Da li evropski vojnici mogu da pomognu Ukrajincima: Francuske želje i surova realnost

Nakon samita evropskih lidera u Parizu, predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da postoji mogućnost slanja vojnika iz evropskih država na front u Ukrajini i dodao da će saveznici Kijeva stvoriti koaliciju za slanje raketa srednjeg i dugog dometa.

"Nema konsenzusa o slanju trupa u ovom trenutku. Ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve kako Rusija ne bi pobedila", rekao je Makron, što u prevodu znači da ipak postoje određene zemlje, tj. zvaničnici koji su za slanje trupa na front.

Konfuzija u EU: Šolc protiv slanja trupa u Ukrajinu

Izjava francuskog predsednika je samo potvrda onoga što je slovački premijer Robert Fico izjavio dan ranije o tome da pojedine zemlje Evropske unije i NATO razmišljaju da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.

"Bojim se da se Zapad kreće ka donošenju najgore moguće odluke u vezi sa situacijom u Ukrajini", izjavio je on uoči sastanka evropskih lidera u Parizu.

Ipak, uprkos najavama francuskog lidera, spremnog na "sve kako Rusija ne bi pobedila", treba postaviti pitanje da li su evropske države sposobne za slanje svojih vojnika u SVO - sukob u kom je do sada poginulo ili ranjeno više stotina hiljada ljudi, budući da se neke od najjačih oružanih snaga u EU već godinama muče da dostignu broj vojnika neophodan za mirnodopske uslove.

Nesposobnost evropskih oružanih snaga

Francuski lider koji poziva na direktnu intervenciju i posledično moguće izazivanje trećeg svetskog rata, bi prvo trebalo da se upozna sa stanjem u redovima vojske njegove države.

Naime, francuska vojska koja je dugo važila za "najsnažnije oružane snage EU", se suočava sa povećanjem "isparavanja" njenog osoblja. Tako je u 2023. godini, prema pisanju lokalnih medija, zabeležen nedostatak između 1.500 i 2.000 regruta, što je samo nastavak trenda iz 2021. kada je zabeležen porast od šest odsto ljudi koji su napustili vojsku.

Glavni problem, kako mnogi smatraju jesu loši uslovi i niža plata u odnosu na kompanije u privatnom sektoru, a prema prognozama pojedinih visokih oficira ovaj problem će nastaviti da muči francusku vojsku u nekoliko narednih godina.

Još gora situacija je u Nemačkoj, pa je tako u vojsci ove države u 2023. bilo sedam odsto manje novih regruta u poređenju sa 2022. godinom. 

Stoga i ne čude ocene pojedinih poslanika Bundestaga i izjava generalnog inspektora Bundesvera Karstena Bojera da "nemačka vojska u svom sadašnjem stanju nije u poziciji da brani sopstvenu državu i saveznike unutar NATO", a suludo je i pomisliti da ima dovoljno ljudi da namiri ukrajinski front.

Sa druge strane, ministar odbrane Boris Pistorijus namerava da poveća broj vojnika sa 181.600 na 203.000 do 2031. godine, a zbog straha od toga da bi uvođenje obaveznog služenja vojnog roka dovelo do nezadovoljstva naroda, nemački ministar osmislio je mnogo bolje rešenje - regrutaciju ljudi bez državljanstva.

Da Pistorijus nije naročito inovativan, ukazuje izjava Vićenca Bove profesora političkih nauka sa britanskog Univerziteta u Varviku o problemima regrutacije sa kojima se suočavaju vojske evropskih država:

"Imigracija bi mogla biti rešenje. Španija, Francuska i Portugal već razmatraju načine kako da zaposle imigrante u vojsci, koji bi nakon nekoliko godina službe dobili državljanstvo".

U pomoć svojoj braći iz EU bi teško mogla da pritekne vojska Velike Britanije, čiji se broj aktivnih pripadnika smanjio sa 179.000 iz 2012. na 142.000 u 2023. godini. Problem sa regrutacijom novih vojnika je gori nego u nabrojanim zemljama EU, pa je tako u 2023. vojsku napustilo 5.800 ljudi više nego što joj se pridružilo.

