje se ne zalažu za nezavisnost ostrva. Zato verujem da će novi predsednik morati da bude obazriviji u političkim nastupima" ocenjuje naš sagovornik.
Kandidat Narodne partije Ko Ven-že je neko ko se sa svojom strankom na političkoj sceni ostrva pojavio 2019. godina, a pre toga je bio gradonačelnik. Kako objašnjava Žujović, oni su zauzeli, srpskim političkim rečnikom, autonomistički stav, ali nisu do kraja za nezavisnost.
"Novi predsednik će morati da vodi računa, imajući sve to u vidu, kao i činjenicu da Kuomintang ne dovodi u pitanje politiku 'jedne Kine'. Ko Ven-že, koji je sada jezičak na toj vagi, je zapravo izneo niz kritika na račun politike dosadašnje predsednice, tvrdeći da se ona suviše oslanjala na Sjedinjene Američke Države i Japan, i da je takvom politikom dovodila u pitanje bezbednost ostrva. To je veoma zanimljivo i važno", dodaje Žujović.
Sukob u vezi sa Tajvanom "lako bi mogao da dovede do kraja sveta kakav znamo"
Kada su u pitanju parlamentarni izbori, relativnu većinu je dobio Kuomintang – 53 mesta u parlamentu. PDP ima nešto manje, 50 ili 51 mandat, a Narodna partija osam.
Žujović ocenjuje da je teško reći da će sada, nakon izbora, parlament tako lako podržavati politiku predsednika, kao što je do sada bio slučaj sa apsolutnom većinom.
Naš sagovornik ističe da bi sukob u vezi sa Tajvanom "lako mogao da dovede do kraja sveta kakav znamo", imajući u vidu sukob u Ukrajini i činjenicu da se radi o proksi-sukobu uperenom protiv Rusije.
"Međutim, ne vidim da je to trenutno moguće, osim ako SAD ne načine neki iznenađujući potez u Južnom Kineskom moru, pa isprovociraju Kinu. Ja mislim da Kini, dugoročno, odgovara ovaj raspored na Tajvanu, jer je politika koja se zalagala za apsolutnu nezavisnost, i promenu kulturne i civilizacijske strukture, dobila manjinsku podršku. Kini, ipak, ovakav raspored snaga ne odgovara apsolutno, ali ne ugrožava ideju o postojanju 'jedne Kine' i jedne države sa dva politička sistema", dodaje Žujović.
Vlada male država u Mikroneziji, Nauru, saopštila je danas da će prekinuti diplomatske odnose sa Tajvanom i priznati Kinu, a Žujović ističe da možemo očekivati dalja povlačenja priznanja u korist Kine.
"Očigledno je Kina odigrala i pripremila to povlačenje priznanja, i verovatno u dogovoru sa državom Nauru, sačekala da izbori prođu kako bi to objavila. Možemo očekivati dalja povlačenja priznanja, ali moramo imati u vidu da su preostalih 11 država jako male i retko ko bi iz prve uspeo da ih pronađe na mapi. Radi se o satelitima SAD i mislim da se može desiti da još poneka država u dogledno vreme povuče prizananja, ali to više nije važno jer te zemlje nemaju specifičnu težinu. Na primer, Hrvatsku trenutno ne priznaju četiri zemlje, što nema nikakav realan značaj u međunarodnim odnosima", navodi Žujović.
On dalje ocenjuje da Peking nije preterano zabrinut zbog rezultata tajvanskih izbora, iako, istina nemaju puno razloga za zadovoljstvo. Međutim, kineski interesi nisu ugroženi jer čvrsta većina ne podržava tako radikalnu politiku.
Tajvan je za Peking pitanje od najvišeg značaja
Novinar Borislav Korkodelović smatra da novi predsednik Tajvana neće biti radikalniji kada je u pitanju želja za otcepljenjem, jer ni SAD ne žele da dođe do takve situacije, naročito u vremenima kada su Amerikanci veoma angažovani na bar dva fronta – Ukrajina i Bliski istok.
"Drugi razlog je to što u novembru predstoje predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama i svaki predsednik SAD, naročito onaj koji nema tako velike rezultate na ekonomskom planu, izbegava da se angažuje spolja jer to nije preterano popularno ni među značajnim brojem Amerikanaca", kaže Korkodelović za RT Balkan.
On navodi da opcija rata nije popularna i zbog toga što je čitav azijsko-pacifički region profitirao od toga što u ovom delu sveta u poslednjih nekoliko decenija nije bilo sukoba.
