Svet
Novi front kinesko-američkog sukoba: Zapadna Afrika
Dve sile takmiče se za veći uticaj u oblasti bezbednosti
Afrički kontinent sa svojim značajnim, kako ekonomskim, tako i demografskim potencijalima, postao je poprište rastućeg rivalstva Kine i SAD, koje se sa trgovine sada preliva i na konkurentnost u bezbednosnoj sferi.
Kineske vojne inicijative u Africi datiraju iz 2015. godine, kada je, pre Generalne skupštine UN, kineski predsednik Si Đinping nagovestio da je Peking zainteresovan da se uključi u afričke bezbednosne mehanizme, obećavajući 100 miliona dolara vojne pomoći Afričkoj uniji za stvaranje Afričkih rezervnih snaga.
Od tada je Kina postala drugi najveći izvoznik oružja u Afriku, sa 20 odsto ukupnog izvoza, dok je ispred nje samo Rusija sa 30 odsto, a Pekingu u leđa gledaju Francuska sa 9,5 odsto i Sjedinjene Države sa 5,4 odsto.
Kineska narodnooslobodilačka armija je 2017. godine uspostavila i svoju prvu vojnu bazu u Africi u Džibutiju, u kome se takođe nalaze vojne ispostave SAD, Nemačke, Španije, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Saudijske Arabije.
Otvaranje kineske baze na istočnoj obali izazvalo je spekulacije da bi Peking isto mogao da učini i na afričkoj obali Atlantika, u Ekvatorijalnoj Gvineji. To se još nije ostvarilo.
U avgustu 2023, "Saut čajna morning post" izvestio je, međutim, da je najveći kineski proizvođač oružja, "Norinko", po prvi put otvorio regionalnu kancelariju u zapadnoj Africi, tačnije u Senegalu, pokazujući, navodno, tako spremnost "kineskih odbrambenih kompanija da hrabrije izazovu svoje zapadne kolege u poslovanju, uticaju, jačanju partnerstava i pozicioniranju Kine kao poželjnog partnera".
Neposredno pre svog svrgavanja, predsednik Gabona Ali Bongo je na sastanku sa visokim američkim zvaničnikom priznao da je tajno obećao kineskom lideru Si Đinpingu da bi Peking mogao da stacionira vojne snage na atlantskoj obali Gabona .
Kako je objavio "Volstrit džornal", uznemireni glavni zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner pozvao je Bonga da povuče ponudu, pošto Sjedinjene Države Atlantik smatraju svojim strateškim prednjim dvorištem, a na kinesko vojno prisustvo tamo gledaju kao na ozbiljnu pretnju američkoj bezbednosti.
"Kada Kinezi počnu da njuškaju po afričkoj primorskoj zemlji, mi postajemo nervozni", citirao je "Volstrit džornal" Finera.
Ali, nakon što je Bongo zbačen, SAD su započele pregovore sa novim vođom generalom Brisom Oligui Nguemom, a na njihovom prvom sastanku, na marginama Generalne skupštine UN, novi lider Gabona rekao je da razume zabrinutost Sjedinjenih Država zbog kineskog vojnog prisustva u Atlantiku, te da prethodni gabonski lider nije imao potpisan sporazum sa Sijem, već se sve zasnivalo na usmenom dogovoru.
Američki i gabonski zvaničnici, kako piše "Volstrit džornal", trenutno pregovaraju o sporazumu o saradnji u oblasti odbrane i obukama kako bi pomogli Gabonu da osigura svoje granice.
Isto tako, u novembru 2023. godine, Bela kuća je odlučila da Gabon ove godine bude domaćin pomorskih vežbi Zapadne i Centralne Afrike koje predvode SAD.
Istovremeno, američki zvaničnici ostaju zabrinuti zbog mogućnosti gradnje kineske vojne baze na obali afričkog Atlantika.
Ekvatorijalna Gvineja ostaje među najverovatnijim opcijama. Njen predsednik Teodoro Obiang Nguema uverava da nije dobio nikakav predlog Kine za izgradnju baze, ali je priznao da zemlja sarađuje sa Pekingom u pogledu vojne obuke i snabdevanja odbrambenim materijalom.