Sve ovo navelo je pojedine visoko pozicionirane vojne zvaničnike da sve više govore o "regrutaciji" (obaveznom služenju vojnog roka) ili stvaranju "građanske vojske", kao metodima za popunu sastava oružanih snaga, pogotovo zbog mogućeg "sukoba NATO i Rusije", do kog bi sigurno došlo ako se Makronove sulude ideje realizuju.

SAD - drugi kontinent isti problemi

Ne treba isključiti mogućnost da je slovački premijer pod "pojedine zemlje EU i NATO" ubrojao i SAD.

Međutim, poznato je da se američka vojska suočava sa identičnim problemima kao i evropske. Tako su na kraju 2022. godine, kopnene snage SAD imale 15.000 vojnika manje od potrebnih 60.000, što je manjak od 25 odsto, a trend je nastavljen i u 2023. pa je američka armija ostala "kratka" za 10.000 ljudi.

Istu muku muči marinski korpus koji je obično ispunjavao polovinu određenog cilja na početku svake fiskalne godine, ali su za 2023. godinu imali samo 30 odsto u oktobru (početak fiskalne godine). Slična je situacija u mornarici koja obično otvara fiskalnu godinu sa oko 25 odsto regrutovanih, ali je za 2023. prijavila je svega 10 odsto od cilja u oktobru.

Takođe, na osnovu brojnih istraživanja ustanovljeno je da svega 23 odsto mladih Amerikanaca ispunjava zdravstvene, kondicione i druge standarde neophodne za pridruživanje vojsci, dok je manje od 10 odsto zainteresovano da se prijavi za službu.

Sve ovo navelo je Ministarstvo odbrane SAD da promeni svoja pravila regrutacije i umanji standarde, pa je vojska počela sa zapošljavanjem ljudi koji do pre godinu-dve nisu ispunjavali zdravstvene i psiho-fizičke standarde.

Slabo Amerikanac ide u vojsku: Pentagon sada regrutuje i ljude sa mentalnim poremećajem

Pored toga, slično kao i njihovi saveznici iz EU, vojska SAD počela je da regrutuje imigrante, za sada samo legalne, koji se prema novom programu brzo upisuju u sistem državljanstva i kada počnu osnovnu obuku, počinje ubrzani proces, koji podrazumeva svu potrebnu papirologiju i testiranje.

Poljska kao (ne)moguće žrtveno jagnje

Jedna od retkih zemalja EU koja nema problem sa regrutacijom jeste Poljska, a vlasti ove države su još u novembru 2022. godine najavile da će raditi na tome da vojska ove države postane najjača kopnena sila u Evropi u narednih nekoliko godina.

Tako je ubrzo donet i zakon koji dozvoljava da vlada potroši tri odsto BDP-a na odbranu od 2023. godine, za jedan odsto više nego što se očekuje od članica NATO.

Poljska je najavila i obimnu nabavku različitog naoružanja i vojne opreme, među kojima su: 250 američkih tenkova "abrams", 1.000 južnokorejskih tenkova K2 "crni panter" pri čemu će se veći deo proizvesti u Poljskoj pod licencom, zatim 468 lansera sistema HIMARS i 218 lansera sistema K239, 200 južnokorejskih samohodnih haubica K9 "grom", 32 borbena aviona F-35 i 48 lakih borbenih aviona FA-50.

Uz ambicioznu nabavku opreme, Poljska je najavila i regrutaciju dodatnih 150.000 vojnika, kako bi se do 2035. godine broj aktivnih vojnika povećao na 300.000.

Stoga ne treba isključiti mogućnost da je francuski predsednik imao sve ovo na umu kada je pričao o slanju trupa i uzdao se u to da će Poljska biti među prvim zemljama koja će podržati njegovu inicijativu.

Ipak za razliku od Makrona, deluje da su poljske vlasti naučile nešto iz sopstvene i evropske istorije, naročito iz perioda "Lažnog rata" 1939. i 1940. godine, pa je nedugo nakon obraćanja francuskog predsednika zamenik ministra odbrane Poljske Cezarij Tomčik izjavio:

"Poljska ne namerava da šalje svoje vojnike u Ukrajinu. U Poljskoj nema takvog plana i ideje".