"Azija je ekonomski dinamo globalne privrede, i to pre svega jer tu poslednjih godina vlada mir. To je područje gde se nalaze glavne ekonomske sile – Kina, Japan i Južna Koreja, a i Tajvan je 21. ekonomska sila sveta, iako ima samo 24 miliona stanovnika. Svaki rat tamo bi izuzetno poremetio globalnu privredu jer je Tajvan najveći i najznačajniji proizvođač najsavremenijih čipova. U slučaju rata, proizvodnja bi potpuno stala. Globalna privreda, od proizvodnje pametnih telefona pa nadalje, u čitavom sektoru elektronike bila bi potpuno pogođena", navodi naš sagovornik.
On podseća da je "Blumberg" pred izbore izračunao da bi eventualni sukob oko Tajvana u prvoj godini svetsku privredu koštao deset biliona dolara, znatno više nego što je koštao sukob u Ukrajini ili sukob Izraela protiv Palestine.
"Postoji mnogo faktora koji utiču da rat ne bude rešenje za sadašnje probleme kojih će sigurno biti, jer je Kina dosta nezadovoljna rezultatima izbora, iako su oni bili očekivani od trenutka kada je Narodna partija odlučila da ima svog predsedničkog kandidata. Ona je postala glavni rival nekada vladajućeg Kuomintanga, koja je jedna od najstarijih kineskih političkih stranaka. Onog časa kada dve opozicione stranke nisu uspele da se dogovore o zajedničkom predsedničkom kandidatu, bilo je veoma verovatno da će Laj Čing Te pobediti", ističe Korkodelović.
Moguća nova priznanja u korist Pekinga
Pored države Nauru, podseća da je i Honduras prošle godine prekinuo diplomatske odnose sa Tajvanom, a zatim ih uspostavio sa Kinom.
"Potez države Nauru je pomalo i simboličan, sigurno da je pripreman ranije, a sada objavljen. Obično se tu radi o značajnoj ekonomskoj pomoći jedne ili druge strane, Tajpeja ili Pekinga, tako da će taj proces, ja mislim, biti nastavljen. Očekujem nova priznanja u korist Pekinga, ali ne očekujem da će se to dogoditi u narednom periodu, sigurno do predsedničkih izbora u SAD. Kina, koja je sada ljuta zbog ovakvog ishoda izbora, radiće na novim priznanjima i uspostavljanju diplomatskih odnosa i prekidanja odnosa sa Tajvanom, jer je to kineski uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa – nepriznavanje Tajvana. Tajvan i pitanje njegove eventualne nezavisnosti su za Peking 'crvena linija' u odnosima sa drugim državama. Peking želi mirno ujedinjenje Tajvana sa matičnom državom, ali nikada nije rekao da neće i vojno razrešiti to pitanje", dodaje Korkodelović.
Ustav ne dozvoljava proglašenje nezavisnosti
Korkodelović podseća da je Tajvan za Peking pitanje od najvišeg značaja za "obnovu nacije" do 2049. godine, kada će biti obeležen vek od osnivanja NR Kine.
On napominje da je, čak i po važećem Ustavu Tajvana, koji je nastao u vreme vlasti Kuomintanga, zabranjeno proglašenje nezavisnosti, jer je Kuomintang "smatrao da je on jedini predstavnik kineskog naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza".
Korkodelović navodi da postoji hipotetička mogućnost da Laj Čing Te proba da proglasi nezavisnost, ali da bi u tom slučaju morao da promeni Ustav.
"U Pekingu nisu nimalo sretni ovakvim ishodom jer su prethodnih osam godina radili na daljem zbližavanju NR Kine sa svojom pobunjenom provincijom, a dali su i niz ekonomskih olakšica poslovnim ljudima sa Tajvana. Kineska provincija Fuđen, koja je najbliža Tajvanu, dobila je zadatak da bude predvodnik daljeg ekonomskog zbližavnja sa Tajvanom. Tajvanski poslovni ljudi su, naročito u vreme Kuomintanga, razvili poslovne odnose sa kopnenim delom Kine. To je sada jedan od najrazvijenjih ekonomskih odnosa koje Tajvan ima u svetu – za njega je kontinetalni deo Kine daleko najveći trgovački partner, a to je moćno oružje Pekinga", napominje Korkodelović.
Sa druge strane, podseća, Tajvan se vojno u potpunosti oslanja na SAD, a "Tajvan smatraju svojim svojevrsnim nosačem aviona zbog izuzetnog strateškog položaja koji ima – na putu od jugoistočne azije ka severoistočnoij aziji, putu koji ide ka tri među desetak privredno najrazvijenijih zemalja – Kini, Japanu i Južnoj Koreji.
"U SAD nagađaju da bi Kina do 2027. godine mogla da u tolikoj meri osposobi i reformiše oružane snage, da se upusti i u vojno rešenje tajvanskog pitanja", zaključuje Korkodelović.
