Svet
Pregovori Rusije i NATO-a: Kako je Zapad odbio saradnju sa Rusijom i primorao je na početak SVO
Rusija i NATO su vodili pregovore tokom jeseni i zime 2021. godine, koji su mogli da spreče eskalaciju sukoba dve strane. To se, ipak, nije dogodilo - zbog odbijanja Vašingtona da prizna legitimne ruske interese
Rusija je 17. decembra 2021. objavila nacrte dva dokumenta, bezbednosnog ugovora Rusije i SAD i bezbednosnog sporazuma Moskve i NATO-a, koji su, da je na Zapadu bilo više razumevanja za ruske interese, mogli da speče eskalaciju sukoba dve strane.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije tog dana je objavilo nacrte ugovora sa SAD o bezbednosnim garancijama, kao i sporazum o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Alijanse.
Glavna stavka u dokumentu podrazumeva da Rusija i SAD neće razmeštati naoružanje na teritorijama koje mogu predstavljati pretnju za nacionalnu bezbednost.
Istovremeno, Rusija je predložila da se na teritorijama zemalja Evrope ne razmeštaju dodatne snage u odnosu na one koje su razmeštene 27. maja 1997. kada je potpisan Osnivački akt Rusija-NATO.
Moskva je tražila da se postigne dogovor da ni Rusija ni NATO neće razmeštati rakete srednjeg i kratkog dometa na teritorijama koje bi druga strana smatrala pretećim.
Jedan od ključnih ruskih predloga bila je obustava širenja NATO-a na istok, odnosno na Ukrajinu i druge bivše članice SSSR, kao i sprovođenje vojnih vežbi na tom prostoru.
Šta je odgovorio Zapad?
Rusija je 26. januara dobila pisani odgovor, ali su zapadni partneri ignorisali sve osnovne tačke.
Španski list "Pais" objavio je ceo tekst tajnog odgovora SAD i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, u kom je pisalo da su SAD spremne da razgovaraju sa Rusijom o međusobnim obavezama o ograničenju razmeštanja ofanzivnih raketnih sistema i snaga u Ukrajini.
SAD i NATO su dalje tvrdili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u istočnoj Evropi.
Takođe se navodi da će dalje rusko koncentrisanje vojnih snaga ili agresija na Ukrajinu dovesti do sličnih koraka SAD i njihovih saveznika da "pojačaju svoje odbrambene pozicije".
Napominje se i da SAD i NATO, reagujući na dejstva Rusije, deluju "ograničenom" snagom i "srazmerno".
SAD i NATO takođe su predložili Rusiji dijalog o kontroli naoružanja i merama za sprečavanje incidenata u zamenu za deeskalaciju u Ukrajini i povlačenje ruskih trupa i mirovnih snaga sa Krima, Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Abhazije.
NATO i SAD su predložile početak "smislenog dijaloga" o kontroli naoružanja, uključujući o raketama, sprečavanju vojnih incidenata i praćenja vojnih vežbi.
Amerikanci su, ipak, ostali čvrsto pri tome da politika "otvorenih vrata" Alijanse mora da ostane. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da su u odgovoru SAD i NATO-a ignorisane fundamentalne zabrinutosti Rusije.
"Nismo videli adekvatno razmatranje naša tri ključna zahteva", rekao je Putin.
U glavne ruske zahteve Putin je uvrstio sprečavanje širenja NATO, odbijanje razmeštanja sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne infrastrukture Severnoatlantskog saveza u Evropi u stanje iz 1997. godine.
Rusija odgovorila: Ako treba i vojno-tehničke mere
Rusija je potom ubrzo odgovorila Amerikancima, insistirajući na povlačenju svih američkih snaga iz centralne i istočne Evrope i navodeći da će morati da reaguje, uključujući i vojno-tehničkim merama, zbog nespremnosti Vašingtona da pregovara o bezbednosnim garancijama.
Moskva je u osam tačaka navela da SAD nisu dale konstruktivan odgovor na sve ključne predloge Rusije, uključujući odustajanje od širenja NATO-a i otvaranja baza na teritoriji bivših sovjetskih republika.
Moskva je insistirala na tome da američke trupe i naoružanje budu povučeni iz Centralne i Istočne Evrope i Baltika.
Navedeno je i da se "crvene linije", kao i pravo Rusije na njihovu odbranu, i dalje ignorišu.
Moskva je insistirala i na tome da Kijev mora da realizuje sporazume iz Minska, da se prekinu isporuke oružja Ukrajini, da se povuče već isporučeno oružje, da svi zapadni instruktori moraju da odu i da NATO odustane od vojnih vežbi sa Ukrajinom.
Vašington i njegovi saveznici odlučno su odbacili zahteve Moskve, kada je postalo jasno zašto se Rusija osetila ugroženom i odlučila da započne Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
